ТВОРБА РЕЧИ И ПРАВОПИС - ПИСАКЕ СЛОЖЕНИХ ДЕТЕРМИНАТИВНИХ ФОРМАЦША СА ПРВОМ СТРАНОМ КОМПОНЕНТОМ

(1)

УДК 8П .163.4Г35 811.163.41’373.611

В Е Л К О Ж. БРБОРИЪ*

ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ, СРБИJА

ТВОРБА РЕЧИ И ПРАВОПИС - ПИСАКЕ СЛОЖЕНИХ ДЕТЕРМИНАТИВНИХ ФОРМАЦША

СА ПРВОМ СТРАНОМ КОМПОНЕНТОМ**

Сажетак. У раду се говори о сложеним ]единицама чщи ]е први члан ин- деклинабилан. То су детерминатори к у и су, по правилу, страног порекла, некада су посреди тупице, а некада калкови. Наиме, бавийемо се правописним решенима, Л писанем оваквих формацща у српском ]езику. Ово ]есте и граматичко питане у одре^иваау ]есу ли ове формацще ]една или две речи. Правопис српског ]езика доноси реш ена у к уим а се овакве формацще пишу са цртицом, али одво]ено и/или саставаено. У нашо] литератури, граматичко] и правописной о овим ]единицама писано ]е на различите начине.

К аучне речи: српски ]език, сложене и полусложене формацще, правопис, правописна решена.

1. Увод

Проблем писана сложених детерминативних формацща са првом страном компонентом нще нов у српском ]езику. Истина, ова] проблем ]е у последних неколико деценща и вейи и израженщи него што ]е био ранще. Тако ]е Михаило СтевановиЙ поодавно указао на ова] проблем и у оквиру одеака посвейеног сложеницама написао и ове речи: „Занимаиве су, истина, и именице, нарочито именице домайег порекла сложене с каквим страним префиксом^ (Стевановий 1981: 426). Вероватно, М. Стевановий нще слутио колико н евоаа нормативис- тима може да приреди т у а в а ксуа йе у другу половини 20. века бити у великом успону, иако ]е приметно како ове по]аве измичу покуша]има укалупаивана у систем jезнчкнх дефиници|а, те како ]е, чак и када се утврди да „сложеницама поста]у они делови реченице или целе реченице муе чине речи што су дугом, традиционализм употребом биле чврсто ме^усобно синтакснчкн повезане“, тешко je тачно разграничити колико дуго треба да тра]е употреба неког спо]а да би он

постао сложеницом.

* e-mail: brboricv@eunet.rs

** Ова] рад je настао у оквиру npojeKra бр. 178006, под називом Српски]'език и №вгови ресурси:

опис, meopuje и примена, ко]и финансира Министарство просвете, науке и технолошког разво]а Ре

публике Србще.

(2)

486 Велко Ж. Брборий

Комплексност овог проблема, у вези са]асним одре^еаем сложеница, имала ]е конкретне последице на формираае правописне норме. №оме ]е прописано основно начело и оно гласи да се у српском ]езику сложенице пишу спо]ено, полусложенице са цртицом, а спо]еви две или више речи одво]ено. Критерщуме за аихово ме^усобно разликоваае, тр да ли су се речи спо]иле у сложенице или полусложенице, можда ]е на]боле до сада дао Српски резинки приручник1, а то су:

1) промена значеаа тр формираае новог, другачщег од значеаа саставних делова, 2) несамосталност ]едног од саставних делова; 3) непроменливост првог дела и 4) ]единствен акценат, тр наглашеност само ]едног слога у спо]у (Ивий и др. 2004:

98). Ови критерщуми, наглашава]у аутори Српског ]езичког приручника, често нису доволни у стваржу примени и могу се найи у сукобу - ]ош СтевановиЙ наводи примере речи с два акцента (СтевановиЙ 1981: 427), муе не ствара]у пометау само у покуша]у дефинисааа правописне, вей и акценатске норме. Проблем

„стварааа именичких (а уз а и х иду и изведени придеви) полусложеница и сло

женица новщег типа, друкчщег од насле^ених модела“ аутори Српског ]езичког приручника виде као ]едан од два на^ложенща правописна проблема (ИвиЙ и др. 2007: 99), а потешкойе у вези с бележеаем почетних саставница „углавном страног порекла, са статусом форманата или префиксоида“ аутори на]новщег из- д а а а Правописа српскога]езика (2010) виде као „посебан нормативни проблем“.

„Посебан нормативни проблем су почетне саставнице, углавном страног порекла, са статусом или форманата или префиксоида, као нпр.: ауто, авио, аеро, мото, фото, радио, видео, стерео, аудио, кино, макро, микро, макси, мини, екстра, супер, квази (и а е н 'превод' назови), екстра, еко, екс, ино и сл. Нормативисти су каснили са описом ове врсте иновацща и умножавааем сличних склопова, а процес степена сраслости у одмераваау значеаских и формалних момената често су бивале несигурне и суб]ективне, ]ер су, по правилу, уистину у питаау нщансе“ (Правопис 2010: 77).

Овим проблемом бавили су многи истраживачи, а нама се чини да ]е при

ступ професора Боже Ьорийа на]употребливщи и на]прихватливщи: Дедна од на]активни]их манифестацща тенденцще ка интернационализации у последаих неколико деценща ]есте експанзща разноврсних усталених страних елемената у првом (препозитивном) делу сложених номинативних формацща. Оне у прво време има]у у оба сво]а саставна дела стране елементе, али временом се почиау у другом делу ]авлати и домайе (односно одомайене стране) речи и тако наста]у хибридне творевине“ (Ьорий 2008: 119-120). Б. Ьорий наводи и податак да у Речнику српскохрватског ктижевног ]езика ових сложених формацща нще било много, али су у последаим деценщама двадесетог века доживеле неку врсту екс- панзще. „У последаим деценщама прошлог века на]раширени|и и на]познати|и такав елемент био ]е -супер: ]авио се на]пре у функции првог елемента сложених назива, да би се одатле издво]ио и почео употреблавати као самостална реч“

(Ьорий 2008: 120).

1 Прво издаае ове каи ге под називом Зезички приручник по]авило се 1991. године, да би се 2004. године по]авило друго, допуаено и измеаено издаае под називом Српски]езички приручник.

(3)

Творбаречи и правопис - писаке сложених детерминативних формацщ'а ... 487

Ове речи добща]у велики бро] нових значеаа, прво у разговорном стилу, али се експанзща наставка из жаргона и у друге функционалне стилове, на]више у публицистички. Правописни проблеми ове врсте врсте примейени су ]ош у прво]

половини двадесетога века, када бележимо називе где се у првом делу по]авлу]у индеклинабилне стране речи. Ево неких примера: радио апарат, тенис меч, бокс меч, гала представа, хоке] утакмица, цокел-клуб, аутоклуб, аеролутри]а (Живковий 1937: 164).

У каизи Творба именица у српском]езику, у оделку Стране препозитивне компоненте (117-152), проф. Божо Торий нуди поделу на префиксоиде (морфеме блиске префиксима): анти-, вице-, екс—, квази-, контра-, макро-, мега-, микро—, мини-, нео-, супер-, улт ра-,...) и радиксоиде (]единице блиске правим коренским морфемама): авио-, видео-, еко-, електро-, моно-, фото-, псеудо-, диско-, ... . Ову поделу в ала схватити условно, ]ер има и оних ксуе нще лако одредити, неке компоненте ксуе могу бити смештене у обе групе (Торий 2008: 122).2

2. Правописни приступ

Назив Одво]ено и саставлено писате речи налазимо р ш у Правопису српс- кохрватског ктижевног]езика Александра Белийа (1923). Правопис српскохрват- скога ктижевног]езика (1960) ова] оделак ]е назвао Саставлено и раставлено писате речи, да би у Правопису српскога ]езика (1993) назив био промешен у Спо]ено и одво]ено писате речи. У Правопису српског]езика (2010) ова] оделак нще променио назив, сада ]е пето поглавле, ранще ]е био трейе (74-98). Назив поглавла се нще променио, али ни проблеми ко]има]е обухвайена ова правописна област. „Са становишта правописа, проблем се углавном своди на разликоваше сложеница, ксуе се пишу спо]ено, од полусложеница, кеде се пишу с цртицом, и израза или синтагми (групе речи повезаних функцщом или значешем), коди се пишу или одво]ено или спо]ено“ (Правопис 2010: 74)3. Оваква констатацща наводи нас на помисао да потешкойе у вези са спо]еним, полусложеничким или одво]еним писааем речи и нису тако велике. Ме^утим, на истом месту ]е дато седам формалних и значеаских критерщума ксди су прире^ивачи правописа имали на уму приликом саставлааа правила:

1. степен самосталности речи,

2. актуелност и познатост речи савременом читаоцу, 3. акценатска об]едиаеност речи,

2 Списак од безмало стотину префиксоида можемо найи код И. Кта]на: авио-, агро-, аеро-, анархо-, англо-, антропо-, астро-, аустро-, ауто-, афро-, библио-, био-, бронхо-, видео-, галва- но-, гастро-, гео-, германо-, дактило-, диско-, дека-, деци-, демо-, евро-, еко-, електро-, етно-, зоо-, индо-, итало-, кардио-, кило-, клепто-, космо-, крипто-, лито-, лого-, макро-, мега-, мега- ло—, мулти-, микро-, мили-, морфо-, мегнето-, мото-, нарко-, нео-, некро-, неуро-, нитро-, ос

тео-, палео-, пиро-, поли-, порно-, прото-, псеудо-, психо-, радио-, русо-, социо-, спектро-, сте

рео-, тео-, термо-, техно-, турбо-, теле-, хидро-, хидро-, ретро-, уни-, фито-, фоно-, фото-, физио-, франко-, хекто-, хелио-, хемо-, хидро-, хромо-, хетеро-, хомо-, хроно- цент и- (Кга]н, 2002: 152-156).

3 Сви наши правописи и правописни приручници у последших стотину година доносе посеб- не оделке о овом проблему. Тако Правопис српскохрватског ктижевног ф'езика (1960) доноси, на двадесет страна, оделак Саставлено и раст авлено писате речи (70-91).

(4)

488 Велко Ж. БрбориЬ

4. правила творбе (исторщска и савремена), 5. избегаваае нарушавааа створених навика, 6. преузети склопови речи из страних ]езика,

7. флексибилност насупрот изричитости (Правопис 2010: 74).

Приступ у нашим правописима и сви побро]ани критерщуми указу]у колико ]е стандардизацща сгоуеног и одво]еног писала речи осетлив и сложен поступай.

Са jедне стране мора]у се узети у обзир формални критерщуми (морфо-фоно- лошки, творбени, исторщски), а са друге семантички. Уз то правила не би смела изазвати недоумице и нарушити традиционалну правописну праксу. Ипак, очевде се да правописна норма прецизно и недвосмислено реши ова] проблем, без обзира на аегову сложеност.

У Правопису српскога jезика (2010) као проблем истичу се почетне састав- нице страног порекла са статусом или форманта или префиксоида: ауто, авио, аеро, мото, фото, радио, видео, стерео, аудио, кино, макро, микро, макси, мини, екстра, супер, квази, еко, екс, ино и сл. П исаае именица са овим саставницама зависи првенствено од аиховог значеаа. Тако Ье се формант ауто- писати сшуено у речи аутобиографща (ауто- има значеае само, сопствено) али полусложенички у речи ауто-трке (аутомобилске трке). Ако се страни форманти по]аве удво]е- ни или у проширеним везама, нормира се одво]ено писаае (нпр. ауто и мото трке, авио и речни саобраЬа]). На исти начин пишу се и спо]еви у муима прва саставница нще променлива, док у општсу употреби ]есте (нпр. мока кафа, цез музыка). Тако^е, уколико ]е први члан непроменлив, страног ]е порекла и схвата се као придев у односу на другу реч, овакав спо] треба писати одво]ено (нпр.

зорли jунак, фитнес тренер и сл.).

Нще спорно да ]е тешко дефинисати свеобухватна, ]асна и лако применлива правила муа би обухватила и релативно новщу или сасвим нову лексику. Ризи- ку]е се притом изазиваае додатне сум ае у колико-толико стабилизоване обича]е.

Ме^утим, мора се ипак унети више сагласности у регулисаае несумаиво сличних склопова. То Ье се на]боле учинити богато илустрованим прегледом инструктив- них образаца, груписаних према значеаским сродностима, с ослонцем на напред изложена правила (Правопис 2010: 78).

Ова] проблем истраживали смо са студентима докторских студща школске 2011/12. године и овде доносимо гра^у и резултате из уцбеничке литературе и публикацща муе се представла]у као културни водичи.4

4 Радове с овом проблематиком радило ]е десет доктораната. М атериал (примере ко]е наводи

мо у раду) смо преузели из два рада: 1. Саша ЧорболоковиЬ, П исаке полусложеницау уцбеницима за седми разред основне школе и 2. Ана З. Ран^еловиЬ, Правописни проблеми у београдским културним водичима. Доста материала садрже и радови Светлане СлщепчевиЬ, Владимира ВукомановиЬа и Марще МарковиЬ, али се због ограниченог простора у овом раду не можемо позивати на ших.

(5)

Творбаречи и правопис — писаке сложених детерминативних формацщ'а ... 489

3. Уцбеници за седми разред основне ш коле5

У уцбеницима за седми разред основне школе као на]фреквентщи примери почетних саставница страног порекла ]авла]у се видео-, веб-, док су интернет-, радио-, аудио-, стерео-, фото- м але заступлене.

Почетна саставница видео6 ]а в л а се у шеснаест различитих примера. Од тога у дванаест нще употреблена цртица ксуа ]е обележ]е полусложеничког пи

сала, и ксуу Правопис српског jезика предви^а (т. 84)7: видео конференц^е (I, 7), видео записа (I, 8), видео контакта (I, 14); видео везу (I, 39); видео састанак (I, 41); видео комуникац^а (I, 53); видео камера (I, 85), видео секвенце (I, 92), видео датотеку (I, 92), видео формати (I, 118); видеоуреfyаjа (I, 124). Облици видеоп- роjектори, видео проjектори (I, 124) неправилни су. Треба их писати исклучиво као полусложеницу видео-проjектор. При удва]алу, цртица по правилу изосщ е, па су регистровани облици правилни: сервисери аудио и видео опреме (I, 52) ; аудио и видео комуникац^а (I, 32Л; видео и звучног записа (I, 94), звучне и видео записе (VII, 41), аудио и видео записи (VII, 41).

Саставница веб8 - забележена ]е у девет примера: веб пошти (I, 21), веб страна (I, 12), веб камера (I, 14), веб дизаjнери (I, 52), веб програмери (I, 52), веб страница (I, 60); веб прегледача (I, 65), вебтраци (I, 149), веб претраживача (VII, 53). Ни у ]едном од л и х се не ]а в л а цртица и сви су погрешно употреблени.

Сматрамо оправданим да све забележене примере третирамо као полусло- женице с обзиром на непроменливост и нелексикализованост првог дела (иако се понеки ретки пример легове промене може ]авити нпр. другарица са веба (I, 14).

Сходно томе, нема оправдала за изоставлале цртице. Иако тренутно ове речи нису присутне и издво]ене као посебне9 (као облици са видео-, радио-, фото-, аудио- и сл.), несумливо да Ье их разво] електронских комуникацща временом наметнути као уобича]ене и незаобилазне.

5 Ово je списак седам уцбеника за седми разред из KojHX су примери, у раду су наво^ени само римски бро]еви уместо уцбеника (као скрайенице): I Никола Клем, Небо]ша Лазовий, Информатика и рачунарство (уцбеник за седми разред основне школе), БИГЗ, Београд 2009; II Драгана Ан^елко- вий, Тарана Неделковий,Хемщ'а 7, Логос, Београд 2011; III Радиво]е Сто]ковий, Jасминка Радовано- вий, Уцбеник из математике (за 7. разред основне школе) , БИГЗ, Београд 2011; IV Весна Ломпар, Српски }взик 7, Клет, Београд 2011; V Радош Луший, Истори'а (за седми разред основне школе са читанком и радном свеском), Фреска, Београд 2011; V I Марща Крнета, Катарина Стевановий, Физи

ка (уцбеник за седми разред основне школе), БИГЗ, Београд 2010; V II Иван Тасий, Драгана Глушац, Техничко и информатичко о б р а з о в а в 7, Завод за уцбенике, Београд, 2011.

6 Неки од ових примера су врло учестали, али су наведени само први регистровани облици.

7 Правопис 1993: 49 ]е дозволавао и облике са цртицом и одво]ено написане облике (т. 52 c);

Правопис 1994: 96 (поновлено издале) предви^а у наведеним примерима (где ]е друга реч самостал- на реч) само раставлено написане облике (т. 118 б). Коментар нще потребан.

8 Кла]н, Шипка (2007: 251) за реч веб наводе два значела: 1. „Огранак Интернета ко]и чини скуп ме^усобно повезаних докумената у систему хипертекста и ко]ем се приступа преко почетне странице44. 2. „светска комщутерска мрежа ко]а путем сателита и телефона повезу]е м але комщу- терске мреже и омогуйава ме^усобну комуникацщу лихових корисника“. Jeдини наведени пример у Речнику ]е полусложеница веб-са]'т.

9 Нови Правопис (Правопис 2010, т. 84) са саставницом веб- има само полусложеницу веб-са]т.

(6)

Штавише, учесталошЬу употребе секвенце веб- ксуа се веЬ користи као самостална реч, а неке Ье постати и самосталне речи (баш као и ска]п, фе]сбук, твитер, интернет, за кеде у тренутку када су се правиле то нико нще могао да г а р а н т е ), па се може десити да наведени сгодеви изгубе полусложенички каракрер.

По Правопису (т.84а), облик интернет10- са првим делом коди ]е изван прона^ених сгодева променлив и има самосталну употребу треба писати као две засебне речи. Пошто реч интернет веЬ увелико у ]езику функционише као засебна, не би требало додавати цртицу измену ше и неке речи ко]а ]ол следи. Прона^ено ]е пет примера: Интернет кафе (I, 20), интернет видео везе (I, 41), интернет- адреси (III, 16), по интернет адресама (линковима) (VI, 5), Интернет-страници (III, 29), од ко]их су три исправно написана, а два погрешно, она са цртицом.

Прона^ени примери са саставницама видео-, веб- и интернет- су углавном англицизми из комщутерске терминологще. Неки од ших су дословно преузети уз претходну фонетску-фонолошку адаптацщу, док су други настали спа]ашем (мешашем) неке енглеске и наше речи (хибридне форме). ВеЬина ших допри

носи богатству нашег ]езика ]ер се шима имену]е ]едан нови годам, ксди нще постсдао у српском ]езику. Када ]е шихово писагое у питашу, енглески ]език ]е врло флексибилан (у ретким случа]евима дозволава и саставлено и раставлено писагое и писаше са цртицом, а п р е о в л а ^ е писаше без цртице, саставлено или раставлено).10 11

Саставнице стерео- и аудио- пишу се саставлено ако ]е друга саставница несамостална реч. У осталим случа]евима то су полусложенице: стерео вари]ан- ти (I, 69), стерео траку (I, 80), аудио сигнала (I, 65), аудио записа (I, 69), аудио конектори (VII, 53). Свих пет примера су неправилни. Саставница радио- пише се с цртицом кад се односи на радио, радщски. Прона^ена су два неправилна примера: радио веза (I, 90) и ФМ радио квалитет (I, 69).

Префиксоид фото- се пише са цртицом ако ]е друга саставница самостал

на реч. Нажалост, забележени примери не пошту]у изнето правило: дигитални фотоапарат (I, 90, 91), фотомонтаже (I, 172). Оба примера треба писати са цртицом. Поред веЬ наведеног неправилног облика, у паралелно] употреби про- на^ен ]е и синтагматски пример фотографски апарат (I, 85). У значешу светлосни фото- треба писати саставлено, па ]е облик фото-кели]е (VII, 113) неправилан, а фотосинтеза (VI, 175) правилан.

Хемщски термини се пишу са цртицом (изузев примера са спорим вокалом коди се пишу сгодено): натри]ум-хлорид (II, 42), магнези]ум-оксид (II 43),углен - диоксид (II, 43), бари)ум-хлорид (II, 149), натри]ум-сулфат (II, 149), натри]ум- хидрооксида (II, 158), натр^ум-оксид (II, 175), кали]ум-оксид (II, 175), калцщум- 10 11

10 KnajH, Шипка (2007: 527) за реч интернет наводе следейе значеае „светска комщутерска мрежа ко)а путем сателита и телефона повезу)е м аа е комщутерске мреже и омогуйава ме^усобну комуникацщу аихових корисника“. Сви наведени примери у Речнику (интернет-адреса, интер

нет-кафе, интернет-протокол) дати су као полусложенице, супротно садаш аем правописном решету.

11 В. шире у: Oxford English Dictionary Second Edition 2009.

(7)

оксид (II, 175), алумини/ум-оксид (II, 175), цинк-оксид (II, 175), гвож^е-оксид (II, 175), жива(Ш)-оксид (II, 175), калфум-хлорид (II, 175), магнезДум-хлорид (II, 175), калци]ум-хлорид (II, 175), алуминДум-хлорид (II, 175), натри]ум-бромид (II, 175), натри]ум-]одид (II,175), азот(1)-оксид, азот-субоксид (II,175); азот(П)-оксид, азот-моноксид (II, 175) ; азот(Ш)-оксид, азот-триоксид (II, 175); азот(1У)-оксид, азот-диоксид (II, 175); азот(У)-оксид, азот-пентоксид (II, 175); углен-моноксид, угленик(Ц)-оксид (II, 175); сумпор(1У)-оксид, сумпор-диоксид (II, 175); сумпор(У1)

-оксид, сумпор-триоксид (II, 175); лити]ум-]онских батери]а (VII, 13).

Иако би се тачност забележених примера или пак доследност полусло- женичког писала могла правдати ме^ународним правилником, о тзв. IUPAC12 13 14 15- номенклатури, овде то нще случа] будуйи да се у другим ]езицима саставнице прона^ених хемщских ]едишеша пишу одво]ено, без цртице. Дакле, ови обрасци писала хемщских термина део су наше ортографще (Правопис 1993: 47, Правопис 2010: 83), ко]а ]е постала уобича]ена.

Са цртицом се пишу и сшуеви чща ]е прва саставница ]еднословни симбол:

х-осе (III, 104), у-оса (III, 104)13, t-осом (VI, 54).

Одво]ено се пишу спо]еви са верзалним скрайеницама: USB диска (I, 124), IRC сервера (I, 33), NET passport14 (I, 36), SMS порука (I, 38, 39), VIP учеснике (I, 41), MP3 формату (I, 65), LED технологи/и (I, 124), AVI формат (I, 69), PDF формат (I, 204), PNG формату (I, 243), USB порт, (VII, 54), USB ш оле (VII, 56), ISO стандардима (VII, 30), P S рачунар (VII, 54), USB напа/аъа (VII, 63), СУС мотори, Д Н К молекула (II, 109), (VII, 71) PS-рачунара (VII, 91), Сходно наведе- ном, последши пример треба писати без цртице. Интересантно да ]е у свим овим сщуевима верзална скрайеница написана великим латиничним словима.

Полусложенице: шприц-боца (II, 17), реагенс-боцу (II, 18), филтер-папир (II, 50), спе]с-шатлу (VI, 24), вакуум-пумпа (VI, 173) диск-кочница (VII, 113), исправно су написане. Три полусложенице: хард диску (VII, 33), флеш мемори]а (VII, 38, 56), дизел мотор (VII, 11) неправилне су ]ер ]е цртица изоставлена.15

Истраживаше ]е обухватило седам различитих уцбеника основне школе.

Резултати показу]у да су истраживани сщуеви на]бро_|нщи у уцбеницима Ис- торще (28,95%), Хемще (28,29%) и Информатике (21,71%), а маше присутни у уцбеницима Техничког и информатичког образоваша (9,87%), Српског ]езика (5, 26%), Физике (3,29%) и Математике (2,63%). 12 13 14 15

12 IUPAC je скрайеница за Ме^ународну организацщу за чисту и примеаену хемщу (The International Union of Pure and Applied Chemistry), ко)а установлава правила за и м е н о в а н органских и неорганских )е д и а е а а (Неделковий, Ан^елковий 2010: 112).

13 Исте полусложенице срейу се и у )едном другом извору: х-осу (II, 24), у-осу (II, 24).

14 Овде )е у п и таау неадаприрана поза)млница.

15 Цртица се до 2010. године употреблавала у дво)ним женским презименима, нови Право

пис овде изоставла цртицу и ово реш ете не можемо сматрати оправданим. Нажалост, забележени примери из имресума каига, списка литературе или примера сведоче да )е углавном задржано ста

р е е стаае или да су прештампана издааа са „готовим реш еаима“ : Гордана Кнежевик-Орлик (IV, 2), Милена Павловик-Барили (IV,131), Душанка Милоф'ковик-Опсеница (II, 2), Бернардина Мелкиор-Боне (V,219), Jелица Новаковик-Лопушина (V, 219), Весна Радовановик-Пеневски (VI, 2), С о ^а Прелов- шек-Перош (VI, 188), М ариана Васик Стф'епановик (VII, 152).

(8)

Процентуално, на)више тачно написаних облика je у Хемщи (97,67%), затим у Исторщи (84,09%), Српском )езику (75,00%), Техничком и информатичком об- разоваау (66,67%). На другом месту су Математика (50,00%) и Физика (40,00%).

На)више грешака у полусложеничком писаау регистровано )е у уцбенику Ин

форматике и рачунарства (само 21,21% тачних одговора)16.

Приликом писала полусложеница са почетном саставницом страног порек- ла (видео-, веб-, радио-, фото-, аудио-, стерео-) видлива )е неусаглашаност са новим Правописом, муи )е на)вейе новине донео у саставленом и раставленом писаау речи. Ме^утим, треба нагласити да многе прона^ене полусложенице нису присутне ни у Речнику на кра)у Правописа што )е разумливо ]ер речи муе прате разво) информационо-комуникационих технологща тек п о сщ у део лексичког инвентара српског )езика. Услед тога, и процес аиховог нормирааа )е у току.

Уколико се такви примери по)аве, од велике помойи била би аналогща на вей присутне речи.

Без обзира на то, они би требало да издавачима, или боле речено лектори- ма, помогну да исправе погрешно написане примере, односно да их ускладе са новим Правописом ]ер правопис )есте ствар договора лингвиста, али управо та) договор )език чини уре^еним, )асним и одрживим. Правописна правила постсуе да би се поштовала, а )едном об)ашаена и научена никад нису гаранцща да йе заувек таква и остати ]ер )език )е жива матерща подложна променама, што важи и за аегово нормираае. Jeдино би пожелно било да то буде доследнще, )аснще, лакше за примену и да се не м е а а сувише често.

4. П и саи е сложеница у културним водичима

Последаих неколико година у Београду се двапут месечно по)авлу)у нови бро)еви културних водича City Magazine (у далем тексту СМ) и Singidunum Weekly (у далем тексту SW). Ови водичи су бесплатни, деле се на )авним местима и лако стижу до основаца, средаошколаца, студената, али и свих оних муи су заинтере- совани за „урбани животни стил у Београду“.17 Овде йемо донети неке примере с намером да покажемо у муо) мери колтурни водичи пошту)у правописну норму, односно да ли су усаглашени с правописном нормом када )е посреди спо)ено и одво)ено писаае страних препозитивних компоненти. Навешйемо само примере муи су нам се учинили занимливщим, као и оне муи су били фреквентнщи.

У поменутим бро)евима часописа нашли смо 133 примера,18 муе смо, према начину на муи су били написани, сврстали у три категорще: сложенице (написане су сшуено), полусложенице (написане су с цртицом или с неким другим интер-

16 Посебно брину пропусти у уцбеницима за српски je3HK, грешке ове врсте сусрейемо и у уцбеницима за српски ]език преосталих разреда основне школе. Ово не можемо разумети, посебно ако знамо да се грешке сусрейу и код оних аутора уцбеника ко]и су универзитетски професори.

17 Корпус за наше истражива^е чинило ]е по пет бро]ева поменутих културних водича. За часопис City magazine ексцерпирани су бро]еви 46, 49, 50, 51 и 54, а за Singidunum Weekly бро]еви 150, 152, 154, 157 и 159. Сви наведени бро]еви об]авлени су 2011. године.

18 City Magazine и Singidunum Weekly штампа]у се на латиници и стога све примере доносимо латинично.

(9)

Творбаречи и правопис — писаке сложених детерминативних формацц/а ... 493

пункцщским знаком)19 20 21 и синтагме (написане су одво]ено). Као посебну групу издво]иЬемо тзв. удво]ене форманте (Правопис 2010, т. 85 и 91).

Од 133 примера спо]ено су написана 24 (18,04%). У складу с правописном нормом написан ]е чак 21 пример (87,5%): snagasupermoći (SW 157, 20), anticelulit (SW 157, 40), krempita (CM 66, 47), fotogalerija (CM 66, 5), multiinstrumentalista (CM 66, 6), 16 megapiksela (CM 66, 16),pseudoistorija (CM 66, 34), autoportret (CM 66, 36), supermarket (CM 66, 45), antioksidans (CM 66, 50), u ... autoportretu (CM 66, 52), 50 megabajta (SW 159, 5), megazvezde (SW 159, 22), poligraf (SW 159, 45), jedan od... kantautora (CM 51, 5), logotip (CM 50, 7), grupa antiheroja (CM 50, 23), u monoplanu (CM 50, 12), prema fotografiji (CM 50, 12), fotograf (CM 50, 12). Три примера (12,5%) су написана неправилно, стуен о уместо са цртицом: fotoaparati (CM 66, 16), turoperator (SW 150, 6), didžej (SW 150, 14).

На]вейи део гра^е, чак 48,12% написан ]е одво]ено. Исправно ]е написано 39 примера (60,94%): beta fazu (SW 157, 6), verziju hit suknji (SW 157, 8), u vidu...

kapri pantalona (SW 157, 8), boho stil (SW 157, 9), sa hipi pokretom (SW 157, 9), treš komedija (SW 157, 24), na internet strani (SW 157, 30), na fitnes spravama (SW 157, 37), dens muzika (SW 157, 38),fitnes centar (SW 157, 41), dens zvezda (CM 66, 10), i z ... pop dueta (CM 66, 20), na Fejsbuk stranicu (CM 66, 22), uz ...fanki zvukove (CM 66, 22), disko zvezdu (CM 66, 24), oni ... jesu super ljudi (CM 66, 24), trendi obuća (CM 66, 29), solo karijere (CM 66, 32), šoping centar (CM 66, 35), rok sastav (SW 154, 14), rok svirka (SW 159, 7), osim solo projekata (SW 159, 14), metal bend (SW 159, 15), uz hit singlove (SW 159, 30), džez muzičar (CM 51, 5), do nivoa rok zvezde (CM 50, 4), solo karijeru (CM 50, 5), ka korenima haus muzike (CM 50, 10), internet prostor (CM 50, 11), rok sastav (CM 50, 18), hit mjuzikl (CM 50, 22), solo izvođači (CM 50, 10).

Новинари ових културних водича грешку у писаау ових спо]ева направили су 25 пута (39,06%). Од тога су у 23 случа]а полусложенице писали одво]ено уместо с цртицом: pop koncert (SW 157, 6), mini suknje (SW 157, 9), među... maksi suknjama (SW 157, 9), akten tašna (SW 157, 20), etno restoran (SW 157, 31), remek dela (SW 157, 36), etno pevači (SW 157, 38), na eko pumpama (CM 66, 5), hard disk (CM 66, 16), bas gitara (CM 66, 32), audio kaseta (CM 66, 36), na radio stanicama (SW 150, 14), mini g o lf (SW 150, 40), na ... veb adresi (SW 150, 50), n a ... veb strani (SW 150, 51), foto aparat20 (SW 159, 4), na set listu (SW 159, 14), top lista (SW 159, 30), u video igrama (SW 159, 39), disk dzokej21 (SW 159, 48), o p et ambalaži (CM 51, 7), na mini sajtu (CM 51, 10), sa audio komandama (CM 50, 13). 19 20 21

19 О драстичном крш е^у ортографске норме говори и податак да су новинари наведених „кул- турних“ водича измену спо]ева ко]е су осейали као делимично несамостале наводили различите правописне знаке. Тако уместо цртице можемо пронайи и црту, па чак и знак косе црте (код удво]е- них форми).

20 Да се аутор ексцерпираног текста колебао у писаку говори и исправно написан пример за- бележен на исто] страни, неколико редова ниже: foto-aparat (SW 159, 4). Неу]едначена реш ена само уносе додатну забуну и тешко се може правдати да исти текст доноси различита решена.

21 Наведени пример сведочи и о честим недостацима дщакритичких знакова и утица]у енг- леског ]езика.

(10)

494 Велко Ж. Б рбор^

У нашо] гра^и забележена су само два случа]а у ко]има су сложенице напи- сане одво]ено. Оба се односе на писапе стране препозитивне компоненте мега-:

p et megapiksela (SW 154, 17) и mega hit (CM 50, 15).

Са цртицом (понегде и са цртом) налазимо 30 примера, од rojnx ]е исправно свега 17 (56,67): svlačionice sa tuš-kabinom (SW 157, 41), trim-staza (SW 157, 41), top-lista (CM 66, 5), foto-takmičenje (CM 66, 22), avio-karte (CM 66, 22), foto-oprema (CM 66, 22), set-lista (CM 66, 32), kafe-klub (CM 66, 45), objavljivanjem ... video

igara (SW 159, 7), video-snimak (SW 159, 23), kombinacija hip-hopa (SW 159, 30), emisija ugljen-dioksida (CM 51, 6), auto-prikolice (CM 50, 4), auto-industrije (CM 50, 12), za gledanje video-sadržaja (CM 50, 14), sa 20 video-formata (CM 50, 15), za 11 audio-formata (CM 50, 15).

Погрешно написаних примера има 13 (43,33%), а ме^у пим а преовладава]у они к у и указу]у на меш апе црте и цртице (укупно седам примера): posetioci veb-sajta (SW 150, 8), striptiz-klub (SW 150, 30), disk-džokeji (SW 150, 6), di-džejeva (SW 150, 6), auto-oprema (SW 150, 7), mini-zološkom vrtu22 (SW 150, 44), kafe-restoran (SW 152, 40).

У три случа]а наилазимо на цртицу уместо одво]еног писала: hit-komedija22 22 23 (SW 157, 21), hit-singlovi (SW 150, 15) и sa pop-kulturom (CM 50, 6).

Цртицу среЬемо и ме^у сложеницама, где jej тако^е нще место (три при

мера): arhi-neprijatelj (SW 157, 20), hidro-masažu (SW 157, 40) и mikro-detalj (SW 159, 30).

Као посебну скупину издво]или смо удво]ене компоненте, односно случа]еве када се стране препозитивне компоненте ]авла]у удво]ено (Правопис 2010, т. 85).

Таквих примера има 15 (11,28%). Од тога]е исправно написано мапе од половине - укупно седам примера (46,67%): nastup... elektro-pop dua (SW 157, 6), art i treš filmovi (SW 157, 22), filmski i video autori (SW 157, 22), elektro-pop bend (CM 66, 20), pop-rok bendovi (CM 66, 45), elektro-haus muzičar (SW 150, 20), o d ... brit-pop zvuka (SW 159, 30).

Грешке у писапу удво]ених компонената забележили смо у осам случа]ева (53,33%). Од тога ]е шест примера написано одво]ено уместо са цртицом: elektro pop grupa (SW 157, 16), do big bend numera (SW 150, 14), jedan od najuspešnijih hevi metal bendova (SW 159, 15), bubnjar pank rok benda (SW 159, 20), sa ... pop rok zvukom (SW 159, 30) и elektro tango atrakcija (CM 50, 5), док у два примера уместо цртице наилазимо на косу црту: pop/ rok zvezda (SW 157, 14) и hardkor/rege sastav (CM 66, 8).

Примери из културних водича неспорно указу]у на превелику неускла^еност текстова у културним водичима са ортографском нормом. Уочена одступапа се не могу бранити англизацщом текста, веЬ ]е у питапу непоштовапе правописне норме.

22 У наведеном примеру очигледан je ]ош ]едан пропуст - страна препозитивна компонента зоо- забележена ]е као зо- (само са ]едним -о-).

23 Да се аутор колебао можемо приметити и неколико редова наниже, где наилазимо на ис

правно написан пример: hit komedija (SW 157, 21).

(11)

Нще доволно да часописи муи се назива]у културним водичима само ин- формишу о културним д о га ^ и м а . На]чешЙе се пренебрегава чиаеница да, осим информативне функцще, ]език медща мора бити ускла^ен са целокупном нормом стандардног ]езика, чиме показу|е компетенцщу кода и комуникацще оних муи га користе као средство информисааа. М атериал нам да]е за право да кажемо како новинари, уредници и лектори културних водича не воде рачуна о ]езику и ]езичко] норми. Очигледно ]е да часописима ове врсте недоста]у компетентни ]езички стручааци (лектори) муи би све правописне (али и друге) омашке препоз- нали и исправлали. После свега наведног, у с у ^ е м о се да заклучимо да овакви часописи неоправдано носе назив културни водичи.

5. З а к л у ч а к

1. Спо]ено и одво]ено писаае речи представла озбилан проблем српског правописа и наше ортографске норме. Додатан проблем представла писаае сло

жених ]единица код ко]их ]е први члан индеклинабилан (и страног порекла).

2. Наша нормативистичка (правописна и граматичка) литература доноси неу]едначена решена, то додатно усложаава ова] проблем.

3. Правопис српскога]езика Матице српске (Нови Сад, 2010), ту изменено и допуаено издаае, нще на]среЙни|е разрешио неке не]асноЙе. Неускла^еност Правописа (2010) и одговара]уЙе литературе, као што ]е Правописниречник (2010) представла озбилан проблем и уноси додатну забуну. Р еш еаа мора]у бити уск- ла^ена у целокупно] нормативистичко] литератури.

4. Уцбеници и приручници муи се користе у настави мора]у бити у це- лини ускла^ени с правописном нормом. Сви уочени пропусти мора]у се хитно исправити. Гласила ко]а носе ознаку културних водича морала би водити рачуна о ]езику, ]езичко] култури, граматичко] и правописно] морми. Наши примери то не п о т в р ^ у .

5. Овакав однос тачних и погрешних исписа у нашим уцбеницима и култур

ним водичима сматрамо недопустивим. Уцбеници и културни водичи у нашем случа]у учвршЙу]у незнаае, т . често користе погрешно писаае детерминативних формацща с првом страном компонентом. За почетак би било доволно да уцбе

ници про^у озбилну лектуру и да се сви уочени пропусти отклоне, а да културни водичи има]у лекторе муи би текстове исправлали и новинарима скретали па- ж а у на правописну норму. Иначе, прети нам опасност да неписменост наддача писменост.

ЛИТЕРАТУРА

БелиЙ 1923 [21930, 31950]: Александар БелиЙ, Правопис српскохрватског кп>и- жевног]езика, Београд.

БрбориЙ 2004: Велко БрбориЙ, Правопис српског ]езика у наставно] пракси, Београд.

БрбориЙ 2011: Велко БрбориЙ, Правопис и школа, Београд.

(12)

496 Велко Ж. БрбориЬ

ДешиЙ 620 04 [4994]: Милорад ДешиЙ, Правопис српског jезика. Приручник за школе, Земун.

ДрагиЙевиЙ 2007: Ра]на ДрагиЙевиЙ, Лексиколог^а српског jезика, Београд.

ЖивковиЙ 1937: Сретен ЖивковиЙ, О писату ту^их сложеница, Наш ]език V, Београд, 164-167.

ИвиЙ 1998: Павле ИвиЙ, „Из прошлости српског правописа“ у: К новоj писме- ности, Београд.

ИвиЙ и др. 22004: Павле ИвиЙ, Иван Кла]н, Митар Пешикан, Бранислав БрбориЙ, Српски jезички приручник. Београд.

К ла]н 2002: Иван Кла]н, Творба речи у савременом српском jезику, Први део:

Слагаше и префиксацща (Прилози граматици српског ]езика I), Београд.

Кла]н, Ш ипка 2007: Иван Кла]н, Милан Шипка, Велики речник старнихречи и израза, Нови Сад.

П еш икан 1996: Митар Пешикан „Правописна норма“, у: Српски jезик на краjу века, Београд, 171-179.

П равопис 1960: Правопис српскохрватскога ктижевног jезика са правописним речником (израдила правописна комисща), Нови Сад - Загреб.

Правопис 1993: Правопис српскогаjезика, I. Правила и тихови односи, II. Речник уз правопис), Нови Сад.

П равопис 2010: Правопис српскогаjезика (изменено и допушено издаше), Нови Сад.

СимиЙ еt а1. 1993: Р. СимиЙ, Ж. Стано]чиЙ, Б. Осто]иЙ, Б. ЪориЙ, М. КовачевиЙ, Правопис српскога jезика са речником, Београд - НикшиЙ.

Списи 2004: Списи Одбора за стандардизац^у српског jезика, Београд.

СтевановиЙ 41981: Михаило СтевановиЙ, Савремени српскохрватски jезик I (граматички списи и ктижевноjезичка норма), Београд.

НориЙ 2008: Божо ЪориЙ, Творба именица у српском jезику (одабране теме), Београд.

Ш ипка 2010: Милан Шипка, Правописни речник српског jезика са правописно- граматичким саветником, Нови Сад.

Veljko Z. Brboric

WORD FORMATION AND ORTHOGRAPHY - SPELLING THE COMPOUND DETERMINATIVE FORMATIONS WITH THE FOREIGN FIRST COMPONENT

S u m m a r y

The paper discusses compound units whose first members are indeclinable. They in

clude determiners which are, as a rule, o f foreign origin, sometimes loanwords, and sometimes calques. We will treat the orthographic solutions, i.e. spelling these formations in Serbian. This matter also assumes a grammatical nature when we need to define whether these formations consist of one or two words. Serbian orthography provides solutions which prescribe the spell

ing of these formations with a hyphen, but also separately and/or together.