С Р Т п ; 1г л 1 1 а М А Т И К А
З А
Н ИЖ Е ГИМ НАЗШ Е И РЕАЛКЕ
К Н Е Ж Е В И Н И С Р Б Ш И
Д РУ ГИ ДЕО
Н А У К А О О С Н О В А М А
По Ф. Минлошику и Ъ. ДаничиЪу
С А С Т А В И О
^ Т О О А Н ^ О В А К О В И И
•.'■4 V Б Е О Г Р А Д У
1 1 3 Д А Н . Е И Ш Т А М П А Д Р Ж А В Н Е Ш Т А М | ! А Р И Д Е 1 8 8 0.
Цена 60 пара дин.
С Р П С Е А Г Р А М А Т И К А
ЗА
НИЖЕ ГИМНАЗШЕ И РЕАЛКЕ
У
К Н Е Ж Е В И Н И С Р Б Ш И
Д Р У Г И Д Е О
Н А У ^ А О О С Н О В А М А
По Ф. МинлошиЬу и Ъ. Даничику V
С А С ТА В ЧО
У БЕОГРАДУ
И 3 Д А Н» Е И Ш Т А М П А А Р Ж А В II Е Ш Т А М П А Р 1 П Е 1 8 8 0.
р о д е х у п к е к с р
вт.отЩ; |
«♦«IV |
>*о»у)и«ш I
В|ЬНо(ека ^д^еНоЛзка
1 0 0 2 1 0 9 4 4 5 1002109445
део мо]е а С р и с к е гр ам ат ике за н и ж е г и м н а з щ е и р е а л к е ннео ю еви не С р б и ]в п, с ко]им ]е то дело у п о т- п ун ости пред с в о р м публиком . Оош п ре ]ед а н а ес т г о д и н а , ових истих д а н а 1869 годи н е, за п о ч е т ]'е ова]
п о сао другим делом ((С р и ск е с и н т а к с е ”, ко]и ]е за о н д а у врло к р а т к о м оп сегу ш там п ан к а о р у к о п и с за мо]е т а д а н п ь е у ч ен и к е у II. р азр . б е о гр ад с к е ги м н а- зи]е. Д огодило се, д а систем ср п с к е гр а м а т и к е за н а ш е н и ж е среднье ш к о л е ето у и сте д а н е д оврш у]ем овом Н а у к о м о о сн о ва н а .
Д руги део гр а м а т и к е сл о вен ски х ]ези к а, н а у к а о о с н о в а м а, иза1)в н а свет к а о п о тп у н а н а у к а т е к 1875 у н аучн о] о бради г. Фр. М иклош и Ь а, у кш и зи Уетд1ег- скепЛ е 81аттЫ1с1ипд81е1гге с1ег зЫ огзскеп 8 р га с Н е п , 5У1еп 1875, а з а ср п ски ]ези к н а с к о р о по том трудом г.
Ъ . Д ан и ч и Ь а у к ш и зи Основе сри ско га и л и хрват скога ] е з и к а , Б и о гр а д 1876. О ба су дела, ме!)у тим, р а н е н а у ]едно врем е и н езави сн о ]едно од д р у го га . З а ову к ш и ж и ц у м огу реЬи, д а ]е први п о к у ш а ],. ко]’им се та н а у к а из ви ш и х н а у ч н и х сф ера с п у ш т а у к р у г о в е у ч е н и к а н и ж и х средш их ш к о л а и ш и р е п ублике. К о л и ко ]е мо] п о к у ш а ] усп ео, судиЬе к р и т и к а зн а л а ц а и п р а к
т и к а у ш к о л а м а . И мазуЬи з а гл авн и з а д а т а к , д а оваз део гр а м а т и к е спустим н а п р и с т у п и л и и з а ш к о л е у потреб л.иви н а у ч н и нивб, ]а сам сам о стал н о об ради о, р а с п о р ед и о и потребним з а мо]у п у б л и ку об]аш ьье- гьима п о п у н и о н а у ч н е р е с у л т а т е , д о б и вен е трудом г.
Ф. М иклош иЬ а и г. Ъ Д ан и ч и Ь а. Д а сам се у том п ослу ч еш Ь е и л а к ш е м огао н аслаш ати н а Ф. М икло
ш и Ь а, погодиЬ е и без м ога к а з и в а ш а с м еста с в а к , ко зн а , чим се разликуз’е дело М иклош иЬ ево од д ел а Д ан и - чиЬева.
Н е в а л а см етнути с ум а, д а зе п аука, о осмовама део сл о в е н с к е гр а м а т и к е , к 03 и ]'е последней обращен и по том е н а]нови]и у науци. П р ед м ет ]е н а у к е о ос- но ва м а по гл ави то у р а с п о зн а в а й .)' н а с т а в а к а од к о - р е н а и у р а зд в а ]а ш у сам их н а с т а в а к а ; а то су послови, у к о р м а г р а ^ а сам а ни]е м оЬна д а п р есу д и о н а к о од- су д н о к а о у другим делови м а гр ам ати к е. З а то су се у гдеко]им питаш и м а р ази л ази л и и т а к о ]'аки н а у ч ш щ и к а о ш то су Ф. М иклош иЬ и Ъ . Д аничиЬ , ко]и м а се р е тк о к а д ш то отме. П а з'е и п а к вр.-ю при]'атно овде н ап о м ен у ти , д а се у р есу лтати м а Ф. М и клош и Ь а и Ъ . Д ан и ч и Ь а, ко]и су ова] предм ет обра1)ивали с в а к и са гл ед и ш та с а свим р азл и ч и то г, и п а к н ал ази м ало незед- н ак о сти , а к о се р азл и ч и то гьихово гл ед и ш те иззедначи.
У том е з’е и п а к не м ало земство, ко л и ко зе д а л е к о дои рло н ап р ед о в аш е и д о к л е зе веЬ у с а в р ш е н а си гур- ност м етода у новоз грам атичкоз н ау ц и . У п и таш и м а гд е се Ф. М иклош иЬ и Ъ . Д аничиЬ р а зи л а зе , 3а сам обично усвазао оно мишл>еше коз'е се подеснизе с л аж е с нам ером о в о га д ел а и с основним гледиш тем козе
]е з а н> усво]ен о. И м а по]еди н и х т а ч а к а , где сам р ад и б о л е засности и след ствен ости за ш к о л у с к л о п - л.ене системе р е су л тате го р е п ом ен ути х п а у ч н и к а и сам свозим м ислим а модиФ иковао. П ри м ери р а д и м огу п ом енути осн ови ц у, са ко;|е сам р а зл и к о в а о п р и м ар н у и с е к у н д а р н у Формацизу ]едну од др уге. У том се п о с ту п к у у о сталом и Ф. М иклош иЬ и Ъ . Д ан и чи Ь р а з- ликузу, те н а ви ш е м еста и зр еко м признаку, к а к о зе те ш к о те Формацизе зедну од д р у ге одвозити, ш то Ье при неким о с н о в а м а и оотати веч н о сл аб а с т р а н а о во га д е л а гр ам ати ке.
М орам н ап о м ен ути , д а сам ово дело р ад и о р у к о - водеЬи се о сновном м и ш л у , к а к о кш и зи овакоз низе з а д а т а к , д а свозим претресом обухват и све до иотиу- ност и, веН д а осветли начи н п о с т у п а л а и гл авн е му р азл и к е. З а то су гдекози н аставц и , ко]и се ре1)е и у магье обичним р ечи м а у п о т р е б л у зу , са свим и зостали . У осталом п о у зд а н а зе ств ар , д а оно м ало, ш то зе из ове ш ьи ге и зостал о, неЬе за д а в а т и н и к а к в и х те го б а оном е ко н ау ч и п рави л н о р а с к л а п а т и све оне основе, козе су у овоз кш и зи (а ту их ]е о гр ом н а веЬина).
Ы азглавнизе ]е, ш то овде имам д а н ап ом енем , мисао о месту козе овом делу гр а м а т и к е вал>а од реди ти у н аставн о м гим назизском плану. М а д а н а у к а о осно
вам а по ред у гр а м а т и ч к е деобе д о л ази ме!)у п а у к о м о гла с о в и м а и п а у к о м о о б л и ц и м а — о п ет сам, о б р а - {)УЗуЬи зе овде, д о ш а о до д у б о к о г убе1)ен>а, д а се он а, ради сам е п рироде свозе, у н аш и м н иж им средш им ш к о л а м а не м о ж е у п р а к т и ц и н а том е м есту с а в л а -
д а ти без ш те т е и з а н а у к у и з а у ч ен и к е. Н ап р о ти в, а к о се из п р а к т и ч к и х у з р о к а с та н е уч и ти и за п а у к е о гла со ви м а н а у к а о о б л и ц и м а , п а з а овом т е к н а у к а о основам а — д р ж и м , д а Ье м ного доби ти и с а м а Д у
б л и н а и зу ч а в а ш а , з а ко]ом в а л а д а ]'е на]‘в и ш е стало у свако] ш ко л и . К о п р о уч и ову кш и гу, увери Ь е се и сам , д а с в а к о л и к а г р а ^ а изиску]'е з а н и ж е средгье ш к о л е т а к а в ред учегьа. К а к о Ье се п а к т е к по ово]
кгьизи моЪи ред о вн о и с ву д а под ]'еднакр у средш им н аш и м ш к о л а м а п очети и зу ч ав а ти н а у к а о основам а, на]'бож е ]'е о стави ти ‘п р а к ти к и и п о к у ш а ]и м а д а р а с п р а в е п и таш е о том е, ко]им Ье се редом и з а к о л и к о врем ен а [моЪи на]'корисни]'е сврш и ти ц ел а н а у к а о ср п ском ]ези ку.
19 .1а н у а р а 1880 у Б ео гр ад у .
^ Т . К О В А К О В И Т ,
п р и с т у п .
I. Шта су основе а шта наставци. — 2. Разлике меЬу основама. Основе од корена. — 3. Основе од основа. — 4. Основе од облика. — 5. Наставци за основе и за облике.
— 6. Сложене основе. — 7. Корени глаголски и заменички.
— 8. Речи домаЬе и поза]мл>евье‘ — 9. Разлика корена по
родности. — 10. Подела науке о основама. 1— 7
П р в и 4ео. Науд;а о п р о сти м основама.
I I . Нспосрсдно и посредно образование основа Одсек први. Непоередно образоване основе.
«. Глаголске основе... 8
12. За што су глаголске основе на првом месту . . 8
13. Глаголи прве в р с т е ... 9
14. Глаголи друге в р с т е ... 9
15. Глаголи треЬе врсте... 10
16 — 18. Глаголи пете врсте . . . . 10
р. Именичке основе. (19). Подела по наставцима . 13 I. Наставци ъ—о —а (20 — 21) 13 И. Наставай ь ( 2 2 ) ... 16
III. Наставци н»—зе (^о)—.^а ( 2 3 ) ... 17
IV. Наставци рт.—ро—ра (24) ... 18
V. Наставци ер (еръ)—еро ( 2 5 ) ... 18
VI. Наставак ор (орт.) (26)... 19
VII. Наставци л ь —д о —д а ( 2 7 ) ... 19
VIII. Наставак дь (28)... 19
IX. Наставак д а ( 2 9 ) ... 20
X. Наставци нг.—н о —на (30)... . 20
XI. Наставай н.а ( 3 1 ) ... 20
XII. Наставай а а (|ни>) ( 3 2 ) ... 21
XIII. Наставак тт. — то — та (33)... 21
XIV. Наставак тт. ( 3 4 ) ... 22
XV. Наставак тва —д б а ... 22
XVI. Наставци ет (етт.) —от (отт.)—ат— (т.тт.) — (36) 23 XVII. Нааставак иво ( 3 7 ) ... 23
XVIII. Наставци мт. — мо — ма (38)... 23
XIX. Наставак мен (мл — ме) — (39) 24 XX. Наставак ак (ькъ или ъкь) — (40)... 24
XXI. Наставци гт, — га ( 4 1 ) ... 24
XXII. Наставци хт. — ХО — х а ( 4 2 ) ... 24
XXIII. Наставци ац (ьць) — и ца (4 3 )... 25
XXIV. Наставци е ж (ежъ) — ( 4 4 ) ... 25
Цридеаске основе. I. Наставци ъ — а — о (45) . . 26
II. Наставци р . — ^а — ,)е (,)0) — ( 4 6 ) ... 26
III. Наставци рт. — ра — ро (47) . . . . . 27
IV. Наставци нт.— на — но ( 4 8 ) ... 27
V. Наставци тт. — та — то (49) . . . 27
VI. Наставци вт. — ва — во ( 5 0 ) ... 27
VII. Наставци ак (т.кт. и ди 1>кт>) — к а — ко (51) . . 27
VIII. Наставци ок (окт.) — ока ~ око (а2 ) ... 28
д Бро]не основе. (53)... 28
г Заменичке основе (54)... 29
Одсек други . Посредно сбразоване основе Подела тога о д с е к а ... 31
Оделетье прво. Основ з од основа. к. Глаголске основе ( 5 6 ) ... . 31
Глаголи треКе врсте (57)... 31
Глаголи чстврте врсте ( 5 8 ) ... . 32
Глаголи пете врсте (59-— 60) . . . . ... 32
Глаголи шесте врсте (61 — 62) . . . 32 Глаголске основе, ко)е значо радшу у маломе (димину-
тивну) — (63) 34
С Т Р А Н А
р. Йменичке основе.
I. Наставци ъ — о — а ( 6 4 ) ... 35
II. Наставак 1> ( 6 5 ) ... 36
III. Наставци ( 6 6 ) ... 37
IV. Наставци до — ]а ( 6 7 ) ... 37
V. Наставак ва ( 6 8 ) ... 38
VI. Наставци и)е — и,)а ( 6 9 ) ... 38
VII. Наставак ар — ара (70)... 39
VIII. Наставци ^ар — Зара ( 7 1 ) ... 40
IX. Наставци ур — ура ( 7 2 ) ... 41
X. Наставак до ( 7 3 ) ... 41
XI. Наставак а д (74) 42 XII. Наставци у д — у д а ( 7 5 )... 42
XIII. Наставци ан — ана (76)... 42
XIV. Наставци ин — ,]ан-ин (ан-ин) — (77). . . 43
XV. Наставак и ва (78)... 43
XVI. Наставак он>а ( 7 9 ) ... 45
XVII. Наставци ин>е — ин.а ( 8 0 ) ... 45
XVIII. Наставак ота (81)... 46
XIX. Наставак ост (ость) — (82)... 46
XX. Наставак т е д (83)... 46
XXI. Наставак ьство (84)... 46
XXII. Наставци ет — ета (дт — дта) — (85). . . 47
XXIII. Наставак иЬ ( 8 6 ) ... 48
XXIV. Наставак ад (адь) — (87) 49 XXV. Наставак ба (88)... 49
XXVI. Наставак ава (89)... 49
XXVII. Наставци иво — ива (90)... 50
XXVIII. Наставци ко — ка (91)... 50
XXIX. Наставак ак — ака ^ак — ,)ака) — (92). . 51
XXX. Наставци ик — ика (93)... 52
XXXI. Наставци а к —КО— ка (ьк— ько— ька) — (94). 53 XXXII. Наставак иште (55)... 55
XXXIII. Наставци а г —ага ^ аг—,]ага) — (96). . . 56
XXXIV. Наставци у г — у г а У'уг—,]‘уга) — (97) . . 56
XXXV. Наставци ац (ьць) ица — или: ац — це — ца (ьць — ьце — ьца) — (98). . . . 56
XXXVI. Наставци и ц — и ц е—ица (99)... 58
С Т Р А Н А
XXXVII. Наставци ач — ача (100)... 59
XXXVIII. Наставав е ж (ежъ) — (101). . . . . . 59
XXXIX. Наставав аш (102)... 60
ХЬ. Наставци у ж —уш а ( Ю З ) ... 60
ХЫ. Наставци шо — ша (104)... 61
у. Придевске основе. I. Наставци —,]а— (1 0 5 )... 61
II. Наставци и,) —И]а—И ,]6 (106)... 62
III. Наставци ен — ен а—ено (107) 62 IV. Наставци 1;н— ина— ино ( 1 0 8 ) ... 63
V. Наставци и н —и на—ино ( 1 0 9 ) ... 63
VI. Наставци а н —н а —но (ьнь— ш а —ш о ) -(110) . 64 VII. Наставци вьъ—н а — ь е ( 1 1 1 ) ... 64
VIII. Наставци Ьъ— Ьа— Ье ( 1 1 2 ) ... 65
IX. Наставци ат— ата— ато ( И З ) ... 64
X. Наставци аст— аста—асто (114)... 65
XI. Наставци и т — и та— ито или ов-ит — ов-ита — ов-ито (115)... 66
XII. Наставци ав —а в а —аво (116) 67 XIII. Наставци и в — ива —иво или л и в — л и в а — ливо ( 1 1 7 ) ... 67
XIV. Наставци ов— ова—ово ( 1 1 8 ) ... 68
XV. Наставци а к — к а —ко (ькт.— ька— ько) (119) . 69 X \ I. Наставци ект.—ск а—ско (ьскъ—ьска- ьско) (120) 69 XVII. Наставци за поревете придева (121) . . . 70
д. Бродне основе ( 1 2 2 ) ... 72
я. Заменичне основе (123 — 1 2 6 ) ... 72
С. Прилошке основе ( 1 2 7 ) ... 73
О дел ек е друго. Основе од облика. а. Основе од глаголских о б л и к а... 75
I. Од облика времена садашььег ( 1 2 8 ) ... 75
II. Од облика начина заповедног ( 1 2 9 ) ... 75
Ш. Од прилога времена садаш аег (130)... 76
IV. Од прошастога придева ( 1 3 1 ) ... 76
V. Од трпнога придева ( 1 3 2 ) ... 77
/}. Основе од заменичких облика (133) . . . . , 79
Д р у г и део. Ы а у ^ а о с д о ^ е н и м осно
вама.
(134) . . , ... 18 Одсек први. Основе сложене од основа. (135)Оделеюе ирво. Основе сложене од самих именсиих основа ( 1 3 6 ) ... 82 I. Ледна с другом на )еднако сложене основе (137). 83 II. Сложене основе с другим чланом као главним,
а с првим као одредником (138) . . . 83 III. Сложене основе, у ко,|'има ]'е други члан главни
а први од шега зависай (139) . . . . 84 IV. Сложене основе, ко^е и з'едним и другим чланом
казу)у каквоЬу ( 1 4 0 ) ... 85 Оделен>е друго. Основе сложене од иредлога и
имена. (1 4 1 )... 85 Одсек други. Основе сложене од готових облика (142) 8 7 1. Именице и придеви у основама сложении од го
тових облика (143 — 1 4 4 ) ... 88 2. Сложене основе од бро)ева ( 1 4 5 ) ... 89 3. Основе сложене од заповедног начина и име-
ница ( 1 4 6 ) ... 89 4. Одречни прилог не и разне врсте имена и имен-
ских глаголских облика (1 4 7 )... 89 5. Сложене основе од предлога и именских основа (148) 90 6. Предлози и глаголске основе (1 4 9 )... 90 Именице, постале од сложених глаголских основа (150) 92
С Т Р А Н А
1 .
Ш т а су о с н о в е а ш т а н а с т а в ц и .
К ао што зе ]ош у приступу к овоз грам ати ц и по
к азан о (чл. 3. 4. 5), у свату ио^едино^ р ечи с иромен- л и в и м облицим а в а л а разликовати основу и наставке.
Основа ]е опаз део у р е ч и , уз коз и приставу наставци за облике (зедаи или више вьих), и по коме реч има свозе главно зн а ч е а е . Т ако н. пр. у речи ии-ти и ли-т и други слог ти наставак з*е за о б л и к, а основе су и и и л и ; у речи твори-х д ан ас зе н аставак за облик х , а основа Зе твори; у речи ио]и-с-те наставци су за облик с-те, а основа зе аоуи; у речи куиова-л-а наставци су за облик л-а , а основа зе к у и о в а ; у речи гра^ан-й н аставак зе за облик и , а основа зе гра^ан; у речи семен-а н аставав зе за облив а, а основа зе семей.
2.
Р а з н и ц е меЗ}У о с н о в а м а. О с н о в е о д ц о р е н а . Основе су по саставу своме различие.
Н еке су од н>их начиш ене од корена зези ка само до- меташем наставка, а без ивакве промене у корену. Тако Зе глаголска основа вид-% постала од корена ви д н астав-
Г Р А М Л Т И К А 1
ком ъ, ко^им поставу глаголи треЬе врсте; тако основа гра^ан постала од корена град наставком уа н ; тако ]е основа св-мен постала од корена се (с*в) наставком мен.
Н еке су п ак постале од корена д о м етааем н аставка и снаоюегьем коренова самогласника. Тако ]е им еничка с предлогом на слож ена основа на-ио] постала од корена и и (у ии-т и) наставком ъ {аи-ъ) и о с н а ж е ае м коренова сам огласника и у о], а н аставак ]е ъ ,10ш у старо време отпао; тако ]е основа рок постала од корена рек н астав
ком ъ и о сн аж еаем коренова сам огласника е у о; тако
^е основа ло] постала од корена л и наставком ъ {л и -ъ ) и о сн аж еаем коренова сам о гл асн и ка и у о].
Н еке, н а послетку, нити има^у н а с т а в к а , нити се што самогласником од ко р ен а р а зл и к у ,]у , и но томе су са свим ^еднаке с кореном. Т ак е су веЬином основе у глагола прве врсте, као што с у : и и , л и , би, иск, р ек, тек чу, мр, эес, итд.
3.
О с н о в е о д о с н о в а .
Р а д и потребе р а з г р а н а в а а а з н а ч е а а и гра1)еаа нових речи у разви Ь у ^езика основе не иостауу само од корена, него и уедна од друге. Т. н а основу, ко]а ^е веЬ од корена постала, дода]у се нови н аставц и , те се тим п у тем гради нова основа. Тако нпр. н а основу гра^ан, ко^а
^е од корена образована наставком у а п , додаче се р ш
^едан н аставак и н , те поставе гр а ^ а н -и н , или се додаче н аставак ство, те поставе гра^ан-ство, збирна и м ен и ц а;
тако од основа врат-и, илат -и п о т у у наставком а, к о ^ м се образузу глаго лске основе пете врсте, о с н о в е : врати-а, илат и-а, из ко_]их с п а ^ а а е м гласова излази враЯа, илаЯа, (у нач. неодр. враЯа-ти, илаЯа-ти) ; тако од основе ро- д и т е л , у ко,]е з'е п а глаголску основу р о д -и додат име-
нички наставав тел, поставе наставном ка — род-и-т ел-ка, где су уз корен р о д три разли чи та н аставк а; тако од основе мати поставе наставном уа и скраЬен>ем, основа ма-уа за у м аа е н о зн а ч е а е ко^е се од м ила говори, — од основе мауа поставе наставном ка нова основа за у м аа е н о з н а ч е а е мау-ка, — а од те основе истим таким путем а наставном и ц а поставе основа м а уч-и ца; тако од основе орах поставе наставном ьк нова основа за у м а а е н о зн а ч е а е ораш-ак (ораш -ьк), ко,]а се и не говори, а од ове новим наставном иЯ основа орашч-иЯ (ораш-ък-иЯ), опет за ум а
а е н о з н а ч е а е . П о с д е д а и примери, корима се м е^у речима српскога резина може наЬи доста друш тва, показу]у нано нове основе поставу не само од основа, ж уе су непосредно од норена п рои звед ен е, него и без обзира н а то, ]ед н а од друге без о гр а н и ч е а а .
4.
О с н о в е о д о б л и к а .
П а не само д а основе поста]у ]ед н а од друге, него многе поставу и од облика (т. од основа, ко]е су веЬ и наставном за облик постаде готова реч). Тако ]е нпр.
основа р ш е н - и к наставном ж постада од облика рЪльен;
тако зе основа су^ен-ик истим наставном ик постада од облика с у ^ е н ; тако ]е основа ироклет-ство наставном ство постада од обдина ароклет ; тако ]е основа р о ^ е ш настав
ном иуе постада од облика р о ^ е н ; тако ^е основа придевне зам енице за присва^аае наш постада од 2 над. мн. нас наставном у (нас-у = наш ), а тако ^е и основа придевне зам енице н>их-ов постада од 2 над. мн. п>их наставком ов.
О ваких основа, произведених нарочито од им енских гла- годских облика, ни]е мало у ]ези к у српском.
г
5.
Н а с т а в ц и з а о с н о в е и з а о б л и к е .
М а да се добро разлику^у ]'едни од других наставци за основе и наставци за облике, и ма да друкчи^им на- ставцим а поставу основе а друкчи^им облици, опет се на- ставди првога падеж а и рода ъ — а ■— о ^авлдуу често у
^езику и као наставци за облик и р о д и као наставци за основе. С тога се они у ово^ ктъизи нигде неЬе сматрати као наставци само за облик, него Ъс се увек спа^ати с правим н аставцим а за основу,
6
.
С л о ж е н е о с н о в е .
Врло често се две основе саставе у ]едну основу, па се, п о с л е , на ту тако сложену основу додачу нови па- ставци за основу. Т ако склошьене основе зову се сложене основе, као што с у : щстс-сват, В огс-родица, Бого-родичин Свето-горац, го р ш -зе м а ц , во до-ток, благо-слов, голо-брад, главо-бола, кало-гаона, коло-воз, косто-бола, итд.
У сложене основе узимл>у се и опе речи, у к о р х први члап ни]е основа од речи с нроменлшвим облицима него реч к о,] а се не меша, као што су и р и ло зи и иредлози, и п р .: не-верник, без-умле, ас-братим, за-гор^е, По-дригье.
и т. д.
7.
Ц’о р е н и г л а г о л с ц и и з а м е н и ч ц и .
Из онога што ,]е довде казан о види с е , д а су све основе, биле просте или сложене, гюстале од корена или неиосредним путем, д о д ав аа е м н аставака непосредно ка
/
корену, или последним путем, д о д ав ааем н аставака к ос
новама веЪ готовим. К орени п ак, ко^и су неопходно ^езгро у основама, деле се на глаголске (вербалне) и заменичке (прономиналне) корене.
Г лаголски (вербални) корени ^ош се и у нашем ре
за к у могу у простом облику видети у многим глаголским основама прве врсте, у к о ^ се прост корен без икаквог н аставка као основа унотребл>ава. Они значе р а д а у , с т а а е или б и в а а е , па по том и оно што тим путем п о с ^ е . Н а таке вербалне корене, ко^е многим речима ни^е лако наЬи, своде се и сви остали корени им еница, иридева и глагола.
Заменички (прономинални) корени основа су речима, ко]е у ^езику показуху ме^усобну везу, правац, граматич- ко лице, итд. Од а и х су веТином постали и многи са- д а ш а и наставци за основе, ко,]и зн а ч е а у речи разли чи т обрт д а ] у ; а од а и х су ме^у врстама р е ч и : заменице, где- ко^и предлоги и свезе. Е>их нема много у резину. Т аки су корени, нпр. а, ва или у (еъ), и (и-же, ^а-же, ]е-ж е), ов, он, с (старо сь у зн а ч е а у овщ, ко^е се и д ан ас види у речима данас — дьнь-сь; вечерас — вечеръ-съ), итд.
8
.
Р е ч и д о м а ^ е и п о за ^ м ./ь е н е .
У и зу ч ав а ау (езика ]ош се води р азл и ка о сво]им или дома&им (но томе на^стари]им по своме веку у ]е- зику) и о т у^им , поза(]м лен и м ( м а а е , више м ла^им по своме веку у ^езику) речима и коренима. Само сво^е или домаЯе речи могу се узводити на к о р ен е, ко]и су ради тога, што су веома стари, за^еднички и српскоме и свима осталим ,]езицима словенским. Поза]мл>ене речи улазе у
^език из осталих н а р о д а, с к о р м а се у суседству или
саобраЬа^у живи, и како су по спорном облику с речима домаЬим из]едначене, много пута их од домаЬих речи тешко разликовати. Таке су речи, нпр., бресква или ир а- сква и ираска од латинске р е гв гса ; харт щ а од грчке Х & ухц д или %а()ПОУ, тестаменат од латинске ЬезЬатеп- 1ит \ х и л а д а од грчке ^ ь Х к х д , 2 п. ^ с У ла д о д ; када (к щ а
— из ка д-ц а) од латинске сайиз (грчке х а бод) ; калуфер од грчке % аХоуь()од\ к т а од латинске сарра (ко^а се налази и у грчком, а тако исто гласи и у таллинском ]ези к у); наранча (и наранца) од талщанског п а га п га по ылетачком дщ алекту; р а чуп од итали]анског гаигопе, и тд., итд.
9.
Р а з л и в а д о р е н а п о р о д н о с т и .
Онако исто као што од ^едне основе поставу разни облиди, граде се од ^еднога корена разне основе, с том само разликом, што се корени ио родности веома разли
ч у » ЗеР У зеднога обид»е, а у другога ]'е само мали бро^ изданака. Примера р а д и , и да би се видело шта се разуме под ^едним кореном и под родношЬу вьегових изданака, наводи се овде неколицина измену на(роднщих корена с поглавит^им речима аихове породице.
Кор. б и — б и ~ти, уз-бж -уа-ти, гочс-бж-уа, пп-бж- у а ч , у-бж-ство, у-бж -в-а-л-ац, б и -т-ка, бо,]‘, бо.|'-як, бо.]‘-а^, у -б о у и т , раз-боуи-гит е, итд.
Кор. вед — до-жео-ти, до-вод, воуж од-а, об-од (м.
об-вод), во!) (вод-]), вод-аг^, вод-и-ти, в ед-а-р, вед-р- и н а , итд.
Кор. ви — ви-ти, жж-уа-ти, вй-т-ак, ж'к.-т-а-о, мото- ви-л-о, ви-уо-глава, за-жж-уача, ао-жж-ууша, иа-жж-т, итд.
ти), ире-об-уш -а (п р ео б -в у к -а ), в д а к , об-дак (об-вдак ), в д а к -й , в д а ч-и -т и , в д а к -и о , итд.
Кор. д а — д а -ти, из-дъ-у-а, до-дж-в-а-ти, д а -н-ак, н й -да, д п - р итд.
Кор. н е с — н ёс-тм , до-же-ти, н о с -и-ти, ио-н о с итд.
10.
П о д е л а н а у к е о о с н о в а м а .
Основе се по нрироди сво]о] Цделе на две главне го- миле : на иросте и сложене основе.
И наука о основама биЬе по томе п о дел ен а |на два д е л а : на на уку о простим и на н а у к у о слож еним] ос
новама.
Свака од н и х биЪе дал>е поделена по врстама рбчи, и излагаЪе, како у ко,]о^ поставу на,]главнизе основе.
Наука о простим основама.
11.
Н е п о с р е д н о и п о с р е д н о о б р а з о в а н и е о с н о в а . К ао што )е горе речено, основе поставу или непо
средно од корена, или од веЯ образованиях основа и облика.
П рем а томе Ье се и овах део н ау ке о основама ноделити н а два гл авн а о д с е к а : на одсек о непосредним, од корена образованим (примарним) основама и на одсек о посредним, од веЯ посталих основа образование (секундарним ) основама.
О Д С Е К П Р В И .
Непосредно образоване основе.
а . Г л а г о л с к е о с н о в е . 12
.
Н а прво место ставл>ени су глаголи за то, што су у н>има на)бол>е сачувани глаголски корени, из ко^их )е назвеЬи део речи п о с та о , и што се у и о с та а у е ь и х о в и х
основа пон а^асн и ]е види непосредно образован е од корена.
У науци о облицима (III. 38) учи се, д а сви глагол
ски облици поставу од две основе: од основе начина неодре^еног и од основе врем ена садашгьег. Но пошто кат- кад основа времена садашньег поста)е од н ачи н а неодре- 1>еног, а увек има )едап исти наставак, то се овде пока
зухе п о с та а е глаголских основа само по основама начина неодре^еног.
13.
Г л а г о л и прве врсте.
М е1)у основама ове врсте нема н ^ е д н е , к 03 а би ка- квим год наставком п о ста^ала; тога ради основе ове врсте и нису ниш та дрз^го него прости корени као основе упо
треблены.
Глаголи ове врсте, ако нису с предлогом слож ена, веЬином значе несврш епу р а д в у , ма да их има и свр- ш ених (као што с у : реЯи, леЯи, стати, итд.). Овоз врсти глагола на)бол>е се корен нал ази , кад се основи времена с а д а ш в е г а одби)е е. Тако зе од ли -е корен л и , од рек-е
— р е к ; од кун-е (старога клн-е) — к у н \ од мр-е — мр.
Само ,]е глаголим а млети и дрети корен не м е л — дер како би по овом правилу (ирема м е л -е , дер-е) изашло, него м л, д р ; тако зе и у глаголу трти корен тр (основа ,]е времена с а д а и ш е г тр-е и тар-е), а глаголу иЯи корен ,]е и (оспова з'е времена е а д а ш в е г и д -е с додатим корену сугласником д .).
14.
Г Г л а г о л и д р у г е в р с т е .
У основа ове врсте, козе су пепосредно од корена наставком н у (у старо време мл») изведене, зн а ч е в е обично показузе р а д в у , коза се у одре!)еном тренутку сврш ава, и од тога правила има врло мало и зузетака, као што с у , венути, гинути, мрзнути се, мркнути, итд.
В еЬина их пак правилно показухе сврш ену р а д в у одре^енога простора у времену, као што сведоче п р и м ер и : из-бег-ну, к лж -н у, лет-ну, диг-ну, ири-тег-ну, за-мук-ну (корен у староме зезику м лък), кре-ну (корен крет), аис- н у (кор. писк), ирс-ну (кор. ирск), свис-ну (кор. свиск),
звиз-ну (кор. звизг), итд. У слагаау корена ,с наставком поступа се с неподесним или нагомилапим гласовима но гласовним законима.
15.
Г ,л а г о .л и т р е ^ е в р с т е .
Основе глагола ове врсте поставу од глаголских ко
рена наставком и ; а значеше им обично показухе радььу непрелазних глагола. Ако се ово г деси после непчанога сугласяика, оно се од старине претвара у а ; ако ли после грленога, грлени се сугласник на]пре претвори у непчани, па се за я>им г претвори у а, као што ]е мало час речено \
Таке су основе: ум-ъ, гов-'к, вид-’в, сед-%, ж ел-ъ, гор-%, итд., по том : б ле-уа (корен бле), беж-а (из бег-'в, кор. бег), трч-а (кор. трк), мрч-а (кор. мрк), вришт-а (кор.
вриск), иршт-а (кор. ирск), итд.
16.
Г ^ а г о ^ и п е т е врсте."
Основе тих глагола поставу наставком а. Ако наста
вак а приста]е уз корен ко^и се не свршу]е на суглас
ник него на самогласник, онда се измену наставка и ко
рена ради укидавьа зева умеЬе ^ или в, а кад се корен на у свршу^е, то се у зева ради у неких глагола пре
твара у ов, у неких пак оста^е.
Дакшега прегледа ради овде се примери распоре^у^у према завршиваау на самогласник или сугласник.
Примеры. I. Основе на самогласник: ' да-в-а, иозна-в-а, ба-)-а, бри-)-а, гре-)-а, се-)-а, та-)-а, ков-а (кор. ку као што показухе основа времена садашаег), снов-а
1 У п ор ед и треЬи д е о о в е гр ам ати к е 6 1 , 4.
(корен сну), тров-а (корен тру), блу-в-а, клу-в-а, илу-в-а, заши-в-а, уми-в-а, иокри-в-а.
II. Основе на сугласник. 1. бр-а, ар-а, гн-а, зв-а, рв-а, рев-а, тк-а; 2. глод-а, каз-а, куи-а, лиз-а, лаг-а
маз-а, иис-а, тсс-а, зоб-а, ирежив-а, струг-а, уах-а, мах-а, аах-а итд.
17.
К ако глаголи пете врете много п ута звач е радвьу учестану, сам огласник се вьихова корена тога ради врло често снаж и или п р о д у д е в \ Тако се
а. р из корена снаж и у и р .
Примеры: Бир-а-ти од кор. бр у бр-а-ти; застир-а-ти од кор. стр у застре-ти (I вр. 7 разд.); раздир-а-ти од кор. др у раздре-ти; умир-а-ти од кор. мр у умре-ти; доиир-а-ти од кор. ир у доире-ти; иро- ждир-а-ти од кор. ждр у ирождре-ти ; исиир-а-ти од корена ир у ир-а-т и; извир-а ти од кор. вр (у име- ници из-вор) итд.
б. ь (кратко и непотпуно и) из корена поставе чи
сто и.
П римеры: Почип-а-ти од кор. чин (I вр. 5 разд.); ирок- лин>-а-ти од кор. клин; иомип-а-ти од кор. л*ьм, узим-а-ти од кор. им\ расиин>-а-ти од кор. иин;
сажим-а-ти од кор. жим, освит-а-ти од кор. свит и т. д.
в. ъ (кратко и непотпуно у ) из корена поставе у староме ^езику и (ту или ъи), ко^е се сад изговара као и.
Примеры : Еадим-а-ти (надъш-а-ти) од кор. дъм (I вр.
5 разд.); засии-а-ти (засъш-а-ти) од съи (I вр. 3 разд.); миц-а-ти (мъщ-а-ти) од мък у данашаем ^е- зику мак—м аК и; иошил-а-ти (цоквареио од иосил- а-ти) од с ъ л ; тиц-а-ти (тыц-а-ти) од тък, у данаш- вем )езику так—таИи; сис-а-ти (съхсати) од ст.с.
1 У п ор еди први д ео ов е гр ам ати к е, чл. 3 6 , 3 7 .
г. е поставе ■ь (у неточном дугачко е, у нужном щ е) нли и .
Примеры: лёт-а-ти (лиует-а-ти) од лет (у лёт-е-ты), лёг- а-ти (лщег-а-та) од лег (у леКи); сажиз-а-ти од ж ег; заилит-а-ти од алет ; ирориц-а-ти од рек ; ис- тиц-а-ти (по ]ужпом говору и ист^'ец-а-ти! од тек.
д. о продулшвашем поставе а.
Примеры-. Пробяд-а-ти од бод (у бос-ти); иом-лг-а-ты од мог (у аомоЯи); згщ-а-ти од гор (у згор-е-ти); утш- а-ти од топ, (у утоп-и-ти), итя,.
18
.
Тога ради, што много од ових основа има^у за време садашиье основу образовану наставком и 1 ко^е се нре- тв ар а у продр’о ]е глас 1 и у начин неодре^ени, где му по п равилу места нема. Тако би од ироклети излазило ироклин-а-т и као што од надут и — надим-а-т и (чл.
17 б, в), од узети — узим -а-т и\ али уе из основе времена садаш гьега и р о к л и ш (иро кли н-и-е) оно п продрло и у начин неодре^ени. Т аким ,]е начином постало данаинье правило у ]ези к у, по коме ,]е аош ил-а-т и м. стари^ега и правилни^ега иоси л-а -т и; иомить-а-ти м. стари]ега и нра- ви л п щ ега иом ин-а-т и; заагт-а-ти м. стари]ега и нравил- н щ ега заиин-а-т п итд.
Истим су таким путем ]ош у на]стари]а времена у многих (али не у сви^у) основа ове врсте промеььени гр- лени сугласници г у з, к у ц , х у с, ма да томе сам н аставак повода не да]е. Отуд имамо стиз-а-ти, н щ -а -т и , миц-а-ти, натиц-а-ти, нарии-а-т и, омрц-и-ти, насец-а-ти, ирез-а-ти, отез-а-ти, пуц -а-т и, дис-а-ти — уз лег-а-ти, лаг-а-ти, иомаг-а-ти, дих-а-т и итд.
1 У п о р е/1н т р еЬ ега д ел а о в е гр ам ати к е чл. 67 и 6 8.
[3. И м е н и ч к е о с н о в е . 11
>.
Д а би се л акш е могла прегледати и схватити вел и ка различитост им еничких основа, оне Ье се овде претрести по наставцим а, корима се од корена образу^у.
20
.
I. Н а с т а в ц и ъ — о — а.
Н аставци су ови не само наставци за основу него у исти мах и наставци за род и за први падеж .
Средством в и х поставу многе речи мушкога, жен- скога и с р е д в е г рода, врло старе у )ези к у и различитога зн а ч е в а .
Именичке основе, ко,]е се средством ових н аставака од корена образу]у, могу се иоделити на две главне го- миле по томе, што се у ]едних самогласник коренов о- ставл>а без икаквс промене, а у других се снаж и или продул.у]е но гласовним законим а 1.
Овде Л е се прегледати наборе основе, у корима се самогласник коренов оставл>а непром свен .
1. Од корена щ и се сврш ууу на сугласник.
а . Наставак ъ. Пошто ]е ъ теча^ем времена у срп- ском ]ези ку ишчезло, то сад основе овога образовава из- гледа.]у као да нема]у наставка и ]еднаке су с кореном.
Примеры: Пад, раст, нрй-каз, за-клад, с-клад, мах, крад (у прилогу крадом), маз, дах (по староые ]езику дъхъ, из ко)ега ]е прво т. заыевепо гласом а а дру- го просто отпало), уз-дах (кор. дъх), до-мак (кор.
лгьк), на-сап, ра-сап (кор. съи), по-греб, су-греб, па-
1 У ц о р е д п п р в о г а де ла о в е г р а м а т и к е ч л . 36 и 37.
лет, за-лет, ветро-мет, ис-пек, пре-иек, бод, бол, пре- бол, оп-коп, за-коп, крво-лок, зоб, год, с-мок, сок, ус-крс, прсак (прскт, — а )е уметнуто да растави два сугласника на кра)у), трк, зврк, по-рез, раз-рез, при-рез, су-сед, од-сек, трес, ио-глед, у-глед, не- глед, пре-крет, сунцо-крет, су-срет, по-трес, тег, по- тег, само-тег, за-тек, дуб, луг, труд, за-струг.
/3. Наставай о.
Примеры: Иг-о, рух-о, лик-о, лёт-о (на кошници), мес-о.
у . Наставак а.
Примеры: На-каз-а, клй,д-а, о-клад-а, за-клад-а, пл>уск-а, н а -у к -а , рас-кид-а, за-мк-а (корен мък), по-тк-а (кор.- тък), клеп-а, к р е к -а , о-мет-а, пек-а, пре- нек-а, пре-тек-а, цврк-а, зврк-а, но-рез-а, за-сед-а, нро-сек-а пре-сек-а, за-сек-а, с-прег-а, на-тег-а.
с-тег-а, под-вез-а, с-вез-а, звек-а, ред-а. дуг-а, губ-а, кук-а, ступ-а.
2. Од корена щ и се сврш уэу на самогласник.
У корена ко^и се свршузу на самогласник умеЬе се измену корена и дометнутога наставка ,]' или в , те се зев укида.
а . Наставак ъ .
Примеры: Кра) (кра-)-т.), зма) (зма-ръ), при-став (при- ста-в-ъ), блё) (бле-^-ъ), о-грев (о-гре-в-ъ), у-сев (у- се-в-ъ), зев (зе-в-ъ).
/3. Наставак о.
Примеры*: ии-в-о, др-в-о.
у . Наставак а.
Примеры: гра-^-а, из-да-]-а, у-да-)-а, ире-да-^-а, про-да- )-а, ста-)-а, за-ста-в-а, ста-в-а (обично ст'йве само у мн.), вино-пи-)-а, крво-пи-)-а, водо-ли-)-а пле-в-а.
21
.
Оне основе, у ко)их бива )ош и снажегье или про- д у л и в а а е коренова)самогласника, пошто се корену додаду наставци ъ или о или а , прегледаЬе се но разлици ко-
ренових с а м о гл а сн и к а , ^'ер према в и м а и последак с н а ж е в а разнолик.
а . С ам огласник и с н а ж е в е м поставе од.
Примеры: Бо) (би-т.), гно) (гни-ъ), поко) (по-ки-ъ), ло) (ли-чь), при-со) (при-си-ъ), о-со] (о-си-ъ), во,] (ви-ть), на-по,] (на-пи-ъ).
/3. С ам огласник кратко, на ь нането и с н а ж е в е м по- стаз'е старинско ъ или й (дуго).
Примеры. а.\ Наставак т.: Цвёг (цвит-ъ = цвет-ъ), лён (лип-ъ = Л Е П - ъ ) , свёт (СВИТ-1, = С В 'ЕТ-ъ), клик, лик, низ, нйсак (писк-т,).
б. Наставай а : просвет-а (про-свит-а = про- свт.т-а); су-теск-а (су-тиск-а = су-тъск-а).
у . Самогласник у и старо ы с н а ж е в е м поставе ов или ав.
Примеры, а. Наставак ъ : ков (ку-ъ), ров (р’ы-ъ), кров (кр’ы-ъ), о-тров (о-тру-ъ), с-плав (с-плу-ъ), тов (ТЪ 1-Ъ ),
стрв (стру-т.);
б. Наставак о : Стров-о (стру-о), о-стров-о (стру-о), слов-о (слу-о);
в. Наставак а : Слав-а (слу-а), о-снов-а(о-сну-а), пот-ков-а (нод-ку-а).’
С тари сам огласн ик л кад де на краду корена сна- ж е в е м поставе ал, ол и ел.
Примеры :г а. Наставак %•,: Вал (вл-т.), сто (стл-ъ).
б. Наставак а : Про-кол-а (про-кл-а), по-стол-а (по-стл-а).
е.. Ако ли стари самогласник л (лъ) у средини корена (у ком случа^у д а н а ш в и ]ези к има место в е г а у )
онда сп а ж е в е м поставе од в е г а л а .
Примеры, а. Наставак ъ : Влак, об-лак (од кор. влък, ко^и се види и сад у основе глагола вуКи).
б. Наставак а : Тлак-а (с чим ]е у свези гла
гол тлач-и-ти, ко)и ]е од те именичке основе изве
ден) од кор. тлък, к о ^ се и сад види у основи гла
гола туКи; вл'Аг-а (с чим ]е у свези глагол влаж-и-
