UDK 8ПЛ63.4Г3664 Izvorni naučni rad
Милан С. Аjцановиft
Филозофски факултет, Србща, Нови Сад ajdzanovic@ff.uns.ac.rs
УНИВЕРБАЦША У СРПСШГ ДНЕВНОJ ШТАМПИ
Рад1 представка дщагностички увид у статус универбацще у )езику гоуединих дневника щ и се изда)у на српском )езику на територщи Р Србще. Истраживане je показало да )е дата творбена шуава сразмерно ретка: с 394 анализиране странице ексцерпирано )е свега 27 универбата, щ и су, ме^утим, доволно илустративни бу- дуйи да се у ним а налазе потврде за вейину особина щ е се у литератури наводе као типичне за овакве деривате. С друге стране, лексикографски статус туеди ни х универбата као и врста извора у ко)има су забележени показу)у да се данас може поставити питане )е ли често навожена функционалностилска маркираност ове врсте деривата заиста неупитна.
Клучне речи: српски )език, дневна штампа, универбацща, суфикс
This paper is aiming to give an insight into univerbation in some daily newspapers printed in Serbian in Republic of Serbia. The research has shown that in analysed corpus the univerbation is rather infrequent: as little as 27 derivates have been excerpted from 394 pages of the newspapers, but despite their number the derivates have proven to be typical representatives of the words in question. On the other hand, the lexicographical status o f some derivates as well as the articels they have been excerpted from suggest that their alleged predominantly informal character is somewhat doubtful.
Key words: Serbian language, daily newspapers, univerbation, suffix
1. Уводне напомене. Иако ]е сам феномен универбацще постао пред
метом интересовала српских дериватолога _]ош пре више од три деце- нще, средином осамдесетих година прошлог столейа (исп. ОташевиЙ 1997),1 2 вей и сам податак да у српском ]езику п о с щ е барем два или чак три распространена напореда и равноправна назива како за ову 1 Ова) рад представла део истраживана у оквиру про)екта Стандардни српски )език (178004), щ и финансира Министарство просвете, науке и технолошког разво)а Републике Србще.
2 Прва су интересована за универбацщу, нимало случало, забележена код српских русиста (исп. Маро)евиЙ 1986).
nojaBy тако и за к ен е резултате (универбацща/универбизацща, од- носно универби/универбати/универбизати3), осим чикенице да пред
с тав к а ]ош ]едан доказ о неу]едначености лингвистичке терминоло- гще у Срба,3 3 4 чини се, имплицира и то да универбацщ а као по]ава ]ош увек нще у потпуности ]асно дефинисана и оме^ена.
1.1. Заправо, универбацщи се могу поставити сразмерно широке, али и посве уске границе. Наиме, када ]е у питаку прво оме^еке, како jcj и сам назив сугерише, она се може схватити као било ко]и процес у ]езику чщи ]е резултат кориш йеке ]едне лексичке ]единице, ]едно- лексемског номината, наместо синонимичних вишечланих конструк- цща, било да ]е у питаку вейини дериватолога на]занимкиви]а афик- сална деривацща, ту суфиксацща (нпр. неделне новине > неделник5) - било неки други творбени поступак (супстантивизацща, у чщо] ]е основи елидираке: незапослени л у д и > незапослени; сложено-суфик- сална творба: ученик основне школе > основношколац; акронимиза- цща: У/едилене наци/е > УН, контекстуално елидираке: Независно удр уж еле новинара Србще > Удруж еле и сл.).
1.2. Насупрот оваквом гледишту стсди ]едно друго и друкчще, посве рестриктивно (исп. Оташевий 1997: 53), по ко]ем се под универба- цщом има подразумевати само она] творбени поступак чщи су про
изводи такви суфиксални деривати наспрам ко]их п о с щ и истозначна атрибутска синтагма ко]ом би они били мотивисани, при чему се у ф ункц и и мотиватора ]а в к а пре свега (неко би рекао и ‘исккучиво’) диференцщални конституент дате синтагме (нпр. нуклеарна елек- трана [нуклеар- + -ка] > нуклеарка). При томе, наведена именичка синтагма “има карактер устакене ]езичке номинацще” (Оташевий 1997: 53), а у односу на ]едночлани еквивалент, осим сво]е структуре, поседу]е ]ош ]едну, веома битну, диференцщу специфику ко]а се по- некад преви^а: управо ]е та синтагма, барем у начелу, (експресивно) немаркирани члан дате бинарне опозицще (Ристий 1995), те се отуд
3 Ова терминолошка неу]едначеност понекад има потврда чак и у ]едном истом чланку, како ]е то, на пример, у Ристий 1995.
4 И, као што знамо и као што смо имали прилике да видимо из назива конференцще чщи ]е ]едан од резултата и ова] рад - не само у ки х, што ]е, сасвим разумливо, подстакло шуедине референте да предложе и ]асно терминолошко р азгр а н и ч ен различитих шуавних облика ове творбене гоуаве, односно кен и х продуката.
5 Примери ко]е Йемо овом приликом навести преузети су из коришйених извора гра^е.
продукта универбацще могу пре свега найи у разговорном ]езику или у каквом професионалном жаргону (Ъорий 1995: 330).
1.2.1. Ако бисмо предност дали оваквом становишту, онда сва она образовала чи]и су резултати неименички деривати, ме^у ко]има као нарочито фреквентни фунгира]у глаголи, не бисмо могли сматрати универбатима, што ми, наравно, не желимо да чинимо, не само због аргументованих оправдаша ко]а се могу найи у литератури (исп. нпр.
Ристий 1995 и Sehovic 2012).
1.2.2. Инсистираше пак на постсдашу овакве примордщалне мотива- ционе синтагме, понекад чак сматране и фразном лексемом, као да ]е пре свега ]е последица потребе да се на унеколико ]асан начин уни- вербати разлуче од, да поменемо само ших као овима на]слични]е, вейине деад]ективских суфиксалних образоваша ]ер би у супротном
“малтене свака изведеница била универбацща”6 (Кла]н 2003: 9).7 1.3. При томе, овде не бисмо смели исклучити ни проблем хроно- логще: наиме, може се поставити сасвим оправдано питаше да ли ]е у случа]у п о сщ аш а напоредних истозначних структурно различи- тих номината - она] ]едночлани нужно резултат ]езичке економще, ту дериват и универбат двочланог/вишечланог, или ]е, за шта п о с щ е потврде и у гра^и ко]у смо прикупили (нпр. полопривредница > чла- ница полопривредног газдинства8), на делу супротан процес - мул- тивербацща: замешиваше ]едночланог деривата вишечланим, пре свега додавашем каквог истокореног придева, ради постизаша вейе семантичке прецизности или услед неког другог разлога, какви су они условлени стилом.9
1.4. Када се ради о нашем истраживашу, морамо и ми направити ]ед- ну рестрикцщу: наиме, иако би наслов чланка евентуално могао су- герисати да ]е у питашу осврт на статус универбацще и универбата у целокупно] дневно] штампи ко]а се изда]е на српском ]езику на тери- тори]и Р Србще - то, наравно, ни]е тако ]ер би таква тема била при- 6 И овако формулисана реченица, у к о ^ ]е универбацща терминолошки из]едначена са шеним резултатима, р ш ]е ]една потврда тезе о неу]едначено] терминологии када ]е у питашу посматрана по]ава.
7 Да су оваква насто]аша и бо]азни присутни и код проучавалаца других словенских ]езика, белодано се показало током четири дана тра]аша Конференцще.
8 У напису одакле су преузета ова два примера прво се наводи ]еднолексемски а тек потом вишелексемски номинат, рекли бисмо, из стилских разлога.
9 О овоме нешто више в. у Radovanovic 2004.
кладнща за ]едан знатно обимнщи рад, односно целу монографщу.
Заправо, ова] рад представка пре свега сво]еврстан дщагностички увид у статус универбата у (по]единим) српским дневницима,10 11 ко]и, ме^утим, може бити индикативан када ]е у питаку место ове по]аве уопште у ]езику дневне штампе.
1.4.1. Будучи да се као ]едно од (инхерентних?) сво]става универбал- них образовала узима лихов, како се то понегде дефинише, “]асан знак фамилщарности” (ОташевиЙ 1997: 55), односно “експресивна функцща и конотативне компоненте значела” (РистиЙ 1995: 126) или пак чиленица да се парови номината “р а з л и ч у и у погледу функци- оналне дистрибуцще” (ЪориЙ 1996: 62), полазна нам ]е претпоставка10 11 да Йе бро] универбата у коришЙеним изворима бити сразмерно велик, као да Йе и он и врста датих образовала бити у ]асно] корелацщи с уре^ивачком концепциям дневника као и различитим новинарским жанровима. Наиме, сматрамо да Йе у новинама ненаклоленим сенза- ционализму, познатим по неговалу ]езичке културе - каквих има у свим зем л ам а12 и какве су у зем л и из ко]е долазимо Данас, Дневник и Политика - бро] оваквих образовала бити знатно м ак и него у оним ко]е у мало] или веЙо] мери одлику]е таблоидизацща (што, у кра]лем, значи банализацща, вулгаризацща, чак и инфантилизацща).
1.4.2. Осим тога, м и ш л е л а смо да Йе бро] универбата бити условлен и новинским жанром и тематиком датих написа те да Йе их, стога, у рубрикама посвеЙеним спорту и забави бити више него оним ко]е се баве неким другим темама, а пре свега дневном политиком, еко- номщом и културом. Да бисмо ову сво]у претпоставку доказали, за изворе гра^е одабрали смо 12 бро]ева дневника коЯ се, с обзиром на сво]у уре^ивачку концепцщу, могу поделити у две групе: тзв. оз- би лн е новине (Политика, Данас, Дневник) и оне код щ и х Я , у нешто мало] (Блиц) или знатно веЙо] мери (Курир, Ало, Информер), видлив таблоидни карактер. Осим форм ирала оваквог, ограниченог корпуса за ексцерпцщу гра^е, постоЯ, наравно, и друкчиЯ приступ: на интер- нетским претраживачима могли смо на порталима датих дневника ц илан о трагати за потврдама поЯдиних раниЯ издвоЯних универ-
10 Списак прегледаних дневника и аихових бро]ева налази се на кра]у рада.
11 Реферат уважене колегинице Р. ДрагиЬевиЬ показао ]е да у оваквом миш.ъен>у нисмо (били) усамлени.
12 Рекли бисмо, нажалост, у знатно м ааем бро]у и тиражима него оних других.
бата, што би несум аиво поведало анализирани корпус,13 али тада би било тешко, практично немогуйе, оме^ити изворе гра^е, те би нужно и овакав дщагностички увид био доведен у питаае.
1.4.3. Наравно, да бисмо уопште могли ексцерпирати универбате из одабраних извора, треба да дефинишемо универбацщу и а е н е про
дукте. Заправо, наше одре^еае ове по]аве налази се на неки начин на средокрайи два горенаведена гледишта: дакле, несум аиво ]е да ]е универбацщ а за м е а и в а а е вишечланих синтаксичких конструкцща истозначним ]еднолексемским, али ми бисмо се (овом приликом) усредсредили само на суфиксалне именичке универбате. При томе, сматрамо да полазна вишелексемска ]единица - иако ]е та] структур- ни модел, како знамо, несум аиво веома продуктиван, заправо про- тотипичачан - поред атрибутске именичке синтагме може бити и било ко]а друга синтаксичка конструкцща ко]а п редставаа у стааен ]езички израз, маде не нужно и фразну лексему. Ово као последицу (и методолошку нужност, додали бисмо) има и зо с т а в а а а е из корпуса свих оних образовааа чщи су мотиватори целе синтагме, ту ко]а су резултат сложено-суфиксалне творбе (каква су у нашим изворима:
играч првог тима > првотимац, учесник Петог октобра > петоок- тобраш). С друге стране, ово не значи да универбатима не сматрамо по]едина образовааа настала додавааем форманта на какву компози
ту (такмичар у десетобоjу > десетобс^ац).
2. Анализа гра^е. Дефинишуйи на дати начин универбате, у гово
рима гра^е нашли смо укупно (и додали бисмо - свега) 27 оваквих образовааа, деривираних са десет различитих суфикса. У питаау су следейи деривати, ко]е уазбучене да]емо са аиховим забележеним значеаим а14 као и називима дневника у ко]има су потвр^ени:
А]фонка (= Тщана А]фон, Ало), везиста (= везни играч, ту фудбалер везног реда, Информер), везтак (= везни играч, ту фудбалер везног реда, Курир), гра^евинац (= гра^евински радник, Политика), десетобо]ац (= такмичар у десетобо]у, Блиц), магнохромац (= радник Магнохрома, Политика), медицинар (= медицински радник, Блиц), минималац (= минимални [лични] доходак, Политика), напредтак (= присталица/члан/функционер Српске напредне странке песма, Данас, Дневник,
13 Многи добропознати универбати, од щ и х се неки да]у у коришйено] литератури (исп. ЪориЙ 1996: 62-64, ОташевиЙ 1997: 55-61) нису имали потврда у коришйеним изворима.
14 Значеаа смо дали сами, не о с л а ^ у й и се на посщ ейе лексикографске дефини- ЦЩе.
Курир), народтак (= певач народне, пре свега новокомпоноване музике,15 Курир, Политика), насловница (= насловна страница, Курир), неделник (= неделне новине, Ало), нуклеарка (= нуклеарна електрана, Дневник, Политика), омладинац (= омладински фудбалер/фудбалер омладинске репрезентацще, Блиц, Политика), порниЬ (= порно-филм, Курир),рекреативац (= рекреативни спортиста, Политика), самосталац (= самостални уметник, Политика), саобрака]ац (= саобрайа]ни полица]ац, Курир, Политика), саобраЬаука (= саобрайа]на незгода, Курир), синдикалац (= синдикални радник, Курир), специ]алац (= спецщални полица]ац/
припадник спецщалне полицще, Данас, Информер, Курир, Ало), Студетак (=
Студентски град [у Београду], Политика), тро]каш (= стрелац тро^и , Данас), фабрикант (= радник Фабрике вагона Кралево, Политика), фантомка (=
фантомска капулача, Курир), хладтачар (= власник хладшаче, Информер), хуманитарац (= хуманитарни радник, Блиц).
2.1. Прво што се да приметити )есте да )е бро) образовала релатив- но мали: на прегледане 394 странице (190 унутар прве и 204 унутар друге подгрупе извора) забележено их )е, дакле, свега 27, док )е бро) шихових по]авница, наравно, вейи али ни он не знача]но.
2.2. Осим тога, за вейину универбата (с изузетком два: А]фонка и пор- ниЬ, о ко_]има йе више речи бити ниже у раду) не би се могло, само на основу шиховог облика и значен>а, претпоставити у ко)ем су дневни
ку, па чак ни у к о ^ од две подгрупе извора потвр^ени, што се доне- кле може рейи (опет изузима)уйи наведена два, као и очигледне при- паднике спортског жаргона: везиста, везтак, десетобо]ац, тро]каш) и за врсту рубрике у к о ^ су забележени. Заправо, немали бро) уни
вербата регистрован )е, како смо видели, у више различитих извора, при чему се, с укупно четири различита извора, помало неочекивано издва)а дериват спецщалац,16 за щ и м следи - потвр^ен у три извора али са далеко на)више по)авница - напредтак, сада сасвим предви- дливо, не само због предизборне атмосфере ко)а )е била у пуном )еку у време прикуплаш а гра^е вей и других, рекли бисмо неизбежних, екстралингвистичких фактора.
15 Иако ]е, како показэде РСJ, као и усмена анкета щ у смо 2. 3. 2017. спровели са 20 студената друге године студщске групе Српски ]език и каиж евност са Фило- зофског факултета у Н. Саду - прво значеае ове лексеме пре свега ‘новща песма компонована у духу народних песама’, у коришЬеним изворима то општепознато значеае нще забележено, што ]е, наравно, изазвано лимитираношЬу корпуса.
16 Оваква аегова фреквенцща свакако ]е последица важности вести у к о ^ ]е забележен.
2.3. Када )е у питаку инвентар суфикса, регистроване деривате на
водимо с обзиром на уазбучене употреблене форманте, као и на бро) к и м а изведених деривата:
-ак/-]ак (четири примера): везпак, напредпак, народпак, Студепак;
-ант (]едан пример): фабрикант;
-ар (два примера): медицинар, хладпачар;
-(а)ц (11 примера): гра^евинац, десетобо]'ац, магнохромац, минима- лац, омладинац, рекреативац, самосталац, саобраИа]'ац, синдикалац, спецщ'алац, хуманитарац;
-аш (]едан пример): тро]'каш;
-ист(а) (]едан пример): везиста;
-ИЙ ()едан пример): порниЬ;
-ица (]едан пример): насловница;
-Ик Оедан пример): недел>ник;
-ка (четири примера): А]фонка, нуклеарка, саобраНа]ка, фантомка.
2.3.1. Запажа се да су пре свега забележени форманти домайег порек- ла или пак они одавно одомайени (-ар), щ и су и иначе продуктивни у српском )езику, при чему )е део к и х , како показу]е литература, такав и у гра^еку универбата (исп. ЪориЙ 1996: 62-63, где се посебно из- два]а]у: -ИЙ, -ица, -ка и -]ак/-как, односно ОташевиЙ 1997: 57, у ком се као на_]продуктивни]и у гра^еку оваквих образовала наводе -(а)ц и -ак/-]ак, щ и су и у нашем корпусу, за)едно са -ка, на)фреквентни]и).
С друге стране, )едина два страна форманта, -ант и -ист(а), у датом узорку ниско су продуктивна: потвр^ена су само у по )едном деривату.
2.4. Иако )е бро) забележених примера релативно мали, ипак су они доволно разноврсни да би се у к и м а идентификовале по)едине осо- бине щ е се обично наводе као стални пратиоци универбата, али, с друге стране, и, можда, донекле довело у сум ку )едно од основних обележ)а оваквих образовака - кихова функционалностилска мар- кираност.
2.4.1. Када )е у питаку структура универбата, у литератури се као прототипичан представник издва)а она) дериват где )е мотивациона
синтагма структурирана помогу придева и именице, што je потвр^е- но и у посматрано] гра^и: чак ]е 19 таквих образовала. При томе, ме^у к и м а се да]у уочити два структурна модела, и ранще издва]ана у литератури (исп. ОташевиЙ 1997: 57, Šehović 2012: 409),17 назовимо их овом приликом интегрални и редуковани, ту она] у ком се на пуну основу диференцщалног дела дода]е суфикс и она] где формант дола- зи на редуковану основу, при чему ]е, барем у анализираном узорку, други модел безмало троструко бро]ни]и:
а) интегрални (пет универбата): везп а к (= везни18 играч), народпак (= народни певач), насловница (= насловна страница), порник (= пор- но-филм), неделник (= неделне новине). Ме^у дериватима из ове тру
пе порник се унеколико издва]а: наиме, у питаку ]е полусложеница, чи]и ]е први члан, мотивациони придев деривата, индеклинабилан19;
осим тога, како показу]е литература (Кла]н 2003: 110), ова] ]е уни- вербат кроатизам, а то ]е, по сво] прилици, и насловница, али су оба данас раширена и сасвим обична у српском ]езику, што п о т в р ^ е и претрага интернетских портала.
б) редуковани (14 универбата): Ст удепак (= Студентски град), ме- дицинар (= медицински радник), гра^евинац (= грайевински радник), минималац (= минимални [лични] доходак), рекреативац (= рекреа- тивни спортиста), самосталац (= самостални уметник), саобраkаjац (= саобраЬа]ни полица]ац), специ^алац (= спецщални полица]ац/при- падник спецщалне полицае), хуманитарац (= хуманитарни радник), синдикалац (= синдикални радник), везиста20 (= везни играч), нукле- арка (= нуклеарна електрана), саобраkаjка (= саобраЬа]на незгода), фантомка (= фантомска капулача).
С друге стране, седам универбата као мотивациону синтагму има управну реч и различито структуриран неконгруентни атрибут, при чему ]е у два случа]а тако^е у питаку придев (напредпак [= приста- 17 18 19 20 17 18 19 20
17 Иако ]е несумаиво да се редукцща мотиватора ни на щ и начин нема последица по семантику деривата, тако^е ]е ]асно да ]е она погодан класификациони критерщум.
18 Мотивационе речи означавайемо подвлачеаем.
19 Иако п остов одговара]уЙи променливи придев порнографски, -а, -о (исп. РистиЙ 1995: 130), предност као мотиватору - због аегове чешЙе употребе, потвр^ене претраж ивааем интернета - ипак бисмо дали непроменливом придеву.
20 И. Кла]н (2003: 218) ова] дериват наводи као ]едан од ретких примера стилски неутралних хибридних образовааа.
лица/члан/функционер Српске напредне странке], омладинац [= ом- ладински фудбалер/фудбалер омладинске репрезентацией, односно, у пет, именица: десетобофац (= такмичар у десетобоу), магнохромац (= радник Магнохрома), троjкаш (= стрелац трощи), фабрикант (=
радник Фабрике вагона К ралево21), хладпачар (= власник хладшаче).
Jедан се универбат пак супротставла осталима будучи да ]е шегов мотиватор заправо атрибутив ко]и, заним ливо ]е, представла нади- мак особе, по занимашу22 старлете, данас у Србщи, нажалост, опште- познате, те ]е отуд и погодан за подвргаваше овакво] нетипично] уни- вербацщи (А)фонка = Тщана Афон).
2.4.2. Као ]ош ]една од особина универбата наводи се шихова честа вишезначност (исп. ЪориН 331: 325), или, како се то негде дефинише, шихово нестабилно значеше, што ]е понекад нужна послед ица чу
ваша диференцщалног науштрб идентификацщског дела вишечла- ног номината, ко]и заправо представла стожер лексичког значеша дате синтагме (нпр. гра^евинац 1. гра^евински радник 2. студент гра^евинског факултета; народшак 1. новща песма компонована у духу народних песама; 2. певач таквих песама;23 нуклеарка 1. нукле- арна електрана; 2. нуклеарна ракета/бомба). Ипак и наравно, ова се вишезначност као могуйи проблем може по]авити пре свега ван кон
текста, док неспоразума у комуникацщи заправо обично и нема, што се, када ]е у питашу анализирана гра^а, често постиже иницщалном употребом комплексног номината па тек онда ]еднолексемског (нпр.
болничари из санитета Хитне помоки - медицинари).
2.4.3. Осим тога и у вези с тим, ]ош ]е пре пуне две деценще примене
но да “у журналистици универбати се користе за]едно са офицщел- ним називом с ц и л ем регуларног смешиваша стандардних и експре- 21 Забележено значеше наведеног примера показу)е да новинари, узда)уйи се у контекстуално разрешеше семантике универбата, понекад посежу за овим творбеним поступком има)уйи превасходно на уму честу потребу за сажимашем чланака, пре свега оних из категорще вести, што, као у датом случа)у, може довести до непрецизности, ту придаваша по)единих значеша щ а не само да нису лексикографски верификована (у РСТ фабрикант се дефинише као ‘власник фабрике; капиталиста’) вей се могу сматрати и сво)еврсним семантичким неологизмима.
22 Наравно, ако се та врста активности може сматрати занимашем.
23 Овом приликом редослед значеша да)емо у складу с шиховим горепоменутим статусом у лексикографским изворима. Овога пута у изворима гра^е нисмо имали потврду за значеше ко)е се у РСТ дефинише као ‘припадник неке од разних странака или покрета ко)и су се звали (или се назива)у) “народним”’.
сивно обо]ених вариан та, што je карактеристично за ]език новина”
(ОташевиЙ 1997: 54),24 при чему, додали бисмо, овакво понавлаш е има и сво]е стилске али и прагматичне разлоге. И заиста: у по]единим написима било ]е видливо смешиваше ]едно и вишелексемских обра
зовала, како и пре свега када ]е у питашу опозицща наслови-текст, тако и када ]е у питашу сам текст чланака. Наравно, у наслову се, као ]езгровити]и и експресивнщи, обично користе краЙи номинати.
2.4.4. Тако^е, и ранще ]е примеЙена, истина не нарочито фреквентна, по]ава творбене синонимще код неких универбата (исп. ЪориЙ 1996:
63), за шта имамо, додуше само ]едну, потврду и у сво]о] гра^и у пару везтак-везиста. Како показу]е преглед интернетских извора, прва од ове две лексема, будуЙи ]еднозначна и део исклучиво спортског жаргона, сасвим очекивано, нешто ]е чешЙа од свог вишезначног еквивалента, а потвр^ена ]е и на босанскохерцеговачким, хрватским и црногорским порталима.
2.4.5. Наравно, ни овога пута се не може заобиЙи, рекли бисмо веЙ по- словична (исп. ЪориЙ 1991: 332) и неизбежна, двострука мотивацща, ко]а се у анализирано] гра^и тиче како припадности мотиватора од- ре^ено] морфолошко] класи (гра^евинац = гра^евински радник - рад- ник на гра^евини) тако и структуре мотивационе синтагме (омлади- нац = омладински фудбалер - фудбалер омладинске репрезентацией
3. Заклучне напомене. Коначно, шта на кра]у можемо заклучити?
Иако ]е несумшиво да се тврдша да су “универби углавном стилски маркиране ]единице ко]е као функционално-стилски сигнали пре
носе основну замисао суб]екта номинализацще о одобравашу/неодо- бравашу онога што се имену]е” (РистиЙ 1995: 127) - у начелу може применити на оваква образоваша, пре свега она карактеристична за разговорни ]език, несумшиво ]е и то да се у српском ]езику универба- ти често (и, како се чини, све чешЙе) користе “и у стилски неутрал- ним текстовима” (ОташевиЙ 1997: 61), за шта у анализирано] гра^и има потврда у виду шиховог по]авливаша у написима из области политике и економще у дневницима каква ]е Политика. Другим ре- чима, тврдша да се универбацщ а “у српскохрватском засад25 среЙе
24 Аутор се овде, заправо, позива на Виноградову.
25 Употребом овог прилога аутор ]е несумшиво указао на будуЙи друкчщи статус овог творбеног поступка.
само у жаргону” (Маро)евиЙ 1986: 33) данас се свакако мора сматрати анахроном.
Тако^е, убе^ени смо да Йе универбати, као резултати процеса щ и представка “знача)ну тенденцщу [лексичког] разво)а и функционал- но-стилске р асщ ен о сти )езика” (РистиЙ 1995: 128), и убудуЙе бити део, )ош знача)ни)и, публицистичког стила, при чему Йе )едан део оваквих образовала, ако веЙ и нще, у потпуности изгубити сво)у екс- пресивну маркираност. О овоме, уосталом, сведочи и статус забележе- них универбата унутар Р О : од к и х 27 само се 10 нще нашло унутар Речника26 (Ауфонка, везпак, магнохромац, минималац, насловница, рекреативац, синдикалац, Студепак, фантомка, хладпачар), док чак 14 )есте у забележеном значеку, неретко без икаквих квалификатора27 (везиста, гра^евинац, десетобо]ац, медицинар, напредпак, народпак, неделник, нуклеарка, порник, саобраhаjац, саобракщка, спецДалац, троjкаш, хуманитарац), односно, три, у друкчщем значеку (омлади- нац, самосталац, фабрикант).
Извори
Ало (19. 3. 2017) Блиц (26. 3. 2017) Данас (15. 3. 2017)
Дневник (7. 3. 2017, 14. 3. 2017) Информер (11-12. 3. 2017, 13. 3. 2017) Курир (15. 3. 2017, 16. 3. 2017)
Политика (4. 3. 2017, 9. 3. 2017, 26. 3. 2017)
Литература
Мари|ан 1ЕЛИЪ, 2011: О универбизации у пчеларско) лексици. РУЖИ'Ь, Владислава, ПАВЛОВИЧ, Слободан (ур.). Зборник у част Гордани Ву- ковик. Лексикологщ'а - Ономастика - Синтакса. Нови Сад: Филозоф- ски факултет у Новом Саду, 249-256.
26 Што, наравно, не значи да шуедини од к и х неЙе у будуЙности задобити повереке лексикографа.
27 Такви су: гра^евинац, десетобо)ац, медицинар, неделник, нуклеарка, спецща- лац, хуманитарац. С друге стране, понеки ме^у ки м а има)у квалификатор разг.
(порниЙ, саобраЙа)ка), односно спорт. (везиста, тро)каш).
Иван КЛАJН, 2003: Творба речи у савременом српском ]езику. Други део:
суфиксацщ'а и конверзща. Београд: Завод за уцбенике и наставна сред
ства - Институт за српски jезик САНУ.
Радмило MAPOJEBHft, 1986: Типолошко диференцираае руског и српскохрватског jезика (из дщахронщске и синхронщске перспективе).
Jужнословенски филолог. XLII, 21-41.
Ъор^е ОТАШЕВИЪ, 1997: Универбациjа. Наш]език. XXXII/1-2, 52-63.
Milorad RADOVANOVIĆ, 2004: Dekompozicija i univerbacija. Зборник Ма
тице српске за филологщ'у и лингвистику. XLVII/1-2, 43-50.
Стана РИСТИ'Ь, 1995: Универбацща као средство експресивизацще разго- ворне лексике. Jужнословенски филолог. LI, 125-133.
PCJ: НИКОЛИЪ, Мирослав (ур.), 2007: Речник српскога ]'езика. Нови Сад:
Матица српска.
Божо 'ЬОРИ'Ь, 1991: О неким творбеним моделима са становишта jезичке економиjе. Научни састанак слависта у Вукове дане. 20/2, 325-334.
Божо 'ЬОРИ'Ь, 1996: О суфиксалжу универбацщи у српском jезику. Српски ]език. I/1-2, 60-64.
Amela ŠEHOVIĆ, 2012: Univerbacija u bosanskom jeziku. ДРАГИ'ЬЕВИ'Ь, Раjна (ур.). Творба речи и кени ресурси у словенским ]'езицима (Збор
ник радова са четрнаесте ме^ународне научне конференцще Комисще за творбу речи при Ме^ународном комитету слависта). Београд: Фило- лошки факултет, 407-417.
Univerbation in the Serbian Daily Newspapers
The goal of this paper is to give an insight into univerbation in Serbian daily newspapers. The author of the paper narrows down his research just to words derived from a single word of a fixed expression or a phrase (e. g. nedeljne novine > nedeljnik, nuklearna elektrana > nuklearka). The research has shown that the univerbation is not as frequent as the author presumed: as little as 27 derivates have been excerpted from 394 pages of the newspapers. On the other hand, despite their number the derivates have shown all the major traits of the words in question with, to some extent, the exception of their predominantly informal character.
