УДК 811.163.41’373.611 811.163.41’367.625’37
ДУШ КА Б. КЛИКОВАЦ*
ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ, СРБИJА
О СЕМАНТИЦИ ГЛАГОЛСКОГ ПРЕФИКСА УЗ-**
Сажетак. Рад ]е посвейен значеаима глаголског префикса уз-. У обзир се узима]у сви глаголи к у и садрже та] префикс а наведени су у Речнику српскога ]'е- зика. Опису]у се аегова конкретна и апстрактна значеаа, формулишу се метафоре к ] е леже у основи апстрактних значеаа, у т в р ^ у се видски ликови глагола жуи га садрже и разматра]у се значеаски односи измену префикса уз- и других префикса.
Опису]у се и главни творбени модели за гра^еае префиксала са уз-.
Клучне речи: српски ]език, семантика, когнитивна семантика, творба речи, глаголи, префиксацща, префикс уз-, префикс за-, префикс раз-, метафора.
1. Увод
1.1. Предмет овог рада jecy значеаа глаголског префикса уз-. Она су, де- ташнще или м аае детално, описивана у ]едно]езичним речницима нашег ]езика (РМС, PJA3Y), у граматикама (СтевановиЙ 1975, СтевановиЙ 1979, Барий и др.
1979, СилиЙ и ПрааковиЙ 2005), монографщама о творби речи (Белий 1949, Бабий 1986, Кла|н 2002), а помиаана су и у другим радовима (Грубор 1953, Грицкат 1966-1967).
Ми желимо да аегову семантику опишемо на теорщско-методолошким основама когнитивне семантике (за добар преглед основних иде]а в. Ле]коф 1982, Ле]коф 1987, Те]лор 1989, а у домайо] литератури Кликовац 2006, РасулиЙ 2008).
Полазимо, наиме, од следейих претпоставки.
• Лексичке категорще има|у прототипску, мрежну структуру: постели прото
тип - на|боли пример категорще, на ксди се, неким сличностима с аим , надовезу|у ае н и други, „м аае добри“ представници.
• У семантичко] структури примарна су конкретна, просторна значеаа, од ко]их се она м аае типична изводе од типичног минималним просторним трас- формацщама. Просторна значеаа се често могу представити и графички.
• Апстрактна значеаа се од конкретних изводе по]мовним метафорама.
* e-mail: klikovac@fil.bg.ac.rs
** Ова) рад je настао у оквиру npojeKTa Српски ]'език и №вгови ресурси: опис, теори'а и при- мена (про)екат бр. 178006), KojH финансира Министарство просвете, науке и технолошког разво)а Републике Србще.
Taj се приступ р а з л и в е од традиционалних пре свега по Hacrojafty да се утврди унутраш аа организацща категорще, r j. да се различита значеаа речи - па и предлога, а с аи м а и префикса - не само попишу него и ме^усобно повежу и мотивишу ]една другима;1 наиме, везе ме^у значеаима сматра]у се важнима за ]езичко осейаае, а стога и за семантички опис. У вези с тим, знача] се прида]е и менталним сликама, юуе се сматра]у делом конвенционалног (дакле, надинди- видуалног) ]езичког значеаа (в. и Кликовац 2006а).1 2
Разматра]уйи значеаа префикса уз-, поменуйемо и на]важнще синонимске и антонимске односе с другим префиксима.
Корпус истраживааа сачиаава]у глаголи с овим префиксом ко]и су забе- лежени у PCJ. №ихов тачан бро] не можемо тачно навести, ]ер границу измену префикса уз- и у- нще могуйе ]асно повуйи (више о томе у т. 1.2. и 3); ипак можемо рейи да их има око четири стотине.
Методолошки поступак ]е био следейи. На]пре смо из РМС издво]или глаголе с префиксом уз-, а затим смо их разврстали према значеаима префикса (юуа смо утвр^ивали на основу речничких дефиницща и наведених примера); у неким спорним случа]евима консултовали смо и PJA3Y. У ОР смо потражили юуи све префиксали постсуе од истог основног глагола, а затим у РМС и, по потреби, у РСАНУ, проверили юуа значеаа има]у, да бисмо утврдили евентуалне односе измену уз- и других префикса. На кра]у смо из корпуса уклонили глаголе ко]е PC J нще узео у обзир, а додали ]едан ко]и PC J садржи а нема га у РМС:
узнервозити се.
Напомиаемо да ]е анализа ко]а следи синхронщска и да смо се у ао] нужно ослааали на сопствено ]езичко осейаае - а оно, као и свако ]езичко осейаае, укъучу]е аналогще юуе не мора]у имати исторщско упориште. Другим речима, свесни смо тога да би нека етимолошка анализа можда у неким случа]евима до
шла до другачщих резултата. Веру]емо, ипак, да то не дискредиту]е целокупан ова] подухват.
1.2. Префикс уз- има следейе аломорфе:
• уз-, юуи се налази испред основа юуе почину на самогласник или звучни сугласник осим з, ж: узблебетати се, узвикнути, уздрмати, узмакнути, узорати итд.;
• ус-, испред основа ко]е почину на безвучни сугласник осим ч, h, с, ш:
ускликнути, успаничити, усталасати, усфалити, усходати се, усцвркутати се итд.;
• уш-, юуи се ]а в л а испред основа ко]е почину на ч и h: уш чаврлати се, ушhеретати се итд.;
1 Л ^коф (1987) истине да се проширива^е категорще на нерепрезентативне чланове може об]аснити, али не и предвидети - у чему и лежи суштина мотивисаности.
2 На та] начин je у српском ]езику обратен ]ош глаголски префикс раз- (Кликовац 2004: 167- 188).
О семантици глаголског префикса уз- 575
• у-, испред основа муе почиау са з, с, ж, ш: узвиждукати се, узибати се, узборовати, ужагорити се, ужуборити се, ужагрити (се), ушеврдати се, уша- рати, вероватно и уживети, усоптити?
Jав.ъа се, врло ретко, и аломорфуза-, испред неких сугласничких група или ж , и често са алтернативама без непосто]аног а; наводимо све примере муе смо пронашли: узабранити, узабрати (поред узбрати), узаврети, узаждити (поред уждити), узаживети (поредуживети), узазвати, узазлити се (поредузлити се), узазнати, узас]ати, узаслонити се (поред покр. услонити), узасметати, узатка- ти, узахтети (поред усхтети). Аломорф уза- ]ав.ъа се и у глаголу узапети се, иако за а е г а не постое фонетски разлози; он, ме^утим, р а з л и в е та] глагол од глаголауспети се, муи има сасвим другачще значеае.
На лик уж - нисмо наишли, мада би се лако могао замислити глагол ужци- литати се.3 3 4
1.3. Префикс уз- се углавном дода]е глаголима, и то несвршеним, муе по правилу преводи у свршени вид.5 Некад се, ме^утим, дода]е и свршеним глаго
лима, нпр. уздигнути (се) / уздики (се), узвинути се, узбацити, узмахнути, узбук- нути, уздахнути, устурити (се), узмакнути / узмаки, успрегнути, успоре^ати, узвикнути итд. Некад се налази и с везаним основама: узнети (се), узвести (се) - узводити (се), узвести (се) - узвозити (се), ускрснути, устеки (се) (=устегнути се), узвалити се, узаслонити се.6
У м ааем бро]у случа]ева префикс уз- улази у префиксално-суфиксалну творбу. Мотивна реч ]е тад обично придев (в. т. 2, значеае III), а изузетно именица (узнемирити (се)).
3 Кла]н (2002: 285) сматра да ]е аломорф у- сигуран само у глаголу ушетати се кад он значи
„почети шетати тамо-амо, усходати се“. Ме^утим, у свим глаголима ко]е смо горе навели почетно у- има ]асну семантику префикса уз- (што Ье, надамо се, из анализе ко]а следи бити ]асно). Уз то, глагол уживети има исто значеае („поживети“) као и узаживети, тако да ]е легитимно претпоставити у а ем у префикс уз-; а за глагол усоптити РМС та] префикс се ]а в а а и у дефиниции („узаврети, уску- вати (о гневу)“) и у ]едном примеру (Ускричи, усопти се и очи му закрваве (Коз. J.)). В. и т. 3.
4 Кла]н (2002) не помиае ова] аломорф. БабиЬ (1986: 493) каже да би „потенцщално у ж -“
дошло испред основа ко]е почиау са ц, али да одговара]уЬих примера нема. СилиЬ и ПрааковиЬ (2005: 147) наводе уж^илитати се.
5 Jедан изузетак ]е глагол - данас необичан - успропитати се, ко]и, по РМС и РС1, може бити и свршен и несвршен. Треба додати и да у литератури посто]е различита м и ш а е а а у вези с тим ког су вида префиксали са уз- ко]и у презенту има]у значеае футура II (в. т. 2, значеае V).
6 БелиЬ (1949: 297) сматра да префикс уз- п о сто в и у глаголу уз-ети (уз-мем). СтевановиЬ (1975: 450) каже да ]е та] глагол по пореклу сложен, али да се данас таквим не сматра, ]ер део -ети не постсуи као засебна реч, а и „свако посебно значеае ко]е би префикс собом носио сасвим Це]
ишчезло“. Кла]н (2002: 242) сматра да ,^е ]асно“ да ]е та] глагол данас прост.
2. Значеш а префикса уз-
I. Креташ е у физичком простору
У сверим конкретным значеаима префикс уз- означава кретаае об]екта (у д алем тексту О)7 у физичком простору. Типично се О крейе у вертикално] равны, и то одоздо нагоре (1), а у маргиналнщим случа]евима у хоризонтално] равни - од тачке ко]а ]е ближа вршиоцу радае до тачке ко]а ]е од а е г а д ал а (2), уназад (3), реципрочно - и од вршиоца радае и према аем у (4) и према неком другом об]екту (5).
При томе, об]екат може покретати некаква сп о л аш аа сила или се он може кретати сворм сопственом енергщом. Од тога зависи и синтаксичко понашаае глагола с префиксом уз-: кад се О крейе под де]ством неке сп олаш ае силе, глагол ко]и означава то кретаае прелазан ]е, а именица ко]а означава О има у активно]
реченици функцщу правог об]екта; кад се О крейе сворм енергщом (или говорник узима да се то тако дешава), глагол ]е на]чешйе повратан, а именица ко]а означава О има функцщу суб]екта.
У великом бро]у случа]ева глагол с префиксом уз- може исказати и ]едно и друго; тада он може бити и прелазни и повратни (нпр. уздики и уздики се).
Могуйе ]е, ме^утим, и друго: да прелазни и повратни има]у очекивано значеае (спола изазваног, одн. самоиницираног кретааа), али да у оквиру исте лексеме непостсуе оба: може по скуати гфелазни глагол а да н ема повратног (уста кнути / устаки, узвратити, ушчешлати, узорати итд.), а може постсуати и повратни без прелазног (успентрати се, узвалити се, успрсити се и др.). Тако^е, самоиници- рано кретаае може бити означено и неповратним глаголом ^узтетети, узбу]ати, узнапредовати итд). На]зад, у неколико случа]ева ]едан глагол у истом значеау (самоиницираног кретааа) може бити и повратан и неповратан (успузати или успузати се, узмакнути илиузмакнути се, устрпети илиустрпети се итд.).
(1) Кретаае одоздо нагоре
У питаау ]е врло општа представа, юуа се може приказали следейим :цр- тежом:8
Слика 1
7 Под об]ектом подразумевамо бийе или предмет, али и апстрактни ентитет ко^и се концепту- ализу]екао бийеилипредмет.
8 Подразумева се да ]е то идеализацща стварних путааа об]еката: од природе О, одн. подлоге по к о ^ се крейе, зависи да ли Йе он ийи увис право, укосо, помало кривуодуйи и сл.
О семантици глаголског префикса уз- 577
То опште значеае кретааа одоздо нагоре - Koje je, иначе, сво]ствено и ти- пичним значеаима предлога уз (в. Кликовац 2008) - конкретизу]е се на неколико начина:
(а) цео О прелази вертикалну путаау одоздо навише;
(б) О се крейе нагоре тако што расте;
(в) О из водоравног прелази у усправни положа];
(г) О се крейе нагоре тако што се неки аегови делови издижу;
(д) кроз О иде сила од аегове основе / д о аег дела до аеговог врха.
У свим тим случа]евима осим делимично под г подразумева се да О прелази целу вертикалну путаау - од аеног почетка до кра]а. Тиме ]е одре^ен и видски лик ових глагола: они означава]у да ]е извршена целокупна радаа.
(а) Случа] ко]и ]е на]типични]и и по сведочен на]вейим бро]ем примера ]есте да цео О прелази вертикалну путаау одоздо навише, тр да се п еае у физичком простору. Та] случа] има две варщанте: (аа) О ту путаау прелази слободно, т]. при п е а а а у нема ослонца; (аб) О се п еае по површининеког другог О. Графички, случа] а а1фиказан]е сликом 2 (дебела стрелица означава прелазак из почетног стааа у завршно, а танка правац кретааа О):
Та] случа] илустру]у следейи глаголи: уздигнути (се) / уздики (се) - уздизати (се),9узвихорити се (РМС: „дийи се као вихор“) ,усковитлати (се) - усковитла-
9 Глаголе наводимо на следейи начин: измену свршеног и несвршеног глагола ставламо црту, подразумева]уйи да им jc значеае исто и да се разливку само по виду; кад глагол може бити и прелазни и повратни, се ставламо у заграду; кад ]едан глагол може имати и неповратни и повратни облик у истом значеау, наводимо оба (нпр. „ успузати или успузати се“); кад глагол има две мор- фолошке или фонетске варианте, измену а и х ставламо косу црту (,уздигнути (се) / уздики (се)“,
„узлетати / узлетавати“, „уздувати се / уздухати се“). Кад сматрамо потребним, после глагола у загради наводимо аегово значеае - било дефиницщу из РМС (под наводницима), било нашу сло- боднщу парафразу после знака ]еднакости. - У обзир узимамо само просторна зн ачеаа глагола, не и аихова апстрактна (обично метафоричка) значеаа. На пример, глагол уздики (се) - уздизати (се) може (према сведочеау РМС), поред кр етааа у физичком простору (Узе чашу, узд-иже]еувис, па ...
поче ... говорити ^акш . Ъ.)), означавати и подизаае у простору интензитета - на основу метафоре
интензивноjeгоре(Из те вике и халабуке уздигне опет сво] глас п]есник (Ков. А.)), у друштвеном простору - на основу метафоре углед/ важностjeгоре([Он] се усп]ешно уздигао од селанчета-чо- бана до борца (1ел.)), у простору квалитета, на основу метафоре болеjeнаbetojвисини(Уздигла се политичка свест широких народних маса (Дед. В.)), у домену стааа, на основу метафоре боле
Слика 2
вати (се), успрашити се,10 11 12 13 14 успахнути (=стру]ааем подийи (о ветру)), узвисити (се) - узвисивати (се) / узвишавати (се), узнети (се) - узносити (се), узлебдети, узлетети - узлетати / узлетавати, узгрчити (=подийи грчейи, нпр. рамена), узвт аш ит и (=узмахнути (главом) гао виламаХ^сдаакнут и/устаки - у стщ ат и (са два значен>а: „натайи“ и ,,подиЙи“), успрчити (РМС: „ставити, поставили нешто тако да се истиче, стрчи“), узврнути (се) - узвртати (се),10 11 12 13 14 узвити (се) -узвгуат и (уе), уз]ахати —ysjctrnвати, успртити се (РМС: „попети се“), узсле- дати —узгл едати (РМС: „погледати навише“)- 2 узвинути (се) - —звеп>ивати (сеЦ, узвуки (се) - узвлачити (се) (РМС: „одвуйи навише“),13 узбацити - узбацивати, узвитлати (се) -узвитлавати (се), узбрити, 14 узабрати - у зибирати, узгрнути
(се) -узгрт ат и (се),15 узмахнути - узмахивати.
Случа] аб приказайемо сликом 3:
То значеие има префикс уз- у следейим глаголима: успети (се) / успетати (се) - успитати (се), узики - узалазити, узаки - узалазити, устрчати - устрча- вати, узверати се, успентрати се, успузати или успузати се - успузавати или
расположе^еjeнаbetojвисини (Сада $ е ] тегове рД ечи уздигоше до таква врхунца (Креш.)), у домену тона, на основу метафоре висинатонаjeфизичкависина(1едан ]асан и тужан глас узд-иже се, затрепта (Станк.)), а ]едно значеле ]е резултат метафоре васкрснутиjeподитиувис(Д евица ке родити пророка щ и ке ... уздики све мртве (Ант.)). Ме^утим, на овом месту не можемо пратити семантичкиразво] сваке лексеме понаособ, те йемо се ограничити на значела самог префикса.
10 Значеле овог глагола ]е метонимщско: П о л е се успрашило (в. пр. у РМС) значи да се по
дигла прашина са тла.
11 У значелу кретала нагоре РМС не помине повратни глагол; он би се, ме^утим, могао лако замислити: према датом примеру [Пас] / е лежао непомично, само очи]'еузврнуо косо к тему (Кал.) м о гуй е^еи ...са м о су м у се очиузврнулекосок тему.
12 Об]екат ко]исе уовом случа]у крейенавише]естепоглед.
13 РМС повратни глагол помине само као уза]амноповратни; могло би се, ме^утим, лако за- м ислитииправоповратнозначеле.
14 Кла|н (2002: 286) сматра да глаголи узабрати одн. узбрати означава]у „само свршеност р ад л е“, „ако не сматрамо да префикс означава подизале цвета при бралу“. Ми сматрамо да]е упот- реба префикса уз- мотивисана управо тим типичним (мада не и обавезним) покретом при бралу.
15 Повратни глагол у овом случа]у не значи „учинити нешто сам, сво]ом волом / енергщом“, него„учинитинеш тонасеби,одн. свом делу одейе“.
Слика 3
О семантицн глаголског уз- 5 79
успузавати се, узмилети, узвалат и (се) - узваливати (се),16 17 18 19 ускотрлати (се))1 узвести (се) /узвест и (се) - узводити (се), у звракати се, узгонит и)8
Пошто означава]у кретан>е по подлози, ови глаголи 3axreBajy прилошю^ до- пуну за место у одговара]уЬим облицима (нпр. успети се на дрво / уз степениие / високо итд.).
У префиксалима из групе а гфефикс уз- Hajneinhe нема системеког синонима - што се и не oneKyje, б у ^-ш да je то значение за 1ьега типично и изражава се ти
пично шиме. У шуединачним случа]евима синоними су по- (уздики се - подики се, успети се - попет и се - мада се чини да у з- уноси значе н>е и з р ^ ш тд е висине него п о -\ из - (узди hu с е - издикисе, успети се-испет и се ), н а- (узбацити- набацит и, у ]едном значешу и устаки - натаки), у- (узбрати / узабрати - убрати). Група a j e , y исто време, и ]едина група у уз- има антоним - а то j e префикс с - у значевьу доспеван>а на ммьу висину: узнети - снети / санети (кад je у питашу креташе по подлози), узлетети - слетети, уз]ахати - с]ахати, узвуки (се) - свуки (се), узбацити - збацити, узаки - саки, узики - сики, успузати или успузати се -и спузати или спузати се, узмилети - смилети или смилети се, узвеиьати (се) - свалати (се), ускотрлати (се) - скотрлати с е )9
(б) О се може кретати нагоре и тако што he расти. Пошто се, заправо, на- више Kpehe само ньегов врх, ово значевье префикса уз- може се o6jacrni T n всю метонимщско у односу на значеше а: врх обjeкта стсуи за цео обjeкат. Графички Йемо га приказати сликом 4:
Слика 4
Глаголи из ове групе могу се д але поделити на неколико подгрупа.
Наjпрe, глагол може означавати неволан и несвестан процес коjи се типично дога^а биЙу или билци (или неком шиховом делу), одн. апстрактном ентитету вю|и се разуме као биЙе или билка: узрасти - узрастати / узрашкивати, узникнути /
16 РМС не помише повратни глагол у значешу самоиницираног креташа нагоре. Ме^утим, такав пример ]е лако замислити - само што би он био метафорички: П ера]е толико дебео и тежак да се ]едва узвалао узбрдо.
17 РМС не помише повратни глагол, али би се он могао лако замислити у метафоричком зна
чешу - аналогно глаголу узвалат и (се) (в. претходну напомену).
18 Ово значеше глагола узгонити помише само PCJ, не и РМС.
19 Занимливо ]е да су у ]едном случа]у уз- и с- практично синоними, али зато што с- не значи силажеше, него скуплаше: узгрнути - згрнути.
узники, узбу]ати.Затим, у питалу може бити процес ксуи ]е човек свесно изазвао на неком другом бийу или билци; евентуално раст може бити и самоинициран:
узгоуити (се) [одн. узгауити (се)]- узга]ати (се),10 усхранити, узшихати.Дале, О муи расте може бити ватра, одн. апстрактни ентитет муи се концептуализу]е као ватра (то су пре свега емоцще); кретале може бити сп ола изазвано или спонтано:узбукнути, узбуктети, успалити (се) -успал>ивати (се), успирити (се) - успиривати (се).Процес о куем ]е реч може бити и увлачеле ваздуха:уздахнути - уздисати,2 зидале: узидати - узи^ивати,ткале: узаткати,22 повеЙале уопште:
узвеличати (се) - узвеличавати (се).
У групи б синонимща ]е развщенща, чак се формира]у синонимски низови завидне дужине: узрасти - нарасти - израсти - одрасти (мада нщедан од тих других глагола нема сва значела префиксала сауз-), узидати - сазидати - изида- ти, успалити - упалити - запалити - распалити;пада у очи да ]е префиксал са уз- у тим низовима на]мале обичан (осим успалити (се) са значелем сексуалне желе). Исто важи и за случа]еве кад уз- има само по ]едан синоним: узникнути / узники - изникнути / изники, усхранити - отхранити, узшихати - одшихати, узаткати - проткати, узвеличати (се) - увеличати (се), узбу]ати - набу]ати, успирити (се) - распирити (се).20 21 22 23
(в) У овом случа]у О ]е издужен, а л е гов почетни положа] нще усправан или ]е О искривлен. Графички Йемо то приказати сликом 5:
>=>
Слика 5
Об]екти коЯ заузима]у вертикалан положа] могу бити следеЙи: власи или длаке: уз)ежити се, ушчешл>ати, устршити се; животилске уши: ушкулити (уши) и ушкулити се (о колу); лудско или животилско тело: усправити (се) - усправ^ати (се), успрсити се, устурити (се) -устурат и (се) /устуривати (се), успропиюати се. Метонимиям, и оживлавале ]е заузимале усправног положа]а:
ускрснути - ускрсавати. 20 21 22 23
20 Иако РСЗ глагол узга]'ати дефинише као глагол несвршен према узго/ити, узга]'ити, сама одредницаузгаДт и не постони; чини се, ме^утим, да ]е та] глагол данас обичнщи.
21 Кла]н сматра да се значеле префикса уз- код овог глагола не може об]аснити (2002: 286);
рекли бисмо да ипак може. Наиме, грудни кош се пуни од дна ка горе; удахнути значи увуЙи ваздух у грудни кош, а уздахнути има ]ош ]едну фазу: ш иреле (и истовремено подизале) горлег дела грудног кош а.У п равотап оследлаф азаичини уздахуздахом ,анеобичним уд ахом .
22 Претпоставламо да ]е у питалу п равлеле вертикалних шара приликом ткал а (]ер се тка одоздо нагоре); у питалу би, дакле, био раст шаре (пример из РМС гласи: Девооче ...у белим, црве- ним памуком узатканим рубиницама (Шапч.)).
23 Глагол успирити има као синоним, сасвим неочекивано, глагол спирити; префикс с- ]е веро- ватномотивисантимеш то севатра потпиру]етако ш тосед увапоповрш ини ж ара.
О семантици глаголског префикса уз- 581
И овде префиксал са из- може даозначи исту стварну си ^ац щ у (успрсити се - испрсити се, усправити се - исправити се, успропитати се - испропита- ти се); синоним префиксу уз- може бити и на- (уз]ежити се - на]ежити се), а веома сличнустварну ситуацщу могу означавати иглаголи у низу устршити се - растршити се - истршити се - настршити се.
(г) У овом случа]у О je типично нека течност (или апстрактни ентитет муи се тако концептуализме - пре свега емоцще), ксуа се крейе нагоре тако што се неки ае н и делови издижу, а други истовремено спушта]у. Графички Йемо то приказати сликом 6:
Сликаб
У питаау су следейи глаголи: усталасати (се) - усталасавати (се), узбур- кати (се) - узбуркавати (се) / узбуркивати (се), усплускати се, узбурлати (се), узбибати (се) - узбибавати (се), узаврети - узавирати, усклучати, усоптити, усклобучати, ускипети, узмутити (се) - узмукивати (се), узмуккати (се), у з
мут лат и (се).24 25 26
Ови глаголи нису у]едначени у погледу видског лика. Глаголи усталасати (се), узбуркати (се), усплускати се, узбурлати (се), узбибати (се), узаврети, усклучати, усоптити25 26, усклобучати, ускипети означава]у започиааае процеса, без представе о аеговом тра]аау или кра]у. Они и не би могли означавати о- стварен цео процес (као глаголи из трупа а, б, в), будуйи да се не могу схватити у резултативном значеау. На другу страни, глаголи узмутити (се), узмуккати (се), узмутлати (се) могу имати оба значеаа - и значеае почетка процеса (Поток се узмутио и мути се и дале)и завршен цео процес, са стааем муе ]е аегов исход (Поток се узмутио и сад уе мутан).26 На кра]у, процес означен глаголом узварити (се) подразумева кретаае клобука, мехурийа и сл. навише приликом кувааа (као и у глаголима узаврети, усклучати, ускипети),али ]е фокус на завршеном целом процесу; представа о кретаау навише ]е готово сасвим избледела.
Синоними овим глаголима ]есу префиксали са за— било да ]е у питаау почетак процеса (усталасати - заталасати, узбибати (се) - забибати (се), ускло
бучати - заклобучати)или читав завршен процес (узмутити (се) - замутити (се), узмуккати (се) - замуккати (се), узмутлати (се) - замутлати (се));ме^утим,
24 Ова] последаи глагол РМС помиае само као повратни; ме^утим, нще тешко замислити пример у ко]ем би он био прелазни: Землот рес]е узм ут лао море.
25 РМС наводи само пример за метафоричко значеае тог глагола: У свима усопти и плане онаj гтевни дрхтаj (Божий).
26 У неким примерима се та два значеаа и не могу разликовати: Узмукен поток]ури ^акш. Ъ.).
префикс за- не изазива исту менталну слику кретала навише. Синоним префиксу уз- може бити и про- (усклучати - проклучати), а бележимо и синонимске низове узаврети - заврети - проврети и ускипети - закипети - прокипети.
(д) Глагола из ове подгрупе има мало - три или, евентуално, четири. йихово значен>е подрдзумева да кроз об]екатодоздо нагоре п ролай некаква сила. У сх^- ча]у три глагола - уздрмати (се) - уздрмавати (се), уздрмусати (се) и устрести (се) - она изазива треш еле об]екта.27 Глаголустрнути приклучу]емо ово] групи условно - ако претпоставимо да у вьему нще употреблен префикс уз- уместо префикса у- (в. тачку 4).28
ПриказаЬемо ово значеле сликом 7:
>=>
Слика7
Што се видског лика тиче, ови глаголи обично означава]у успешно окончан процес (на пример, ако ]е землотрес уздрмао гра^евину, то не значи да се она и д але дрма, него да се ]едно време дрмала и да сада има последице тога - нпр.
пукотине); ме^утим, ако уздрмати (се) значи усталасати (се), могуйе ]е и значеле почетка процеса: С]е^аше на крову пароброда и гледашеуздрмано море (Шант.) - море сеудатом трен уткуидаледрм а.
(2) Креталеунапред
У овом значелу, о коме у литератури нема речи, уз- означава водоравно кретале об]екта унапред - од тачке ко]а]е ближа по]му означеном суб]ектом ре- ченице до тачке ко]а ]е од л ега удаленща. Ово значеле, додуше као ретко, има и предлог уз (као у примеру Шетао [би] уз собу низ собу (Ьор.)). То значеле се може об]аснити као просторна трансформацща прототипичног значела: вертикална путала ротиралем п о сщ е хоризонтална; при томе ]е смер ротирала мотивисан н апором ко]исеулаж еуоба случа]а(Кликовац2008).
Кретале о муем ]е реч може се одвщатиу физичком или метафоричком про
стору, а глагол означава пре^ену читаву путалу, ту радлу окончану у целини.
27 Да ]е у питалу кретале кроз об]екат одоздо нагоре, видимо по томе што се не може рейи Ухватио га]'е за рамена и уздрмао, него само ...и продрмао. Примери под устрести (се) нису не- двосмислени, али се може претпоставити кретале одоздо нагоре: Загрм]'еше топови ... иустресоше горе (№ег.).
28 Да ]е могуйе да процес означен глаголом устрнути подразумева кретале трнаца нагоре, п о к а з е постсуале префиксала протрнути, у ком би префикс про- имао значеле пролажела трнаца кроз тело.
О семантици глаголског префикса уз- 583
Такво значеае префикса уз- можемо препознати у глаголу узнапредовати, а затим и у ]едно] групи глагола юуа означава обра^иваае землишта: узорати - узоравати, уздрлати, узугарити, ускопати - ускопавати, узровати. На]чешйи синоними префиксу уз- су из- (изорати, издрлати, изровати) и по- (поорати, поугарити), али префиксал са уз- изазива другачщу менталну слику - кретааа унапред. Ипак, п р е о в л а ^ е граматичко значеае свршености (у смислу обавле- ности читаве радае). Слично значеае префикс уз- има и у глаголу узлеки.29 Глагол узбити (се) - узби]ати (се) занимлив ]е због тога што као прелазни означава кре- т а а е агенса унапред (а пацщенса уназад), а као повратни кретаае агенса уназад - па ]е сво]еврсна веза са следейим значеаем (под бр. 3); а ако се се у аем у схвати као реципрочно, онда би то значеае припадало групи 5.30 Та] глагол ]е обичнщи с додатним префиксом с- (сузбити).
(3) Кретаае уназад
Префикс уз- у ово] групи глагола означава да се агенс крейе уназад, или прави неки - физички или метафорички - покрет према себи; тако^е означава да се О крейе уназад (према посматрачу).
У питаау су следейи глаголи: узмакнути или узмакнути се / узмаки или узмаки се - узмицати (ова] последаи увек означава самоинициратно кретаае), уздржати (се) - уздржавати (се), устегнути (се) / устеки (се) - устезати (се), успрегнути (се) /успреки (се) - успрезати (се), ускратити,31 узвратити (=вратити (некога) назад), узврнути (се) - узвртати (се), успити - успи]ати / успи]ати се, устурити (се), узвалити се - узваливати се, узбацити - узбацивати.
Као што се и може очекивати, синоним префиксу уз- у овом значеау може бити префикс за-, муи ]е и обичнщи (узвалити се - завалити се, узбацити - за- бацити). Глаголу успрегнути (се) синоним ]е спрегнути (се) (РМС: „обуздати се, савладати се“).
(4) Кретаае унапред и уназад
Ово ]е реципрочно значеае: О се крейе од шума означеног суб]екта реченице, а затим до аега. Такав ]е само ]едан глагол, ко]и се може односити на физичке или метафоричке об]екте (у овом другом случа]у типичне су комуникативне ]единице): узвратити - узвракати. Кад ]е реч о комуникацщи, синоним - чини
се, обичнщи - ]есте одвратити.
(5) Кретаае према другом об]екту
И ово значеае ]е сво]ствено префиксу уз- у врло малом бро]у глагола - што ]е свакако разлог што се у литератури не помиае. То значеае подразумева да се
29 Пример rajn да]е РМС гласи: Убрзоузлегне дим о читаву плоху ... крова (Божий). Допуна о+ак. исклучу]е могуйност да се дим п еае по површини крова навише (]ер би у том случа]у она гласила уз+ак.) и да jc дим прионуо уз кров (]ер би тада гласила на+ак.).
30 Маретий (1899: 388) да]е ова] глагол као пример да уз- значи „да р а д аа удара натраг“.
31 Ово ]е, иначе, ]едини глагол ко]и И. Грицкат (1966-1967: 203) да]е као пример за граматичку (чисту) перфектизаци]у, коментаришуйи да префикс уз- у а ем у има значеае „покрета, повлачеаа уназад (као код узмаки)“.
]едан О крейе према другоме док се не прилуби уз а е га - што je, иначе, друга битна компонента прототипичног значеаа предлога уз (в. Кликовац 2008).
У питаау су следейи глаголи: узвити се (РМС: „привити се, прилубити се уз некога“), успити се (РМС: „припити се, прилубити се“), узаслонити се, успоре^ати (РМС: „ставити све у ред, испоре^ати“), устегнути / устеки (=при- тегнути уз себе) - устезати. Семантички би се ово] групи могао приклучити и глагол успоредити (се) - успоре^ивати (се) - ако претпоставимо да поре^еае два]у об]еката подразумева аихово ставл аае ]едан уз други.
Синоними префиксу уз- у овом значеау могу бити при- (узвити се - при
вити се, успити се - припити се, устегнути - притегнути) и на- (узаслонити се - наслонити се); оба префикса су и обичнщи. Пошто у успоре^ати об]еката има више, синоним ]е испоре^ати. Бележимо и синонимски низ успоредити (се) - упоредити (се) - испоредити (се) - споредити, у муем опет префиксал са уз- нще нарбичнщи.
Треба рейи, на кра]у ове анализе глагола из групе I, да се у ао] може за- пазити упадливо велики бро] таутолошких образовааа - случа]ева кад вей и основни глагол има значеае подизааа. Кад ]е он несвршен, префикс уз- уноси само граматичко значеае - свршеност, док аегово лексичко значеае вей постсуи у основи, тако да га он само п о т в р ^ е , одн. истине; кад ]е и основни глагол свр- шен, префикс уз- ]е, практично, редундантан. У питаау су следейи префиксали:
уздики (се) / уздигнути (се), узвисити (се) - узвисивати (се) / узвишавати (се), узвихорити се, узлебдети, успрхнути, узвинути (се) - узвитавати (се), успети (се) / успетати (се) - успитати (се), узверати се, успентрати се, узрасти, уз- никнути /узники, узбу)ати, узгоуити (се) / узгауити (се), узбукнути, узбуктети, узидати, узвеличати, устршити се, успропитати се, усталасати (се), узбуркати
(се), усклучати, усклобучати, ускипети, узнапредовати, узнасто)ати, узврнути (се) (=вратити (се) уназад), узвратити (кад има реципрочно значеае). Ти глаголи нема]у антоним. №има се или уопште не дода]е префикс с-, или он нще антоним префиксу уз- (то важи нпр. за срасти и узрасти, спалити и успалити, сазидати и узидати, саткати и узаткати).
II. П очетак интензивне активности, процеса или сташ а
Ово значеае ]е веома често, а сам образац - семантички и творбени - ]ас- но ]е препознатлив и продуктиван. Префикс уз- означава почетак интензивне активности, процеса или стааа. То аегово значеае засновано ]е на метафори
интензивноjeгоре (ко^а се у српском ]езику може препознати и у многим другим лексемама - в. Расулий 2004), прецизнще - интензивнихеjeнавишемположагу наскалиинтензитета.
Глаголи ко_|има се у овом случа]у дода]е префикс уз- по правилу су непов- ратни, и непрелазни или факултативно прелазни. Додавааем префикса уз- они поста]у повратни. У неколико случа]ева и сам основни глагол ]е факултативно повратни (нпр. шетати (се), ро)ити (се), хихотати (се), хохотати (се)).
На]чешйи синоними префиксалима са уз- ]есу префиксали са раз-. Са оба та префикса речца се означава не само да ]е активност самоиницирана, односно
О семантици глаголског префикса уз- 585
процес или стаае спонтани него и да им се вршилац потпуно преда]е - због чега они и п о сщ у интензивни.
Измену уз- и раз- ипак постсуи мала семантичка разлика. Наиме, значеае префикса уз- у овим глаголима ]е само метафоричко, а значеае префикса раз-, иако метафоричко (засновано на метафори интензивно 1евелико), изазива и менталну слику ширеаа: у питаау су такве активности или процеси приликом муих се ентитет на све стране крейе, прави интензивне покрете или одашиле звук или мирис (в. Кликовац 2004: 175-176). Стога, док уз- означава само интен- зитет активности, раз- означава можда ширу амплитуду кретааа (нпр. устрчати се - растрчати се, узлетети се - разлетети се), ш иреае звука на све стране (узвриштати се - развриштати се), шире покрете или сл. Постсуи ]ош ]една разлика: кад има више вршилаца радае, р а д а а означена префиксалом са уз- важи за сваког од а и х понаособ (Они су се устрчали значи да се устрчао сваки по]единачно); р ад аа означена префиксалом са раз- може да важи и за све за]едно (Они су се растрчали може да значи и да се растрчао сваки по]единачно, а и да су се истовремено раштркали сваки на сво]у страну). Однос измену префикса уз
и раз- нще сасвим паралелан: нема сваки глагол са уз- сво] п араак са раз- (као ни обрнуто); семантички гледано, префикс уз- нще заменлив са раз- онда кад активност основног глагола не подразумева одаш илаае покрета, звука, мириса и сл. (хитати, пркосити и сл.). Понекад паралелни префиксали постсуе, али са другачщим значеаем (узлупати се (о срцу) - разлупати се, успадати се (о киши) - распадати се итд.). Ме^утим, кад оба префиксала постсуе, она] са раз- ]е по правилу обичнщи (уп. устрчати се и растрчати се, узлетети се и разлетети се, узвикати се и развикати се, ускокодакати се и раскокодакати се, усписати се и расписати се итд.).32
Веома ретко уз- као синоним има за- (при чему глагол тако^е п о сщ е пов- ратан, са истим значеаем речце се): уздувати се - задувати се, уздахтати се - задахтати се, уздихати се - задихати се, уз]ецати се - за]ецати се. У свим тим случа]евима префиксал са за- ]е обичнщи.
(По)кретаае подразумева]у следейи глаголи: усходати се, ускорачати се, устрчати се, устркати се, усшетати се, узврдати се, ушеврдати се, ушепесати се, успреметати се (у значеау „усходати се тамо-амо, узвртети се“), усхитати се, успропадати се (РМС: „узбунити се, устумарати се, растрчати се, не налазити себи мира ни места“), узлетети се, узгмизати се, узроуити се, узлупати се (о срцу), устуки се (о срцу), успадати се (о киши), узмигати се (о сенци), устре- пел>ити се (о ]езику), узбучати се (РМС: „узнемирити се, узбудити се, узру]ати се, ускомешати се; почети се кретати узнемирено, нервозно“).
Има глагола кретааа ксуи као неповратни припада]у значеаском типу 1, а као повратни овом значеаском типу: устрчати (РМС: „трчейи попети се уз нешто, уз неко узвиш еае“) - устрчати се; узлетети (РМС: „дийи се у висину летейи“) - узлетети се; таквих парова би било р ш да су и неки други глаголи
32 То може бити у вези с тим што се интензитет (као и по]едини аспекти количине) у српском ]езику спремнще концептуализу]е помойу помойу величине (велики / мали интензитет и сл.) него
помойу висине (висок / низак интензитет и др.) (в. Расулий 2004: 181).
- нпр. узгмизати, ушепесати, устркати - потвр^ени у значеау кретааа нагоре у физичком простору.
Ствараае звука подразумева]у следейи глаголи: узвриштати се, усцикати се, устралаликати се, узблебетати се, узбрблат и се, ушкеретати се, ушчаврлати се, усхихотати се, усхохотати се, узгрохтати се, узроготати се (РМС: „поче- ти се сме]ати гласно, раскикотати се“), уз]ецати се, узмуцати се, уздувати се / уздухати се, уздахтати се, уздихати се, усхукати се / усхуктати се, успухати се, узвиждукати се, усцвркутати се, успи]укати се, усциктати се, усцврчати се, ускричати се, ускокодакати се, ускокотити се (РМС: „ускокодакати се, за- гра]ати“), ускукурекати се, узгакати се, узла]ати се, усфркати се, узмекетати се, узроктати се, узгра]ати се, ужагорити се, узбру]ати се, ужуборити се, ужуборкати се, узгромити се (=почети ]ако, громко викати).
Почетак других активности одн. процеса означава]у префиксали усписати се, успркосити се, уздимити се, узвотати се, а почетак ста аа успатити се.
Значеае ксуе уноси творбени образац уз- + се на]боае се може видети кад ]е основни глагол неповратни (и непрелазни), а од а е г а се може саградити и пов- ратни и неповратни префиксал. Тада - начелно говорейи - неповратни префиксал означава почетак активности, процеса или стааа, а повратни предаваае актив
ности, процесу или стаау. Такву разлику имамо измену следейих префиксала:
устумарати - устумарати се, узмахати - узмахати се, уздрхтати - уздрхтати се, устрептети - устрептети се, узлепетати - узлепетати се, устопотати / устоптати - устопотати се / устоптати се, упролетати - успролетати се, узвикати - узвикати се, узбучати - узбучати се, узмуцати - узмуцати се. Али када и сам почетни глагол означава врло интензивну активност, процес или стаае, разлике ме^у неповратног и повратног префиксала практично нема: успиштати - успиштати се, усцичати - усцичати се, успламтети - успламтети се, узбес- нети - узбеснети се, узлудети - узлудети се.
П ом и аааем значеаа неповратних префиксала из ове последае групе вей смо ушли у следейе значеае.
III. П очетак активности, процеса или сташ а
Префикс у з- у овом случа]у означава пуки почетак активности, процеса или стааа, без промене аиховог интензитета. Тако он улази у евентуалну опозицщу с другим префиксима ксуи се комбину]у с истим основним глаголом: уска]ати се означава почетак, а пока]ати се успешан завршетак онога што ]е означено основним глаголом; слична ]е разлика и измену уз]едити се и на]едити се, ус- колебати се и поколебати се итд., па вероватно и измену узнервирати (се) и изнервирати (се)?ъ
И ово значеае префикса у з- ]е, као и претходно, засновано на метафори ин- тензивншеjeнавишемположагунаскалиинтензитета- само се сад не у п о р е ^ у 33 33
33 Код неких глагола rajn означава]у ста аа не може се разликовати почетак и успешни завр
шетак онога што ]е означено основним глаголом; тако успаничити се значи и „почети паничити“ и
„достийи стаае панике“ - ]ер се то своди на исто. Саставаачи РМС нису могли у том смислу да се определе ни кад су неки други глаголи у питаау; на пример, узборовати се дефинише и у ]едном и у другом значеау: „почети зборовати; одржати збор“.
