ИМЕНИЧКЕ СЛОЖЕНИЦЕ У ПРЕДСТАНДАРДНШ ФАЗИ РАЗВША СРПСКОГ JЕЗИКА (ГЕОГРАФСКА ТЕРМИНОЛОГИИ)

811.163.41’367.622’373.6П 811.163.41-26(091)

ИСИДОРА Г. ШЕЛАКОВИИ*

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ, СРБША

И М Е Н И Ч К Е С Л О Ж ЕН И Ц Е У П Р Е Д С Т А Н Д А РД Н Ш ФАЗИ РА ЗВ Ш А С РП С К О Г 1ЕЗИКА

(ГЕОГРАФСКА ТЕРМ И Н О Л О ГИ И )**

Сажетак. У раду се анализира (1) творбена структура и (2) синтаксичко-се- мантички односи конституената именичких сложеница како би се утврдило у к о ^ мери оне н а с т а в к у средаовековну традицщу, односно традицщу рускословенске провенщенище, а у к о ^ мери одговара)у стаау у савременом српском )езику.

Анализа )е спроведена на терминологии из области математичке географще и ас- трономще, регистровано) у уцбеницима из предстандардне епохе разво)а српског jезика (1783-1867).

Клучне речи: сложенице, терминологща, исторща каижевног )езика

1. Увод. Сложенице, као „ограничен и маргиналан лексички сло_Е прасло- венског )езика (ГрковиЙ-Ме)цор 1999:178; Grkovic-Major 2003: 129), током старословенске писмености п о сщ у б ро^щ е те наста)у како калкирааем према грчким моделима тако и слагааем оригиналнщег карактера па многе просте лексеме бива)у замеаене одговара)уЙим сложеницама, а синтагме сраста)у у композите (в. Цейтлин 1977). Д осадаш аа истраживааа указу)у на то да се ова) процес наставка и у редакцщским текстовима насталим на простору Slavia Orthodoxa, при чему сложенице у аи м а често оста)у на нивоу идиосинкретиза- ма и везу)у се за одговара)уЙе жанрове (СтефановиЙ 1991; Неделков и ШкориЙ 1997: 193; ГрковиЙ-Ме)цор 1999: 178; Барако 1999-2001; Grkovic-Major 2003:

129-131; НикитовиЙ 2008).1 Прелазак са српске на руску редакцщу, почетком 18.

века, као и општи друштвени напредак у другу половини 18. века довео )е до

* e-mail: nsdora1@yahoo.com

** Рад je настао као резултат истражива^а у оквиру npojeKTa Исторща српског ]езика (178001), KojH финансира Министарство просвете, науке и технолошког разво]а Републике Србще.

1 Новща истражива^а ипак показу]у да сложенице у бугарским дщалектима и руским повела- ма из периода од 11. до 14. века нису биле непозната и периферна категорща Б а л к и н а 1966 према ГрковиЬ-Ме]цор 1999: 178). Анализа сложеница у руском и ]ужнословенским к^ижевним ]езицима 14. и 15. века указу]е на аихову фреквентнщу употребу у текстовима узвишеног и свечаног каракте­

ра да би се нови талас сложеница оригиналног карактера по]авио у руском к^ижевном изразу у 15.

и 16. веку, а у текстовима насталим на ]ужнословенском ]езичком простору у 19. веку (Сперанский 1960: 165).

470

успоставж ааа живих веза измену новооформженог српског гражданства и руске, али и западноевропске (пре свега немачке) световне каижевности, писмености и цивилизацще уопште, што намейе потребу за богайеаем лексикона и формирааем терминолошког апарата.

2. Предмет овог рада]есте анализа (а) творбене структуре именичких сложе- ница2, и (б) синтаксичко-семантичких односа аен и х конституената3. Забележене форме упоре^ене су са стааем у старщим српским списима сличне тематике како би се утврдило (1) у ro ^ j мери оне наставжа]у средаовековну традицщу, (2) у ro ^ j мери одговара]у стаау у рускословенскоУруско] писмености 18. и 19. века, а (3) у r o ^ j стандардном српском ]езику.4 Анализа ]е спроведена на терминологии из области математичке географще и астрономще, р е ги с т р о в а я у уцбеницима и приручницима из предстандардне епохе разво]а српског ]езика (1783-1867)5.

Анализиране су само оне именичке сложенице код ю]их ]е бар ]една од творбених основа домайег порекла. Такозване неокласичне сложенице, засноване на грчким и латинским основама (в. Scalise and Bisetto 2009), попут географи]а, астроном, астрономи]а, планиглоб и сл., као ни сложенице (и полусложенице) чще су обе творбене основе страног порекла (нпр. квадратмижа) нису предмет анализе у овом раду. С друге стране, у раду су обра^ени сви славенизми будуйи да су се они у предстандардно] фази разво]а српског ]езика доживжавали као основни извор богайеаа лексике, према муима су временом, након процеса посрбжавааа настали бро_|ни славеносрбизми, па и сложенице чще су компоненте у потпуности биле домайе.

3. Анализа. У анализирано] гра^и забележено ]е 87 именичких сложеница, што представжа 5,1% од укупног бро]а забележених термина (1700). Будуйи да сложенице настале сложено-суфиксалном творбом нису предмет овог рада, анализиране су само оне сложене форме ищи ]е други сложенички део иден- тификован или као проста реч или као дериват са осамостаженом употребом у ексцерпираном корпусу или у следейим речницима: Срезневский (1893-1912) - СР, RJAZU (1880-1976), Петковий (1935) - Пет., Kurz и др. (1958-59), Иванович

2 Под сложеницом или композитом подразумева се твореница ко]а je мотивисана двема речи- ма. У првом сложеничком делу налази се потпуна реч или творбена основа прве мотивне речи, а у другом сложеничком делу налази се проста реч или лексикализовани дериват. Ова] тип сложеница С. Бабий назива чистим сложеницама (Babic 1986: 30).

3 Забележене сложенице подежене су на]пре на координативне (оба сложеничка дела при- пада]у истсу врсти речи и ме^усобно су равноправна) и на субординативне (композите код ко]их ]е однос делова неравноправан). У литературы се за координативни тип сложеница срейе и термин копулативна сложеница (в. БелиЙ 1949; Grkovic-Major 2003: 137). Субординативне композите деле се на агентивне, детерминативне (атрибутске и адвербщалне) и рекцщске. Ова подела преузета ]е, уз извесне измене, из класификацща датих у Кла]н 2002: 33-36, Grkovic-Major 2003, Драгин и Штасни 2006: 58 и Scalise and Bisetto 2009.

4 Д осадаш аа истраживааа лексике предстандардне епохе разво]а српског ]езика указу]у на то да ]е слагаае представжало продуктиван творбени модел, при чему ]е главни подстица] за гра^еае сложеница давао немачки ]език (в. Кла]н 2002: 15) или ]е ова] сло] лексике, па и модела, преузиман из руског лексичког фонда (в. ЗориЙ 2004; ТумариЙ 2008).

5 Подаци о корпусу са скрайеницама ко]е су наво^ене приликом анализе дати су на кра]у рада.

Сви регистровани примери транскрибовани су према упутствима А. Младеновийа (1979) у складу са начелима правописа стандардног српског ]езика (Пешикан и др. 2010).

и Петранович (1966) - Иван., РМС (1969), Словарь русского языка XI-XVII вв.

(1975- ) - XI-XVII, М иха^овиЬ (1982-1984) - Мих., Сорокин и др. (1984-2005) - XVIII, Дьяченко (1993) - Дьяч., Ожегов и Шведова (1997) - Ож., Цейтлин (1994) - Цейт.6

3.1. Творбена структура именичких сложеница

С обзиром на творбени модел регистрованих сложеница уочава]у се следейи типови:

(1) сложенице мотивисане двема потпуним именицама без спо]ног вокала (И+И): времечислени]е;

(2) сложенице грабене од именичке основе у првом сложеничком делу, спо]ног вокала и просте речи или лексикализованог деривата са осамосталеном употребом у другом сложеничком делу (Иос+И): ]угоисток, ветропоказател, звездометеж и сл.

(3) сложенице грабене од основе збирног бро]а у првом сложеничком делу, спо]ног вокала и просте речи у другом делу композите (Брс + И): тро]еугол.

На]чешйи спо]ни вокал ]е -о- (]уг-о-запад, ветр-о-показател, земл-о-пис, вид-о-круг и сл.), али се уз палаталне и стари палатални консонант /ц/ бележи и вокал -е- (земл-е-вежество, земл-е-познаае, сунц-е-движенще, сунц-е-состав, земл-е-пис и сл.). Док]е спо]ни вокал -е- забележен у анализирано] гра^и од 1804.

до 1854., у истим се позицщама тек од 1844. регистру]е спо]ни вокал -о- (земл- о-пис, земл-о-писац, земл-о-писател, земл-о-испитател, сунц-о-приближеае).

Интересантни су примери земл-е-површ]е, земл-о-површ]е, забележени у уцбе- нику из 1844.г., ксуи упуйу]у на заклучак да ]е до четрдесетих година доминантан спо]ни вокал иза палатала и некадашаих палатала био вокал /е/, када долази до превирааа и коегзистенцще вокала /е/ и /о/, да би од педесетих година вокал /о/

постао доминантнщи у овим позицщама. У шуедним примерима сшуни вокал нще регистрован на граници две творбене основе: време-определени]е, време-числени]е, по-нок, сред-среда и сл.7 У примерима попут землепис, землопис, светопис и сл.

у другом сложеничком делу долази до удва]ааа и сажимааа вокала /о/, ко]ем ]е могла претходити и персеверантна асимилацща /е/ према /о/, те до формирааа аломорфа [пис] према основном изразу /опис/ (в. Vukicevic 1995: 136).

6 Уколико се у позиции другог сложеничког дела налазила лексема потвр^ена у наведеном корпусу и речницима, али у друго) семантичко) реализации, такве сложенице нису анализиране (нпр. ле’] - ’страна са ко)е ветар дува’ (XVIII) у речи Водоле’/, данак - ’мали дан, дан уопште’ (РJАЗУ) у полуданак; штитак - ’мали штит’ (Иван.; Ож.) у звездоштитак ’звезда падалица’ и сл.). Извор у ко)ем )е други сложенички део одговара)уЬе композите потвр^ен дат )е у оквиру табела, уз сваки ре- гистровани термин, са ознакама датим уз наведене речнике, на пример, земл-е-писник (Мих.). Уко­

лико податак о извору нще наведен, то значи да )е дата форма потвр^ена у анализираном корпусу.

7 Постсуе различита тумаче^а у вези са статусом спо)ног вокала у оваквим случа)евима те по)едини аутори уочава)у нулту морфему у функции спо)ног вокала (в. Кла)н 2002: 25-26).

472

3.2. Синтаксичко-семантички односи конституената именичких сложеница 3.2.1. Координативне сложенице. У анализиражу гра^и забележено ]е 6 координативних сложеница, што ]е знатно маже у односу на субординативне. У питажу су двоименичке сложенице настале према творбеном моделу Иос+И: 8

Савремени термин

Година бележежа Нестандардни

термин и сегментацеда

Година бележежа jуг-о-исток 1844, 1861, 1845, 1852, ХБ 1866 ]уг-о-восток 1804, 1824,

1825 jуг-о-запад 1783, 1804, 1824, 1844, 1853,

1861, ХБ 1866

север-о-исток 1844, 1845, 1852, 1853, 1854, 1861, ХБ 1866

север-о-восток 1804,1824 север-о-запад 1804, 1824, 1825, 1844, 1845,

1853, 1861, ХБ 1866

У питажу су називи за споредне стране света ч и и се координативни однос оствару|е на основу равноправног односа сложеничких делова ю |и означава]у

’правац измену наведених страна света’ те се сложенице овог семантичког типа у литератури назива]у и ’орщентационим’ (в. Markovič 2010:79).9 1 0 Док су сложенице у чщем се другом сложеничком делу налази форма /запад/ забележене у континуи­

тету од на_|стари|их анализираних дела, дотле се оне са лексемом /исток/ у другом делу композите бележе од четрдесетих година 19. века, према ко_|има су до тада функционисале форме са славенизмом /восток/ (]уговосток, северовосток).10 1 1

Све забележене сложенице овог типа у корима ]една од творбених основа нще била попужена славенизмом функционишу и данас као стандардно]езичке форме. Будуйи да нису регистроване пре 19. века (PJA3Y), вероватно п р е д с т а в к у калкове према руском или немачком ]езику.11

8 У прво] колони табеле дати су термини ко]и су се усталили у савременом терминолошком систему српског ]езика. Уколико су забележени и у анализирано] гра^и, маркирани су болдом.

Године бележежа термина дате су у 2. и 4. колони. У оквиру трейе колоне наводе се они термини ко]и се нису инкорпорирали у терминолошки систем српског стандарда. У оквиру субординира- них сложеница у последжо] колони наводи се одговара]уйи синтаксички тип (аг. - агентивни, дет.

- детерминативни, атр. атрибутски, адв. - адвербщални, рекц. - рекцщски, об]. - об]екат, лок.

- локализатор).

9 Наведени називи упуйу]у на то да ]е адекватнщи термин за ова] тип сложеница ’координа­

тивне сложенице’ ]ер значеже сложеничких делова не стсди увек у копулативном односу (]угоисток нще, на пример, jy s и исток него правац измену]уга и истока).

10 У РJАЗУ наводи се да су форме /]угоисток/, /североисток/, /]угозапад/, /северозапад/ настале

„u naše vrijeme”, дакле у 19. веку.

11 Т Маретий (1899: 366-367) их сматра ’кжижевничким’ истичуйи да их нема у Вуковом Р}ечнику, али да су их и Вук и Даничий употребжавали у сво]им делима.

3.2.2. Субординативне сложенице

Ме^у субординативним сложеницама други сложенички део увек ]е управни члан, што одговара сталу у савременом српском стандарду (в. Кла]н 2022: 33).

(1) И+И. Сматра се да]е ова] тип сложеница првобитно био слабо заступлен, али да]е постао продуктивнщи захвалу]уйи снажном утица]у страних ]езика (пре- васходно турског и немачког) те ]е ова] тип и заступленщи ме^у поза]мленицама и преведеницама (в. Vukicevic 1995: 132; Кла]н 2002: 42, 44).

У анализирано] гра^и забележена су два славеносрбизма - времеопределе- ни]е и времечислени]е12, муи се нису усталили у терминолошком систему те су временом уступили место структури мерете времена - форми муа нще регист- рована у анализирано] гра^и.

Савремени термин

Година бележела

Нестандардни термин и сегментанеда

Год. Синт. тип

мереле времена време-определени]е

Слсрб.

1824 рекц.

об].

време-численще (Мих.) Слсрб.

1824 рекц.

об].

(2) Иос+И. Будуйи да ]е по овом моделу компонован на]вейи бро] сложеница у анализирано] гра^и, након утвр^ивала лиховог порекла и, евентуално, творбе- ног узора према ко]ем су настале, заклучу]е се да су у на]вейем бро]у забележене сложенице домайег порекла, настале процесом калкирала (землепис, землопис, землеписац, парокруг, ликокруг, светопис, землекруг и сл.) или слагала ориги­

налног карактера (сунцоприближеле, звездогледиште, землесписател, ноготочка и сл.). Поред тога, у великом бро]у случа]ева реч ]е о славеносрбизмима (у табели - слсрб.), дакле, о хибридним творевинама у куима се истовремено може уочити присуство црта из различитих ]езичких идиома (српског, руског, рускословенског, па и српскословенског), насталим или (1) приликом посрблавала рускословенског и руског ]езика у друге] половини 18. века или (2) приликом стварала нових термина.13

12 У савременом српском ]езику бележи се само ]една сложеница са именицом /време/ као првим конституентом сложенице (времеплов), при чему се она посматра као тип композите настале сложено-суфиксалном творбом (крла основа именице време, спо]ни вокал, глаголска основа и нулти суфикс) (в. Кла]н 2002: 55). Будуйи да ]е у руском ]езику у 18. веку забележена форма /времясчисле- ние/, дакле, сложенице типа И+И (Сорокин и др. 1984-2005), може се претпоставити да ]е славеноср- бизам /времечисленще/ настао делимичним посрблавалем руске форме.

13 Будуйи да се понекад не може са сигурношйу утврдити порекло творбених основа у неко]

сложеници, ко]а не одговара нщедном ]езичком идиому, а садржи несрпске елементе, у литаратури се по]ам славеносрбизам често замелу]е ширим по]мом - клиш ка реч (в. Ивий, П. 2001: 283) или се овакви неологизми (творенице и калкови) назива]у посрбицама (Миха]ловий 1982-1984) - при чему се процес посрблавала схвата у на]ширем смислу, у духу предстандардне епохе, када су се, свесно или несвесно, речи креирале и помойу творбених форманата и основа ко]и не припада]у сис­

тему српског ]езика (на]чешйе руских). В. Миха]ловий (1982) у поговору Посрбицама об]ашлава да страна реч може бити посрблена: одабиром одговара]уйе старословенске или руске речи, дословним прево^елем речи са страног ]езика, творбом хибридне сложенице, стваралем нове речи.

474

У питаау су следеЬе терминолошке ]единице14: землевежество, землешар, земле- равнител, кутонаклонени]е, миросостав, колообраштени]е, небообраштени]е, неботечени]е, особраштени]е, колотечени]е, сунцедвижени)е, сунцесостав и др.

Славенизми (у табели - Сл.) регистровани су у релативно малом 6pojy: кругообра- штенще, осообраштенще, звездочтец, мирозданще, небозрител и др.

Посебно] групи сложеница припада]у оне код юуих се у првом сложенич- ком делу налази основа именице пола или по(л), при чему -у- функционише као спо]ни вокал (в. Babic 1986: 31; Кла]н 2002: 25).1 4 1 4 15 Ова] тип сложеница забележен ]е и у текстовима српскословенске редакцще (нпр. полоудьыь, в. Grkovic-Major 2003: 136).

Савремени термин

Година бележеаа

Нестандардни термин

Година бележеаа

Синт.

тип

ружа ветрова ветр-о-показател

(РМС, Ож.)

1864 рекц.

об].

неуре^ен распоред звезда

звезд-о-метеж 1824 дет.

атр.

падаше звезда 1861 звезд-о-пад 1824 аг.

географща Инт.

1783, 1824, 1825, 1832, 1844, 1845, 1861, 1864, JE 1866

земл-е-вежество Слсрб. (XVIII)

1804 рекц.

об].

земл-е-описани]е Сл.

1804, 1814, 1824, 1825, 1832, 1844, 1845,1848,1850, 1854

рекц.

об].

земл-е-пис калк (^И н т)

1844 рекц.

об].

земл-е-познаае 1844 рекц.

об].

земл-о-пис калк (^И н т)

1844, 1852, 1853, 1861, 1862, JE, JT 1866

рекц.

об].

глобус - географски глобус

1825, 1845, 1852, ДП 1866, АК

1867

земл-е-круг 1824 дет.

атр.

земл-е-шар Слсрб.

1824 дет.

атр.

14 Ме^у славеносрбизмима наводе се и оне лексеме ко)е нису забележене у консултованим речницима руског и рускословенског )езика, што опет не мора да значи да нису фунгирале у овим )езицима (нпр. Псозведще, звездовежество и сл.).

15 Поред наведеног, у литератури се срейе и тумаче^е да je у пи та^у префикс полу- (Baric 1980: 20).

географ зем^-о-писац калк (^И н т)

1844 рекц.

об].

зем^-е-писате^

(Мих.) Слсрб.

1824 рекц.

об].

зем^-е-списате^ 1824, 1825 рекц.

об].

зем^-о-писате^

(Мих.) Слсрб.

1852 рекц.

об].

зем^-о-испитате^

(XVIII) Слсрб.

1858 рекц.

об].

пречник Земле 1861 зем^-е-посредник 1844 дет.

атр.

екватор 1783, 1825, 1845, 1852, 1861, 1864, Ж, ДП 1866, АК 1867

зем^-е-равните^

Слсрб.

1824 дет.

атр.

угао 1864 кут-о-наклонени]е

Слсрб.

1824 хоризонт -

видик, видокруг Инт.

1783, 1845, 1852, 1861,1864

лик-о-круг Калк (^н ем . Gesichtskreis)

1844 дет.

атр.

вид-о-круг (Р1АЗУ 20.в.) видик

1844, 1852, Д1 1867

Ж 1866

дет.

атр.

свет 1814, 1824, 1832, 1852, 1861, ХБ 1866,ДГ1867

мир-о-состав Слсрб. 1824 дет.

атр.

обилазак 1844,

1864, АК 1867

кол-о-обраштенще Слсрб. дел калк ( ^ нем. Kгeisbewegung - ’кружно

кретаае’ или рус.

кругообраштенще)

1824 дет.

адв.

кол-о-теченще (Мих.) Слсрб. дел. калк ( ^ нем. Kгeisbewegung - ’кружно

кретаае’ или рус.

кругообраштенще)

1804 дет.

адв.

круг-о-обраштенще Сл.

1824 дет.

адв.

кол-о-трк (Мих.) Д 1 1867 дет.

адв.

неб-о-обраштенще Слсрб.

1824 рекц.

лок.

неб-о-теченще (Мих.) Слсрб.

1824 рекц.

лок.

Коз-о-рог 1арац

1804, 1852, 1864, Ж 1866

Коз-е-рог

Калк (лат. сарпсотш )

1783, 1824, 1844, 1845, 1864, АК 1867

дет.

атр.

476

надир 1783, 1804, 1824, 1844, 1845, 1848, 1852, 1844, ХБ 1866

ног-о-точка 1852 дет.

атр.

ротанга ос-о-обраштенще

Сл.

1804, 1824 аг.

ос-о-браштенще Слсрб.

1824 аг.

тропосфера пар-о-круг

калк ( ^ нем.

Б и ш 1 к ^ ), РХАЗУ (Шулек, ПоповиЬ)

ХБ 1866 дет.

атр.

космографща Инт.

ХБ 1866 свет-о-пис калк ( ^ инт.

космографща), (РХАЗУ -

’космограф’, 17.в.)

ХБ 1866 рекц.

об].

кретаае Сунца сунц-е-движен^е

Слсрб.

1824 аг.

систем планета сунц-е-состав

Слсрб.

1824 дет.

атр.

Зодщак 1783, 1824, 1852, 1864, ХБ 1866

Скот-о-круг Слсрб.

1852 дет.

атр.

Земалска кугла земл-е-круг

калк ( ^ п е т . Erdkugel)

1824 дет.

атр.

земл-е-кругла калк ( ^ п е т . Erdkugel)

1844 дет.

атр.

планиглоб Инт.

1825, 1861, ХБ 1866

мир-о-пис Слсрб.

1804 рекц.

об].

астроном 1783, 1824, 1825, 1844, 1864, ДХ 1867

звезд-о-ведац (Пет.) 1804 рекц.

об].

звезд-о-испитател (XVIII) Слсрб.

1804, 1858 рекц.

об].

звезд-о-зрител (XVIII) Сл.

1804 рекц.

об].

звезд-о-чтец (XVIII) Сл.

1804, 1824, 1844 рекц.

об].

неб-о-зрител (XVIII) Сл.

1824 рекц.

об].

астрономи|а 1783, 1824, 1850 звезд-о-вежество (XVIII) Слсрб.

1804 рекц.

об].

звезд-о-гадателство (XVIII) Слсрб.

1804 рекц.

об].

звезд-о-чтени]е (Пет.) Сл.

1804, 1824 рекц.

об].

звезд-о-знанство (Дьяч.)

ДХ1867 рекц.

об].

помраче^е звезда

звезд-о-заслон (XVIII)

ДХ 1867 рекц.

об].

мапа

карта

1825, 1844, 1852, 1861,1864

земл-е-вид (Пет.) 1844, 1845, 1848 дет.

атр.

1824, 1854, 1861, 1864, JB 1866, Д1 1867

земл-о-вид (Пет.) 1852, 1853, ДП 1866

дет.

атр.

земл-е-пис 1804, 1824 рекц.

об].

атлас 1824,1844,1852 земл-е-писник (Мих.) 1804 дет.

атр.

Землина површина - горли сло]

Земле

1864, JB 1866, Д1 1867

земл-е-површи]е Слсрб.

1844, 1852 дет.

атр.

земл-о-површ^е 1844 дет.

атр.

земл-е-површ^е 1844 дет.

атр.

земл-о-површи]е Слсрб.

1852 дет.

атр.

орбита кол-о-тек

(Срез. ’ток, течение’)

1844, 1852 дет.

адв.

васиона Д1 1867 мир-о-зданще (XVIII) Сл.

1804, 1824, 1844 дет.

атр.

планетарии систем

мир-о-здани]е (XVIII) Сл.

1824 дет.

атр.

терминатор светл-о-ме^а (РХАЗУ) ДХ1867 дет.

атр.

солстицедум солнц-е-

возвраштенще (XVIII) Слсрб.

1804 аг.

сунц-е-почивателност Слсрб.

1844 аг.

перихел сунц-о-приближеае 1845 аг.

афел сунц-о-удалеае 1845 аг.

опсерватори]ум звезд-о-зрилиште

(РМС, 1861)

1804 рекц.

об].

звезд-о-гледиште (Р1АЗУ, Шулек)

1824 рекц.

об].

средиште 1864, JB 1866 сред-о-точност (Ож.) 1845 дет.

атр.

сред-среда ДП 1866 дет.

атр.

север 1804, 1824, 1825, 1832, 1844, 1845, 1848, 1852, 1853, 1854, 1861, 1862, JB, ДП, ХГ 1866

пол-у-ноЬ 1844 дет.

атр.

по-ноЬ 1845, 1848 дет.

атр.

полусенка пол-у-сен ДХ1867 дет.

атр.

хемисфера 1861, ХБ 1866 пол-у-кугла калк

1854; ХБ, ДП 1866 дет.

атр.

пол-у-кругла калк

1844, 1852 дет.

атр.

478

пол-у-пречник 1864 пол-у-попречник ДJ1867 дет.

атр.

пол-у-посредник 1824, 1844 дет.

атр.

пол-у-пречина 1824 дет.

атр.

(3) Брс + И. Забележен ]е jедан пример са основом збирног бро]а као првим делом сложенице: труеугол. Овакву употребу Кла_|н (2002: 27) об]ашаава болом структурном погодношйу збирног бро]а ко_|и се завршава ]едним од уобича]ених спо_|них вокала, за разлику од форме одговара]уЬег кардиналног бро]а.16

Триангл Тро]-е-угол 1824 дет.

атр.

4. У оквиру свих субординативних сложеница регистровано ]е неколико типова, с обзиром на синтаксички тип, тр на функцщу зависног сложеничког дела у односу на управни:17

(а) АГЕНТИВНЕ сложенице

У агентивне сложенице убра]а]у се оне сложене форме ко]е реферишу о извесном природном процесу, стаау или о резултату неког процеса, означе- ног девербативном именицом у другом сложеничком делу, при чему именица у првом делу сложенице функционише као агенс18 датог процеса (звездопад, сунцоудалеае, сунцоприближеае, солнцевозвраштенще, осообраштенще, особ- раштенще). Наведеним сложеницама одговара]у конструкцще са суб]екатским генитивом (удалеае Сунца, возвраштенще Сунца и сл.).

(б) ДЕТЕРМИНАТИВНЕ сложенице

Детерминативне сложенице могу се поделити на следеЬе типове:

а. атрибутивне сложенице - првим сложеничким делом експлицира се садр- жа] по]ма управног члана композите (землеповршще, землеписник, землевид, землекруг, землекругла, землепосредник, землеравнител, землекруг, зем ле­

шар, звездометеж) или се он детерминише путем квалификацще (парокруг), месне детерминацще (ноготочка), посесивности (сунцесостав, землеповршще, землоповршще, землоповрш|е, землеповрш]е).

б. адверби)алне сложенице - денотира]у процес или резултат процеса, при чему се у позицщи управног члана налази девербативна именица, а први

16 „Општи ]е заклучак да спо]ни вокал нипошто нще у свим случа]евима неки посебан ’ин­

терфикс’ или ’Kompositionmorphem’ (као у пол-о-привреда), него исту улогу може преузети и флек- сиони наставак (као у чуд-о-творац, трек-е-разредни) или напросто завршни вокал непроменливе речи (као у више-дневни, сто-нога)” (Кла|н 2002: 27).

17 Слична класификацща сложеница (на копулативне, агентивне, детерминативне и компле- ментне) дата ]е у Grkovic-Major (2003: 137).

18 Агенс се у овом раду узима у на]ширем могуйем значеау те обележава по]ам ко]ем се врш еае радае припису]е, без обзира на то да ли ]е он само покрейе или спроводи до кра]а, да ли ]е волно ангажован или не.

сложенички део реферише о начищу реализовала датог процеса: колотеченще (’кретаае у круг’), колообраштенще, кругообраштенще, колотрк, колотек; и о месту (неботеченще, небообраштенще). Композитама ч и и први део има функциу локализатора одговара]у предлошко падежне конструкцще у локативу (неботече- нще ^ теченще (кретаае) по небу).

(в) РЕКЦШСКЕ сложенице, Рекцщским сложеницама припада]у:

(1) сложенице типа nomina agentis, код юуих се управним чланом компо­

зите имену]е особа ксуа врши неку рад ау над об)ектом (директним или инди- ректним) експлицираним у првом сложеничком делу (небозрител, звездочтец, звездоиспитател, землоиспитател, звездоведац, землеписател, землописател, землесписател, землописац и сл.).

(2) композите ксуе реферишу о радши, делатности, ту резултату дате де- латности (nomina actionis), ч и и ]е други део попуаен девербативном именицом, при чему на дубинском плану именица из првог сложеничког дела функционише као директни или индиректни об]екат (времечисленще, времеопределенще, землепис, землопис, землеописание, землепознаае, светопис, миропис, звез- дочтенще, звездовежество, звездознанство, звездогадателство, звездозаслон).

Сложеницама чщи први део функционише као директни об]екат одговара]у синтагматски спо]еви са об]екатским генитивом (времечисленще ^ численще времена; времеопределенще ^ определение времена и сл.).

(3) сложенице ко]е денотира]у место са ко]ег се реализу]е р ад аа експлици- рана девербативом у управном члану композите (nomina loci), при чему први сло­

женички део реферише о об]екту дате радае: звездогледиште, звездозрилиште.

(4) композите ксуе реферишу о инструментима помоЬу юуих се реализу]е р ад аа означена девербативом у другом делу сложенице, при чему именица у позиции првог сложеничког дела функционише као об]екат: ветропоказател ( ^ инструмент за показиваае ветра).

5. Веома мали бро] наведених субординативних сложеница задржао се у терминолошком систему стандардног српског ]езика (полупречник, Козорог, видокруг). Све остале забележене сложенице, у ме^усобжу конкуренции према бродим другим терминима, уступиле су место или вишечланим терминолош- ким ]единицама (Землина површина, пречник Земле), дериватима и простим лексемама (средиште, обилазак, север, свет, угао) или, у на]веЬем бро]у случа]а, интернационализмима (астроном, астрономща, географща, географ, космогра- фща, хемисфера, екватор, глобус, Зодщак, хоризонт, мапа и сл.). Као што табеле показу]у, многи савремени термини нису регистровани у анализирано] гра^и (ротацща, тропосфера, афел, перихел, солстицщум, орбита, кретаае Сунца, Земалска кугла и сл).19

6. Уколико се гра^а забележена у анализираним текстовима упореди са оном ксуа ]е регистрована у српским рукописима од 13. до 18. века (в. Jанковиhа 1989),

19 Иако се у литературы истине да се у 20. веку домайим сложеницама придружу]у све бро]- ни]и интернационализми од латинских и грчких корена (Кла]н 2002: 15), наведени примери сведоче да jc бро] интернационалне лексике био висок вей и у предстандардно] фази разво]а српског ]езика.

480

на]пре се уочава то да су у питаау била два, у велико] мери различита терми- нолошка система, што ]е и очекивано будуйи да ]е систем термина забележен у овом раду настао у време преласка на типографску културу и западноевропске цивилизацщске токове, док]е велик бро] термина у српским средаовековним спи- сима настао под директним утица]ем гра^е у грчким текстовима (поза]мшенице, калкови). У гра^и Н. JанковиЙа (1989) забележено ]е, наиме, само 5 сложеница муе одговара]у стаау регистрованом у анализираним уцбеницима из предстандардног периода, од муих се славенизми ^в ^д о ч ь ть ц ь , ^в^адочьт£ыик и п<м©им®шть бележе од 13. века, мироедами« од 17. и ^в4адоиспитлт£ль од 18. века.

Средтовековни рукописи Гра^а у овом раду

^в-кздоиспитдтель - астроном (XVIII) звездоиспитател

^вкздочьтьць - астроном (од XIII) звездочтец

^вк^дочьтеник - астрологща (од XIII) звездочтени^е - астрономи^а

полоуношть (од XIII) поной, полуноЙ

мирозданик (од XVII) - васиона мироздание - 1. васиона; 2. планетарни систем

7. Закшучак. Преузимаае страних творбених модела приликом прево^еаа текстова датира од на^тарщих споменика, при чему ]е улогу ]езика даваоца на]пре имао грчки, да би ]е од 18. века преузео немачки (-^латински) и руски ]език. Ова тенденцща веома ]е присутна у творбеном процесу слагала. Анализирана гра^а показу]е да ]е у предстандардно] епоси разво]а српског ]езика посто]ао ]едан богат сло] сложеница, насталих не само калкирааем, него и слагааем оригиналнщег карактера, юуи нще могао да преживи у конкуренции са интернационализмима и услед ]езичке политике тог доба.

ЛИТЕРАТУРА

Averboukh, Konstantin Y. (2009). Terminological Word Combinations: Tradition­

ally- Hold Opinions and Specific Features. Lexicography and Terminology. A worldwide outlook. [ed. Olga Karpova and Faina Kartashkova]. Newcastle:

Cambridge Scholars Publishing. 136-144.

Babić, Stjepan (1986). Tvorba riječi u hrvatskom književnom jeziku. Zagreb: JAZU.

Barić, Eugenija (1980). Imeničke složenice neprefiksalne i nesufiksalne tvorbe. Za­

greb.

Барако, Тацана (1999-2001). Прилог познавату сложеница у српскословенском ]езику. Прилози проучаватуjesum . Нови Сад. 30-32: 71-76.

БелиЙ, Александар (1949). Савремени српскохрватски ктижевни jesuK. Наука о гра^етуречи. Београд.

Vukićević, Dušanka (1995). Imeničke složenice u savremenom srpskom književnom jeziku. Зборник Матице српске за ф илолог^у и лингвистику. XXXVIII/1:

127-174.

ГрковиЙ-Ме]цор, Jасмина (1999). О приступу испитиваау сложеница у српско- словенском ]езику (на гра^и рукописа РР 128). Ъирилскерукописне кшиге библиотеке Матице српске. Акатисти, стихологи]е, богородичници. VII:

178-188.

Grković-Major, Jasmina (2003). Compounds in Varlaam and Ioasaph: Hilandar Slavic Manuscript No.422. Monastic Tradition. Selected Proceedings o f the Fourth International Hilandar Conference (ed. Charles E. Gribble, Predrag Matejic).

Bloomington. Indiana.129-141.

Дьяченко, Григорий (1993). Полный церковнославянский словарь. Москва.

Драгин, Наташа и Гордана Штасни (2006). Старо вино у меховима новим (инова- цще на лексичком плану у омилщама светог Никола]а Српског). Паисиеви чтения. Международна славистична конференция. Пловдив: Пловдивски университет „Паисий Хилендарски“ - България. Научни трудове. Том 44.

Кн. 1. Сб. А. Филология. 54-76.

ЗориЙ, Милена (2004). Речник славенизама и каиш ких речи у делу Кратка всемирна исторща Георгща МагарашевиЙа. Прилози проучавашу]езика.

Нови Сад. 35: 69-154.

Иванович, С. и И. Петранович (1966). Русско-сербскохорватский словарь. Москва:

Издательство „Советская энциклопедия”.

JанковиЙ, Ненад Ъ. (1989). Астрономи]ау старим српскимрукописима. Београд:

Српска академща наука и уметности. Посебна издааа. К а. DXC. О д елеае природно-математичких наука. К а. 64.

Kapetanović, Amir (2007). Jesu li endocentrične imeničke složenice tvorbena inovacija u hrvatskom jeziku 19. stoljeća? Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jeziko­

slovlje. Zagreb. 33: 235-243.

Кла]н, Иван (2002). Творба речи у савременом српском jезику. Први део. Слагаае и префиксацща. Београд.

Kurz J., A. Dostal, M. Sterbova (1958-59). Slovnik jazyka staroslovenske^ . Praha.

Maretić, Tomo (1899). Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnogjezika.

Zagreb.

Marković, Ivan (2010). Hrvtaske koordinativne složenice. Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje. Zagreb. 36/1: 71-95.

Миха]ловиЙ, Велимир (1982-1984). Посрбице од Орфелина до Вука. I-II. Нови Сад: Матица српска.

МладеновиЙ, Александар (1979). Напомене о транскрипции и критичком издаваау старих српских текстова из XVIII и XIX века. Зборник за ф илолог^у и лингвистику. Нови Сад. XXII/2: 95-129.

Неделков, Л и в а н а и Катица ШкориЙ (1997). Прилог проучаваау српскословен- ских сложеница. Зборник Матице српске за ф илолог^у и лингвистику.

XL/2: 193-199.

НикитовиЙ, Зорица (2008). Сложенице у Доментщановом Ж и т ^у светог Саве.

Прилози проучавашуjезика. Нови Сад. 39: 49-68.

482

[Ожегов, С. И. и Н. Ю. Шведова] (1997). Толковый словарь русского языка. Москва:

Росийскаа академия наук.

Петкови^ Сава (1935). Речник црквенословенскога jезика. Сремски Карловци:

Српска манастирска штампарща.

Пешикан, Митар, Jован Jерковиh и Мато Пижурица (2010). Правопис српскога jезика. Нови Сад: Матица српска.

RJAZU Rječnik hrvatskoga ili srpkog jezika. JA Z U I-XXIII (1880-1976). Zagreb.

РМС Речник српскохрватског ктижевногjезика I-VI (1969). Нови Сад - Загреб:

Матица српска - Матица хрватска.

Scalise, Sergio and Antonietta Bisetto (2009). The classification of compounds. The Oxford handbook o f compounding. Stekauer Pavol and Rochelle Lieber (eds).

Oxford: Oxford University Press.

Словарь русского языка XI-XVII вв. (1975- ). Москва: Академия наук СССР.

[Сорокин, Ю. С., Е. Э. Биржакова и Л. Л. Кутина ] (1984 -2005). Словарь русского язы каXVIII века. (I-XIV). Ленинград: Академиа наук СССР.

Сперанский, М. Н. (1960). Из наблюдений над сложными словами (composita) в стиле русской литературной школы XV-XVI вв. Из истории русско­

славянских литературных связей. Москва: Академия наук СССР. Отделение литературы и языка. : 165

Срезневский И. И. (1893-1912). Материалы для словаря древнерусского языка по письменным памятникам. 1-3.

Старославянский словарь (порукописямX -X Iвв.) (1994). Под ред. Р.М. Цейтлин, Р. Вечерки, Э. Благовой. Москва: Русский язык.

Стефанови^ Мелеса (1991). Сложенице у Хиландарском типику. Археографски прилози. Београд. 13: 251-261.

ТумариГ^ Л и в а н а (2008). Речник славенизама и кшишких речи у збирци песама ДаворЪ Jована Стерще ПоповиМ. Прилози проучавату jезика. Нови Сад.

39: 69-118.

Цейтлин, Р. М. (1977). Сложные слова. Лексика старославянского языка. Москва.

186-284.

КОРПУС

ЗО Е'ЬчныЙ то естъ № начала да конца м1ра траюфТ'и календарь. Маписанъ ^Д\арТетъ Орфелшомъ. Напечатанъ въ Царств8ю\емъ Град'Ь 1'|Т'енн1;, въ л'Ьто 1783.

ПС-К Ключикъ у мое землеописате, Павломъ Соларичемъ, У Венецш. 1804.

ПС-З1 Ново гражданско землеописате. Павломъ Соларичемъ. У Венецш. 1804.

Частъ I. Уведеше всеобще и Европа.

ПС-З2 Ново гражданско землеописате. Павломъ Соларичемъ. У Венецш. 1804.

Частъ II. А ая. Африка, Америка, Полvнезiя.

ВБ Предложены численице и землеописашя. Из преподавашя В асш я Булича.

В БудимЬ. 1814.

ВБ ЗемлЬописатя всеобщегъ. Часть перва. ЗемлЬописанге мавиматическо.

СочинЬно у Сомбору Васш емъ Буличемъ. У Будиму. 1824.

ГО НовЬйше землеописанге цЬлаго свЬта [..], списано и изданно Зоатмомъ Вуичемъ. Въ Будиномъ градЬ. 1825.

ДТ Политическо землЬописате. Одъ Д и м и ^ я Тирола. У Београду. 1832.

ГХ Прости описъ свецелогъ землЬпознаня. £дна землЬписна кньижица за свакогь одь Георпя ХаджиЙа. У Новомъ Саду. 1844.

МС ЗемлЬописате целогъ света, сачинЬно [...]Милованомъ И. Спасикемъ. У Београду. 1845.

МС ЗемлЬописате за предаванЬ у IIIразреду основнихъ училишта Княжества Србскогъ. М. СпасиЙъ. У Београду. 1848.

ГП Астрономгя или наука о звездама. Гаврило ПоповиЙ. Београд. 1850.

ММ Обштый земльописъ за учеку се младежь у гимазш и полугимназгяма Княжества Срб1е. Миланъ МiятовиЙъ. У Београду. 1852.

ГО Краткий трговачкй земльописъ за младежь послено-трговачкогъ учи­

лишта. 1. частъ. Европа. У БЬограду. 1853. (Подаци о аутору Георгу Вилхелму Хопфу и о преводиоцу .Товану ГавиловиЙу) преузети су из каталога Библиотеке Матице српске.)

АВ ЗемлЬописате старога свЬта по Анвилу и ГютрЬ. Одъ Александра Ва- соевиЙа. У Земуну. 1854.

МР Краткий прегледъ чудесни промена землЬ наше о[д] почетка створеня до данасъ. Дръ. М. РадойчиЙъ. 1858.

НК Обштый земльописъ за србске гимназге. Н. КрстиЙ. У Београду. 1861.

ГО Малый земльописъ Срб1е и Турске. I. ГавриловиЙ. У Београду. 1862.

ЪМ Математична и физична географи]а за средте школе. Ъ. МишковиЙ. У Београду. 1864.

ДП Земла на ко]о] живимо. У Београду. 1866. (Податак о аутору Д авану ПавловиЙу преузет ]е из каталога Матице српске).

ГО J. Белингера Упутство у Географию. Посрбио Александар ГавриловиЙ.

1866.

ГО Мали земльописъ Срб1е и Турске. I. ГавриловиЙ. У Београду. 1866.

Д1 Како]е у Месецу? Димитрще 1осиЙ. У Новоме Саду. 1867.

АК Мала })еографи]а или землеописате од Александра Кутнера. У Темишвару.

1867.

484

Isidora G. Bjelakovic

NOMINAL COMPOUNDS IN THE PRE-STANDARD PHASE IN THE DEVELOPMENT OF THE SERBIAN LANGUAGE

(GEOGRAPHIC TERMINOLOGY) S u m m a r y

The paper presents an analysis of (1) the formation structure, (2) syntactic and semantic relations among the constituents of nominal compounds, for the purpose of determining the extent to which compounds continue the tradition of the Middle Ages, the tradition originating from Russian Church Slavonic, and the degree to which they correspond to the state in modern Serbian. The analysis involves the terminology from the field of Mathematical Geography and Astronomy found in textbooks from the pre-standard phase in the development of the Serbian language (1783-1867). The adoption of foreign formation models when translating texts dates back to ancient monuments. At first, Greek had the role of a giving language. However, in the 18th century, this role was taken by German (^L atin) and Russian. This tendency has been present to a great extent in the word formation process of compouding. The analysed corpus shows that, in the pre-standard phase in the development of the Serbian language, there was a significant number of compounds formed not only through calquing, but also through more original compouding. Being in competition with internationalisms, compounding could not survive due to the language politics of that time.