811.163.41’373.21 811.163.41(091)
СНЕЖ АНА П. ВУЧКОВИВ*
ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ, СРБИJА
СТРУКТУРНО-СЕМАНТИЧКА ТВОРБЕНА РЕКОНСТРУКЦИИ СТАРОСРПСКИХ ТОПОНИМА**
Сажетак. У раду се на примерима из гра^е манастирских даровница указу]е на неке основне теорщске и методолошке принципе творбене реконструкций старосрп- ских топонима и истичу проблеми коЦ ову реконструкцщу об]ективно отежава]у.
К л уч не речи: исторщска топонимика, структурно-семантичка творбена реконструкций, принцип продуктивности (посведочености), проблеми творбене реконструкцще, лексикализацща.
I. Теорщско-методолошко упориште.
Реконструкц^а творбене структуре и семантике старосрпских топонима за- бележених у повелама манастирских даровница подразумева описно-аналитички поступак примерен дщахроно усмерено] творбено] анализи. Он треба да уважи низ методолошких постулата куи полазе од чиаенице да ]е предмет истраживааа дщахрона творба речи и уз то, да ]е у питажу онимска творба.
У синхрожу творбеку анализи истражу|емо помойу ю]их се творбених средстава изражава одре^ено творбено значеже и при том се позивамо на живе, синхроно проверливе мотивационе односе. Дщахрона творбена анализа полази од утвр^иважа творбених средстава помойу ко_|их наста]е одре^ена реч, а до утвр^иважа односа мотивацще и прецизиража творбеног, односно ономасио- лошког значежа речи може само посредно дойн. Због тога што у великом бро]у исторщских творбених анализа принцип продуктивности (посведочености) разматраних творбених средстава мора имати примат над принципом мотиви- саности, поступак исторщске структурно-семантичке творбене реконструкц^е подразумева и низ помойних процедура ко]е треба да допринесу уверливости предложене реконструкциjе.
Ове опште поставке важе и за апелативну и за ономастичку историйку творбу. Ме^утим, структурно-семантичка творбена анализа онима мора уважити
* e-mail: snezanabaukvuckovic@gmail.com
** Ова] рад jc настао у оквиру про]екта бр. 178006, под називом Српски]'език и №вгови ресур- си: опис, теорщ'е и примена, ш ]и финансира Министарство просвете, науке и технолошког разво]а Републике Орбите.
и неке специфичне методолошке законитости. Оно што ониме као лексичке ]еди- нице одва]а од апелативне лексике ]есте аихова основна - функцща именовала.
Зато ]е за ономастичку творбену анализу пресудно важно расветлаваае самог процеса именовала. Она мора уважити унутрашау форму речи, питаае меха
низма стварааа назива, осветлити ономасиолошке основе називааа: перцепцщу суб]екта муи врши називаае, перспективу аеговог опажааа, концептуализацщу природних облика (ако ]е реч о топонимима), ономастички контекст (муи уклу- чу]е топографски податак (нпр. река, брдо), али и вербални контекст т]. називе суседних об]еката), географске и исторщске околности у ко_|има се одиграло именоваае, начин на муи су у ]езику уписани културни садржа^Я, функционалне узроке настанка одре^еног имена, аегову дистинктивну функцщу итд. Анализа творбене структуре и семантике онима вишеструко ]е условлена изващезичким контекстом.
Због свега наведеног, исторщска структурно-семантичка творбена реконс- трукцща мора у свом поступку у]единити два основна методолошка полазишта муа бисмо условно назвалиунутраштом и сполаштом реконструкциям:
унутраш ш а р ек он струкц ^а: доприноси уверливости структурног нивоа анализе и подразумева реконструкцщу унутар]езичких односа у самом називу.
Она се односи на посведоченост, односно продуктивност творбене основе, продуктивност творбеног суфикса, творбеног типа и творбеног начина на датом исторщском ]езичком пресеку; она прати дистрибуцщу творбених елемената по врстама об]еката и уважава одре^ене гласовне законитости;
сп о л аш ш а реконструкцщ а: доприноси уверливости творбено-семан- тичког нивоа анализе и усмерена ]е на ономасиолошке основе називааа. Она разматра топономастички контекст (топографски податак, називааа суседних об]еката, начин на коЯ оними функционишу у широ] смисаоно] целини), сукце- сивна називааа истог об]екта кроз ]езичку исторщу; разматра п итааа супстрата и адстрата и сл. С полаш аа реконструкцща подразумева и реконструкцщу по]е- диних основа и суфикса на равни пра]езика, те уважва и аихове континуанте у другим словенским ]езицима.
Ме^утим, и поред тога што су теорщски и методолошки принципи твор
бене анализе онима релативно разра^ени1, истраживачи се у свом поступку творбено-семантичке реконструкцще исторщске топонимще суочава]у са низом специфичних проблема коЯ об]ективно отежава]у ову реконструкцщу. На плану унутраш ае реконструкцще основни проблем налази се у томе што ]е велики бро]
исторщских топонима претрпео процес лексикализацще, док на плану спола- ш а е реконструкцще потешкойа проистиче из природе текстуалног контекста у ко]ем се разматрани топоними ]авла]у. Даровнице спада]у ме^у исправе ко]е су издавали владари приликом оснивааа манастира. „Сврха тих докумената била ]е да утврде правни статус задужбине, опсег и м ааа и привилегща коЯма их ]е обдарио оснивач, као и феудалне обавезе луди на манастирском властелинству.
Такве исправе су биле компоноване по одре^еном обрасцу ко_Я ]е допуштао од-
1 У српсш] лингвистици о овим принципима су, поред других лингвиста, на^истематичнще писали Р. Маро]евий (упор. нпр. Маро]евий 1987: 135-136) и А. Лома (Лома 2001: 9-20 ).
ступала само у по]единостима.“ (ИвиЙ и ГрковиЙ 1976: 18). Зато ]е текстуални контекст у коме се разматрани топоними ]ав.ъу]у пона]више катастарског типа и своди се на набра]аае топонима ко]и представ.ъа]у ме^аше поседа дарованих села. Због овакве структуре даровница прецизнща убикацща наведених топонима изоста]е, они каткада носе уз себе топографски податак (ту да ли ]е у питаау река, планина и сл.), али су на]чешйе квалификовани као „ме^аши“. Имена су дата у номинативу, или месним падежима.
Циж овог рада ]е да се путем структурно-семантичке творбене реконструк- цще неких примера из доле наведених извора илустру]у наведене теорщско-ме- тодолошке поставке и да се при том укаже на основне факторе к у и отежава]у ову реконструкцщу.
Извори гра^е су: Дечанске хрисовуле (ДХ) - три сачуване верзще оснивачке даровнице Стефана Дечанског и Душана Дечанима; Светостефанска хрисовула (ССХ) - Милутинова даровница манастиру св. Стефана у Бааскоу Светоар- хан^елска хрисовула (САХ) - Душанова даровница призренском манастиру Светих архангела.
II. С труктурно-семантичка творбена анализа д ва старосрпска хидронима.
Нерестуша (ДХ II: 39, 54): десна притока Рибнице, ме^аш Срёмжана и Алтина. Данас: Растуша
• У овом старосрпском хидрониму на структуралном нивоу анализе издава]мо експресивни суфикс -уша посведочен и у неким другим хидронимима из истог лингвогеографског контекста (нпр. Лубуш а, ДХ II: 8-9 : суха Лубуша). Суфикс ]е посведочен и у другим српским хидронимима: Пепелуша, Белуша, Клинуша, Добруша и сл. (ПавловиЙ 1996: 383). Ова] словенски суфикс могао ]е на метохщском терену бити поткрепжен истим изофункционалним наставком из албанског ]езика (од илиро-трачког *-и57иу).
• Творбена основа овог хидронима ]е на старосрпском нивоу творбене анализе вей непродуктивна, а савремени еквивалент овог назива на први поглед не говори много о семантици старе творбене основе. Како на]ужи топономастички контекст нще дао основа за даже претпоставке, посег- ла сам за ширим лингвогеографским контекстом и у аем у пронашла евентуалну паралелу у хидрониму Нерезине (ова] назив носе два потока - ]едан у сливу Западне Мораве, а други у сливу Тимока (ПавловиЙ 1996: 229)). Како ]е ова основа данас и десемантизована консултовала сам Елезовийев Речник косовско-метохиског ди]алекта и у аем у нашла забележен дщалекатски израз нарашкат се, нарашка се са значеаем
„парити се“ (ЕлезовиЙ 1932: 445). Вук тако^е бележи глагол нарастити
„спаривати“ (са додатком „о птицама“) (Вук 1969: 450), а Р]ечник JАЗУ и Скок наводе паралелне дщалекатске потврде: нарастити, нарасти „ом- ри]естити“, односно растити, расти, рести се (са додатком „о риби“), као и израз из чакавских говора нерезина „мрест, односно сакупжаае риба ради пареаа“ ^ А З У VII: 59; Скок II: 465). Етимолошки речник
словенских ]езика наводи низ паралела из све три групе словенских ]езика и упуйу]е на претпоставлену прасловенску основу < * п е ^ф - са основ- ним значемем „парити се“ и изведеницама ко]е представла]у термине из рибарства, живинарства и сточарства. Поред тога, ова] речник наводи и топониме у куима се чува стара прасловенска основа: упор. ст. чеш.
топоним Ы ееН се, као и полске, руске и укра]инске хидрониме Ы е е П а , М е ге р а , Нерестна изведене придевским суфиксом *-ьпа (ЭССЯ 25:
7-11). Следейи принцип поступности, по коме тумачеме неког онимског назива полази од на]ужег лингвогеографског контекста (Лома 2001: 12), а онда се отвара према потврдама из ширег лингвогеографског ареала - дошло се до претпоставлене мотивационе основе овог старосрпског хидронима. Остале су необ]ашмене фонетске промене констатоване у наведеним изведеницама. Како група нр добщена на почетку речи након закономерне метатезе ликвида нще била могуйа, она се у српском ]езику у кл ам л а на два начина: супституцщом т . групом мр ко]а у српском ]езику постои (одатле у савременом ]езику мрест), или уметамем самогласника е (упор. нераст: „неуштро]ен муж|ак животиме“), односно а (као у нарав од цркв. слов. нрави). У народним говорима могуй ]е био и развитак а од е (Скок II: 456), те се наведени савремени еквивалент само на површинс- ком нивоу аналазе може тумачити као облик добщен преосмишлавамем на основу народног етимологизирама ко]е почива на физичком изгледу об] екта ту да ]е реч о реци у ко] о] вода нараста, набу] ава. Он, као и наведене дщалекатске потврде изоставла]у почети слог не- одн. на- ]едном врстом депрефиксацще, будуйи да се он погрешно издва]ао као префикс.
• На основу спроведене структурно-семантичке анализе може се постави- ти хипотеза да ]е наведени хидроним настао семантичком онимизаци]ом апелативне изведенице нерестуша т]. „место (обично плитко) у реци где се рибе мресте, скупла]у ради мреста“. У потрази за ономасиолошким основама назвала ни]е без знача]а ни чименица да ]е та река десна притока Рибнице.
Л уб и ж п а (ССХ, 9): река, ме^аш Лабийевског забела и Прчева. По опису ме^а установлава се да ]е то данашма Мируша (Пешикан 1981: 52).
• Полазейи од ужег лингвогеографског контекста треба на]пре констато- вати постсуаме истоименог о]конима у Светоархан^еловско] хрисовули, као назив за село ко]е ]е ]е Душан дао призренским Светим апостолима (Даничий 1975: II, 34), а чще ]е име данас сачувано у измеменом облику Лубиж да. Правац трансонимизаци]е нще до кра]а ]асан, те оста]е отво
рено п и т а м примарности онимског назива. Без обзира на то што се у овом хидрониму издва]а продуктивна ономастичка основа луб-, творбена структура овог хидронима ипак оста]е непрозирна због тога што ]е у датом називу потрвена граница измену творбене основе и суфикса, те се принцип бинарности2 не може применити.
2 Принцип бинарности, према коме се у свако] изведеници могу издво]ити два дела - творбена основа и творбени суфикс, ]едан ]е од основних принципа структурно-семантичке творбене анализе.
• На формалном нивоу анализе могли бисмо у датом хидрониму издво)ити суфикс -та. Творбену структуру топонима изведених суфиксом -та Р. Бошковий тумачи дово^ешем у везу са шиховом антропонимском основом изведеном старим посесивним суфиксом *-ьп- муи )е вей на прасловенском нивоу постао непродуктиван, те му )е ради „функцио
налног по)ачаша“ дометан посесивни суфикс *-]ь. Континуанте овако насталог сложеног посесивног суфикса *-ьп ’ь БошковиЙ налази у топонимима типа Лубишта (од личног имена Лубиш ), Будишта (од Будиш), Радушта (од Радуш) (БошковиЙ 1978: 367). Аутор на овом месту не говори о творбеном начину карактеристичном за онимску творбу, односно о процесу универбизацще двочланих онимских назвала ту првобитне придевско-именичке синтагме: *Лубишта вьс > Лубишта.
Придевски део синтагме се супстантивизира и од елидиране именице преузима предметну функцщу и значеше. Наш хидроним би се на фор
малном нивоу анализе могао уклопити у ова) творбени тип, али би ово тумачеше морало бити прайено потвр^еношйу антропонимске основе назваша (ту личног имена *Лубиж /*Лубиз) или, пак, усталеношйу дщалекатске фонетске асимилацще муа )е гласовну групу шт изменила у жт. Непосведоченост дате антропонимске основе, претпоставлене фонетске промене, као и непродуктивност датог творбеног типа у хидронимщско) творби ужег, па и ширег лингвогеографског контекста* 3 - указивали су и на могуйе другачще творбено тумачеше овог имена.
• Како разматрани творбени модел нще потвр^ен у српском корпусу, об
ратила сам се ширем словенском, вожена вей познатом чишеницом да )е словенски хидронимски систем врло архаичан и да у знача)ном бро)у сво)их назива чува старе прасловенске лексичке и творбене елементе.
Знаменити словенски етнолингвиста Никита Толсто) у сво)о) често цитирано) студщи О возможности исследования Полесья как модели славянского этнолингвистического прасостояния п оставка тезу о Полежу као аналогу прасловенског сташа (Толстой 1977: 12). И указао се неки траг. У раду ко)и )е Железшак об)авила у Општесловенском лингвистичком атласу, посвейеном хидронимским творбеним базама
*1’иЬ- и *1’Л - (Железшак 1979: 250-261) - у гра^и ко)у она доноси са терена укра)инског П олена - забележен )е хидроним потпуно еквива- лентан овом старом српском: Любгжта, а поред тога и могуйи траг о настанку овог укра)инског хидронима. Наиме, у корпусу юуи ауторка наводи налази се и хидроним Любгж, те творбена структура хидронима Любгжта може сведочити о суфиксно) кумулацщи настало) из потребе да се током дуге исторще називаша слаблеше творбене функцще неких форманата (и творбених типова у юуима они учеству)у) компензу)е
Иако и основе и суфикси по с в о ^ структуры могу бити сложены, синхрона творбена анализа увек издва]а ова два дела.
3 Од 44 хидронима са констатованим суфиксом -та юуе З. Павловий наводи у с ту д и и Хидро- ними Србще, само се у 4 може претпоставити првобитна антропонимска основа: Радохита, Мра- тита, Радита, Радушта (Павловий 1996: 375).
аиховим „функционалним по]ачааем“ другим суфиксима. Ово наслсуа- в аае суфикса могло ]е бити подстакнуто и потребом да дати топоним задоволи сво]у дистинктивну функцщу према неким другим об]ектима датог микроареала.
• Основна теза ко]у Ж елезаак поставка у овом раду ]е да хидронимска творбена основа *1’иЬ- нще антропонимског постааа. Све наведене хидрониме са датом творбеном основом4 она своди на праие. глаголску основу *1еиЬЛ „луштити, дубити“ и у а ]е у доцнщем семантичком развитку добила у сво_|им изведеницама и значеае „очишйен, чист“, од- носно синкретично значеае нечег што ]е добро, нечег што ]е обележено позитивним аксиолошким параметром (као потврду ауторка наводи и израз л у б а вода „чиста вода“ из балканских говора) (Ж елезаак 1979:
255-256). За ову ауторкину хипотезу поткрепу сам пронашла код Скока куи уз топоним Л уб ла н а наводи да ]е првобитно Л уб лан е значило „ста- новници доброг землишта“ (Скок II: 337). Ж елезаак на истом терену бележи и низ хидронима са продуктивном хидронимщском творбеном базом *1’Ш- и реконструисаним значеаем - посредно потвр^еним и ужим топографским контекстом - „брза т]. опасна вода“ . Опозитност ових назива сведочи о човеюу потреби да у перцептивне основе ових назвааа добщене на основу об]ективне, физичке карактеристике воде, прецизнще - аен ог тока, угради и сво]у интерпретативну перспективу о „добрим, мирним“ и „опасним, брзим водама“ муа ]е, како видимо, присутна и у ономасиолошким основама назвааа савременог еквива- лента ове метохщске реке - Мируша.
• Следейи претходно разматраае може се поставити хипотеза (куа захтева деталнщу проверу) да хидроними иуи у сво_|им називима чува]у твор- бену базу л у б - ко]а ]е антропонимског порекла, представла]у познщу, секундарну творбу насталу трансонимизаци|ом омонима (за омониме ]е антропонимска творбена база карактеристична због ономасиолошког значеаа припадности, односно сводне), а да наш омоним у себи чува стари хидронимщски творбени тип иуи ]е постао непродуктиван, те ]е морао бити функционално по]ачан додавааем новог (по постанку сложеног) творбеног суфикса -п>а. Jавивши се изван сфере сво]е прво- битне употребе, ова] суфикс ]е могао постати и самосталан творбени елеменат.
III. Т еори й ки и методолошки проблеми и стори йки
усмерене структурно-семантичке творбене реконструкцщ е.
На основу анализе гра^е из нашег корпуса могу се издво_|ити неки уну- тар]езички, општи узроци иуи доводе до лексикализацще по]единих творбених елемената и тиме отежава]у историйки усмерену структурно-семантичку творбену реконструкцщу:
4 Любавгчка, Любашка, Любенка, Любешка, Любгж^а, Любитгвка, Любичка, Любгж, Любка, Люблянка, Любожижа, Любонька, Любушка, Любча (Ж елезаак 1979: 251).
а) до лексикализацще може дойн због тога што je из ]езика нестала мотив- на реч (упор. нпр. ороннм Плеш (ДХ II: 56): прасл. *plešb „го, йелав“ (Фасмер II: 371); срп. географски термин плеш „голо место; йела“ (Шиц 1994: 73); исту основу налазимо и у називу планине на граници Хрватске са Босном и Херцего- вином: Плешивица), или зато што ]е у аени м изведеницама дошло до развитка значеаа ксуе се тек етимолошком анализом може повезати са значеаем аихове протооснове (то ]е случа] у напред представленом семантичком развитку старе индоевропске основе *leubh- > прасл. *l’ub-).
б) због различитих фонетских процеса и перинтеграционих прерасподела долази до упрошйавааа основе изведене речи т]. до промене у аено] морфемско]
структури - основа губи способност д е л е н а на морфеме, продуктивни творбени елементи прелазе у непродуктивне и могу се издво]ити само на етимолошком нивоу (упор. нпр. хидроним Подримштица (ДХ II: 15) чща творбена структура крще старщи двочлани топоним *Подрим-ьска река ксуи ]е у свом исторщском развитку претрпео типичан топоннмнjскн творбени процес универбизаци]е по- мойу суфикса -ица: *Подримск-ица > Подримштица).
в) структурно-семантичку творбену реконструкцщу може отежати и пос- геуаае суфиксне хомонимще: тако у хидрониму Трнавица (ДХ II: 19) издва]амо деминутивни суфикс -ица, док у вей споменутом хидрониму Подримштица исти суфикс има структуралну функцщу и везан ]е за процес универбизацще.
Дистинкци]у функцща датог суфикса омогуйило ]е постсуаае хидронима Трнава (ДХ II: 15) у истом лингвогеографском контексту. Трнавица би могао бити назив за гораи ток реке Трнаве.
г) стари (прасловенски) творбени суфикси и творбени типови у муима они учеству]у п о сщ у непродуктивна што последично може довести до непрозир- ности самог творбеног процеса ксуи ]е ста]ао у основи настанка по]единих из- веденица. Тако су, на пример, топоними Трепча (ДХ II: 24, 41, 45), Рабча, Чрнча (САХ, према Пешикан 1986: 37, 46) по свом постанку стара adiectiva p o s s e s s ^ изведена прасловенским посесивним суфиксом *-jb од nomina agentis на -ьсь . Она су првобитно представлала први део двочланих топонимских синтагми чща ]е именичка компонента (вьс) доцнще била елидирана.
д) творбено-семантичка реконструкцща може бити отежана и због разли- читих аналошких процеса. Jeдна од познатих аналошких тенденцща Витолда М аачака гласи: „Ако параднгматскн облик топонима претрпи неку аналошку промену под утица]ем неког другог облика исте парадигме, почетна тачка за про
мену много чешйе лежи у месним падежима него у оним ксуи то нису“ (према Л>.
Суботий 2002: 104). То на творбеном нивоу анализе доводи до тога да се, на при
мер, у бро]ним топонимским формацщама у муима на формалном нивоу анализе издава]амо суфикс -ци (упор. нпр. топониме Бериславци, Боршинци, Бра]ишинци САХ, 309) налазе, у ствари, првобитне формацще изведене суфиксом -bsk- ксуи ]е у месним падежима и номинативу множине фонетски закономерно прелазио у -sc- (-sceh-, -sci-), а затим се дисимилаторно упрошйавао у -c- (в. и Лома 2001:
17), те се поменути завршеци ]авла]у као сп олаш аи знак вей одигране лексика- лизацще датог творбеног типа.
Реконструкцщу могу отежати и неки други проблемы, к у и нису само уну- тар]езички, вей се тичу неких ващезичких података к д и мора]у бити уважени ради што прецизнще утвр^ених методолошких поставки од ю]их полази овако усмерено истраживаае.
а) проблеми к д и потичу од природе самог текстуалног контекста у куем ]е историйка топонимща забележена: непрецизна убикацща, неразвщена парадиг- матска структура разматраних топонима (они се на]чешйе ]авла]у у номинативу или месним падежима), незабележена акцентуацща;
б) проблем ]едног записа: приликом реконструкцще творбене структуре неког исторщског топонима истраживачи се често сусрейу са непоспуааем више записа истог топонимског лика. Та чиаеница налаже опрез приликом донош еаа неких заклучака будуйи да постели могуйност да записивач, из различитих раз
лога, нще фонетски лик имена тачно забележио.
в) занемариваае п итааа супстрата и адстрата, односно могуйег античког предлошка;
г) проблеми к у и потичу од м еш ааа ]езичких нивоа: творбени процес у коме н асщ е одре^ени топоним ]е чин ]едног исторщског ]езичког стааа, те се аегова творбена структура мора тумачити творбеним средствима к у а се показу]у продуктивним на датом ]езичком пресеку. Треба имати и у виду да су топоними знаци куи служе за разликоваае географских об]еката, па аиховом топонимщском значеау треба дати примат над етимолошким значеаем.
д) неуважаваае културног контекста у коме се одиграло именоваае: прили
ком творбено-семантичке реконструкцще неког исторщског онима треба размот- рити и питаае како се култура исполава у ]езику, в ала открити трагове аеног присуства у материи самог имена. У току структурне и етимолошке анализе отвара се приступ концептуално] сфери, сфери иде]а и представа важних за дату културу, а аихово занемариваае може довести до погрешних тумачеаа (такву културну конотацщу у разматраном корпусу има]у имена као што су, на пример - Радогошта ДХ II: 38, КиЬени дуб ДХ II: 25, Жрвьп> ДХ III: 2613, Русалще ДХ I: 135 и др.).
IV. З а к л у ч а к .
Структурално-семантичка творбена реконструкцща старосрпске топонимще показала ]е да она у свом теорщско-методолошком приступу мора об]единити разматраае унутар]езичких односа у самом називу, с ]едне стране и односа ко_|и дати назив директно упуйу]у на географски об]екат, с друге. Указиваае на неке об]ективне факторе к у и отежава]у творбену реконструкцщу историйке топони- мще треба разумети као прилог теорщско-методолошю] поставци неке будуйе, обухватнще, потребне студще српске историйке топонимще.
На кра]у вала рейи да исторщска топонимща забележена у манастирским да- ровницама из српског средаег века о с щ е да егзистира у ]езику у чщо_| ]е материи настала, али и да данас може оживети као податак ]езичке, историйке и културне прошлости ]едног народа. У овим старим именима, као у каквим палимпсестима, с радошйу открийа ]езичких археолога препозна]емо наталожене ]езичке сло]еве,
урезане трагове преживелих творбених образаца, скривену исторщу аиховог именовала, многогласне од|еке човекових замисли, потреба, порука. Велики бро] различитих творбених преоблика, нових и другачщих творбених веза у од- носу на старословенски ]езички ниво, сведоче о знача]ном творбеном развитку старосрпског ]езика. Исторщска топонимща се показу]е и као важан исторщски творбени ресурс српског ]езика.
ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА
БошковиЙ 1978: Радосав БошковиЙ, „Старословенска adiectiva possessiva на -ьп ’ь“, Одабрани чланци и расправе, Титоград: ЦАНУ
Вук 1969: Вук СтефановиЙ КарациЙ, „Српски р]ечник (1818)", Дела Вука Ка- рацика, Београд: Просвета.
ДаничиЙ 1975: Р]ечник из ктижевних старина српских I-II-Ш, Београд: Вук КарациЙ.
ДХ: према издаау - Павле ИвиЙ, Милица ГрковиЙ, Дечанске хрисовуле, Нови Сад: Институт за лингвистику у Новом Саду, 1976.
ЕлезовиЙ 1932: Глиша ЕлезовиЙ, „Речник косовско-метохиског дщалекта“, Српски ди]алектолошки зборник, к а IV, св. 1, Београд.
Ж елезш ак 1979: И. М. Железняк, „Об одном случае бинаризма в гидронимии Украины", Общеславянский лингвистический атлас (1977), Москва: Наука, 250-261.
Лома 2001: Александар Лома, „Топономастика као изазов“, Ктижевност и ]е- зик XLVIII/1-2, Београд: Друштво за српски ]език и каижевност Србще, 9-20.
Маро]евиЙ 1987: Радмило Маро]евиЙ, „Методолошка питала творбено-семан- тичке реконструкцще средаовековних топонима (на примеру староруских назива градова)“, Зборник шесте]угословенске ономастичке конференцще, Научни скупови, к а . XXXVII, О д е а е а е ]езика и каижевности, к а . 7, Београд: САНУ, 135-139.
ПавловиЙ 1996: Звездана ПавловиЙ, „Хидроними Србще“, Библиотека J ^ ^ - нословенског филолога, Нова серща, к а . 13, Београд: Институт за српски ]език САНУ
П еш икан 1981: Митар Пешикан, „Из исторщске топонимще Подримаа“, Оно- матолошки прилози II, Београд: САНУ, 1-92.
П еш икан 1986: Митар Пешикан, „Стара имена из д о аег Подримаа“, Ономато- лошки прилози VII, Београд: САНУ, 1-119.
P JA 3y: Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, t. VII, sv. 30, Zagreb: JAZU, 1911.
САХ: Светоархан^еловска хрисовула, Гласник друштва српске словесности, св.
XV, Београд, 1862.
С кок 1971-1974: Petar Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I-IV, Zagreb: JAZU.
ССХ: Светостефанска хрисовула, Споменик СКА, Kft.IV, Београд, 1890.
СуботиЙ 2002: Л и в а н а СуботиЙ, Истори]ска лингвистика: фонолошке промене и морфолошке алтернаци]е, младограматичари, структурализам, гене
ративна граматика, Нови Сад: Филозофски факултет.
Толсто] 1977: Н. Толстой, О возможности исследования Полесья как модели славянского этнолингвистического прасостояния, К ив.
Фасмер 1986-1987: Макс Фасмер, Этимологический словарь русского языка I-IV, Москва: Прогресс.
Ш иц 1994: Jозеф Шиц, Географска терминологи]а српскохрватског ]езика [с немачког превео А. Лома], Београд: Просвета.
ЭССЯ 1974-: Этимологический словарь славянских языков [ред. О. Н. Трубачев], том 1-, Москва: Наука.
Snežana P. Vučkovič
THE STRUCTURAL SEMANTIC RECONSTRUCTION OF WORD FORMATION IN SERBIAN HISTORICAL TOPONOMY
S u m m a r y
Historical toponymy is an important word formation resource o f Serbian language. Now
adays it also appears as information testifying about linguistic, historical and cultural past of the Serbian nation. Research of its formational structure and semantics in its process incorporates reconstruction of interliguistic relations in the very name on one hand, and relations which refer the given name directly to a geographical object on the other. A large number o f word forma
tion characters which can be found in Serbian historical toponymy also testify about largely developed word formation o f Old Church Slavonic language.
