738533
, У ■' ■ ' у;
С Р П С К А Г Р А М А Т И К А
ЗА
НИЖЕ ГИМНАЗШЕ И РЕЛЛКЕ
КНЕЖЕВИНИ СРБШИ
Ч Е Т В Р Т И Д Е О
Я А У Ц А О Р Е Ч Е Н И Ц А М А
(с и н т а к с а)
С А С Т А В И О
А А I
^ТС Ы А Н ^ О В А К О В И 'Б .
; Л 'А >
Ч Е Т В Р Т О П О П Р А В х /Ь Е Н О И З Д А Н И Е
СА *
У ВЕОГРАДУ
И З Д А & Е И Ш Т А М П А Д Р Ж А В Н Е Ш Т А М П А Р И Д Е
1879
% аЯ(ог 1 ^ 1
К другом издан>у
Прошле го д и н е^ е ова ш-ьига пуш тена у свет кар „извод", у Дмного краЬем и непотпунщ'ем, на многим местима скоро недоврш ё- ном облику. Пустили смо ]е у свет као пробне листове, а чинеЬи то, у исти мах смо се спремали на прера^иваше и дотериваше за ово садаппье издатье. Дочек, ко]и нас ]'е при лан.ском издан.у су- срео, био ]'е боли но што смо се надати могли, и то нас ;|е охраб- рило, да удвостручимо в ол у око д ал ег истраживатьа и око поправ- латьа ове кшижице. Колико нам ]'е време допустило, да у том правду урадимо, износимо сад у овойГ „другом прера^еном и раширеном из- даььу." Надамо се, да Ье нам познаваоци признати, да ]'е оно знатно измакло испред првог, а иризна,]емо и сами, да ]ош на шему доета радити треба, и трудиЪемо се, ако дочекамо треЬе издатье, да ни оно не буде назаднщ е од ддугога, Ккьижица ова припада у круг ктьижевнога рада, у коме се често по]'едине врсте плаЪа]'у сахатима мши.ьен.а и истраживатьа, и у коме се тек са много труда и вре
мена нешто може постиЬи.
И ако ]е ова шьижица прилично веЪа од лагьске, опет у гьо|
нема много више научне гра^е но што ]'е тамо. Старали смо се, да збирке примера поред по^единих чланака увеьамо и на ново преберемо, и да саме чланке поделим о, дер смо били опроштени оне стеге у Простору, ко]'а ,]е прво издаьье чисто и преко наше в ол е онако стеснила. У самом општем распореду науке учинили смо неке главнщ'е промене. Та] општи распоред ]'е тачка, у ко]'о]
се врло мало писаца ове граматичке гране слажу и мало ко]и да се буди у чем од другог не разлику]е. Може бпти да ]е то за то, што ]'е синтакса тачка науке о ]'езику, ко]'а се на]'више меша и прелева са логиком, те се и писци синтаксе на]'више у томе раз- лику]'у, у колико ко,|и ман.е или више лучи логички елемёнат од лиигвистичкога. Научшщп. ко]и синтаксу о б р а щ у у потпуно науч
ном ^облику, чисто за науку, стара]'у се, да из синтаксе излуче све лпго ни]'с лингвистичко. ако ]с само могуТшо — и ]'а мислим да има]у
ваше дбследности й тачности. Али педагогики обопри на коуо смо ее у малоу гимназиуи нупо дуж ни обзираги, маслим да су вредна пажтье и у овоу стварц, те да-се у еинтакси мора, зад ржа га мало више логшп.'их елемената, него што би у и, у дошло но чистом лин- гвистичком ех в а т а а у . Лер закона, по к о р т а со масли, и за кони, но корима со мисли речима казу]у, у ирактици су са свим сагтав- лен и , и тек се у вишо,) на} ни потнуно разлучити могу. У колико сам ]а у томе меру ногодио, т у е моуо ценити. ал и ме уе. водило пачело , да у школскоу кшизи ниус доста науку као науку мзло- жйти, него - да уе треба изложи™ тако. како Ъе уе у ченици по;|мнти и научити моЬи. То и уест оно. што нам.у начину излагала науке за школску ш и п у мора вазда пред очимн бати.
Господи предаваоцима дуж ап сам папоменути, да уе много ко- уешта оставлено и хъйхову труду. Та ко у примерами навалице нйсам хтео означавати речи, коуе се правила типу — уер чьих гледаууЬи и тражеЬи вала ученица да науче правило.. Г.г. предаваоци,- као обично, вала да у томе на руци буду. Под звездицом сам често метао белешке из с'воуе проФесороке практике, да бих, у томе г,г.
предаваоцима олакшао. Са своуе стране имао бих за начни пре
давай,а дата ову главну ирепоруку. Нека се еваки члан прати анализом, писнено (задацима код куЬе и у школа) и усмсио У прсдавашу граматичке науке у нажим школима анализа, уе главна отвар, уер без н>е мора и наувеЬи труд, и проФесрроки и ^ачки, са свим на нразпо оетати.
За примере уамчим, да су. спи узети што из пародних умо - таорииа, што из врсниуих дела ктьижептгосчи наше.
Београд, 20. Окт. 1870.
рт . ^ о в
К треЪем издан>у
Након непуне четири године указа ее прилика и 'би времена, да ее наново око овога посла забавим. Ме1)у тим ]е предавайте овога предмета (претписом министарским од 14 Авг. 1873 бр. 3668) премештсно у етарщи разред, те држши, да Ье, осим друге раднье школских л у д и оке унапре1)еньа наставе у з'езику, и отуд бити на- претка, што Ье од сад оваз део граматике учити нешто старщи и спремнщи учениц'и. То ме ,]е повело, те сам шьягу на ново раши- рио и пажлшво прегледао; примере на ново претресао и знатно ум н ож и о; цео систем у неколико предруго]ачио; чланке прекра- ]ао, и све, што би излишно било, из старог и зд а л а изоставлао, да бих набавио ширега месга но]единостима. Такр могу реЬи, да ово изданье према д р у г о м ото,|и без мала као ново Дело. У то] радши напустно сам н е т т о и нешто, чбга сам ее-нр'е^е држао. Тако сам сад главке речи или -реченице, р а д и ю р и х су примери, штампа»
другим словима. Тим се посао олакша.ва и предавачу и ученику, те се за друге опширнще радове времена пабав.-ьа. То ми ]'е до
пустило, да примере скоро свуда. знатно умножим. Нисам ,се щ - гао бо.|'ати, да Ьу‘ у томе п ретерати , зер ;|е увек л а к т е одвадити него додати. И да нще било одре1>ено време, -кад к жига в ал а да за штампу приспе, да би стигла за нову школеку годину, може бити, да бих ту и в и т е учинио, ма да ,)е та]' посао вёома пи
нав и спор.
Где сам миелно, да ми гроба ради об]аш 1ьен>а ,щ|'огод р е й о некоз по]'едшюсти или о сводим разлозима , што се тиче гдекогих питаша, то сам ставлао > наи ом ене козе иису. намегьене учешу.
О делак о реду речи у . реченицама и реченица у шрекама истина |С само додирнут, ал и држим, да,, нема нщ еднога дела, син- гаксе, коз'и се без правила, на; самом читатьу с ученпцима може тако лако исцрпсти као таз
Ш то сам у предговору к другом издальу нарочито препору
чив анализу, т .]. што индуктивны)е иредставлан>е синтактичких
п р а ви л а , то й сад само потврдити могу. На то баш иду збирке- прим ера, и без тога се ова] предмет ни научити не м о ж е , нити- ]е без тога вредно да се учи и да се зна.
За знам, и не могу се уздржати, да овде н е кажем, како ]е- мо]е уверегье, да би требало да се сви делови синтаксе нащ ре онако изворно и с онаком ширином разликовагьа и индукцще из- раде, како ]е то Ъ. ДаничиЬ. с п а ук о м о иадеж има учинио, па да се после из тога дела према потреби црпе што ^'е где за наставу потребно. Али како тога наша литература Я ш нема, ]'а сам морао кренути се противним путем , да нам не би барем ш к ол е. остале без онога, без чега ]'е литература, 9ер Я и МиклошиЬево дело ]ош псдоврш ено,1 а у многоме, зарад свога посве другог плана и сврхе.
за овакав рад и недовол>но.
Терминологий ]о сва ДаничиЬева за паргщ е коде Я °н вей из- радио. Н егде сам у незнатним стварима чйнио више додатке него одступагьа, као што Я за пре^ашше I и II и придеве глаголске I и II. Р азум е се од себе, да то г. г. проФесори могу дотеривати спрам онога, на што су сво]е ученике навикли, или об]апп-ьавати латинским терминима. Положа] ове науке у садагшьем наставном плану средн.их школа у Србщй нще ми допустио да се служим научном терминологиям. У партщама, ко]'е нще обра1)Ивао Дани
чи Ь , помагао сам се или узймашем од других граматичара, или ковагьем. Ако се коме учини незгодно или недовожно, нек не ми- сли, да сам ]'а то тако баш хтео, веЬ ми за сад нще боже на па- мет пало, 4 радоваЬу се нрви свачему божем и напреднщем. Ово ■ мож е цристати, ако треба, и за све остало..
Логи овде. дода]ем списак извора, из ко]'их су примери црпени.
Абердар. ПрВо коло. Београд 1868.
ВидаковиЬ. Милован. Велимиръ и Босилька. Будим ь 1811.
АвтобиограФща X. Гласнйк- X X X .
ВрчевиЬ. В ук. Српске народне ириповщетке. Биоград 1866.
ГрудиЪ. Н иканор. Беседа св. патрщ арху срб. .ТоеиФу I Ма]'а 1850..
Земун.
Д аничиХ ’В. Овето писмо старога зав]'ета. Београд 1868.
Приче из старога и новога зав^ета. Бйоград 1865.
Р о е к т с е , 2а§геЪ 1871.
Дьловодный протоколъ Кара1)Ор1)евъ. Биоград 1848. 1 Д рагаш евиЬ . Песме. Потпуно изданье. Београд 1869.
1 Свршёхак до.дошао, кад се ова.квиж ица веЬ била, подела, штампатп,.
VII
ГБор^евиЬ В ладан. Окуплэене прииоветко. I. Београд 1872.
Ъор^евиЪ Лован. Радша благовештенског сабора. 1861. Н. Сад 1861.
ЖивковйЪ Стеван. Приключения Телемаха, сина Улисева. Беч 1814.
Зел и й Гер. Ж иНе. Будим 1823.
И лий Лован. Песме I. II. Београд. Н. Сад. 1854 — 1858.
Пастири. Београд, 1868.
Лакший В . Песме. Београд, 1873.
Ловановий Лован. Све дозакошгье песме. Н. Сад, 1872.
4 Ш аран. Ш аллва игра у зедно] радгъи. II. Сад, 1872.
К ар аций Ст. Вук. Српске народне щ есме I — III. Беч, 1841 — 1846. . Орионе народне приповщетке. Беч. 1853.
Српске народне пословице. Беч. 1849.
: Ж ивот и обича,щ народа српског, Беч. 1867.
КовчежиЬ. I. Беч. 1849.
Нови зав]ет. Биоград. 1868.
Данина I— V 1 8 2 6 — 1834.
—_ _ _ Милош ОбреновиЬ. Будим 1828.
— Правительству [опий сов'Ьтъ сербски!' Беч, 1864.
_ Приправа за исторщу свега свгцета. Беч 1860.
_ Орпски рзечник. Беч 1818.
Л азаревиЬ Л азар , Владимир и Косара. Будим 1829.
Летопис српски 1859. I. и II. Пословице.
ДЬубиш а С тепан. Приповщетке, ш тампане у Б и Ь гоутк и III, IV и Х а г о б п о т Ко1ес1аги XI.
Мазкураний Иван. Смрт Смаил-аге ЧенгиЬа. Београд 1858 (уза пре- вод Ма,1Ковл>евё српске исторще).
М илийевий Ъ. М илан. Емило деветнаестога века. С Француског од А. Ескироса. Београд 1872.
... Путничка писма с разних страна Србще о Орбщи. Д руго умнож ено издание. Београд 1868.
—— Оцеви и деца. Францускй Е. Легуве. I. II Београд 1 8 7 2 — 1873.
■ ■ : Йстинске ириче и поуке. Београд 1870.
__ Щколица за гра1>аиска права й дужности. Београд 1873.
—_ц-. Галебова стена. Написао Жил Сандо. Београд 1874.
М илутиновиЬ Сима. Трогодишня история Срб1е. Лайпцигъ 1837.
--- Зорица. Будим 1827.
Н енадовиЬа М. П . Мемоари. Београд 1867.
НовиЬ Локсим Оточанин. Старине од старине Новака. Н. Сад 1867.
ГЬегош П . П . Горски вщенац. Беч 1847.
Лажни цар Ш Ьепан мал и. Трст 1851.
ОбрадовиЬ Дооитидэ, ЗКивотъ и приклмчешй. Београд. 1838.
Басне. Београд. 1833.
— Х ристоиия и вЪнацъ алфавита. Београд. 1836.
ПетрановиЬ Б. Срйске народно пдесме из Босне и Херцеговине. Бео
град. 1867.
ПоповиЬ Ъ. Близанци. Н. Сад-. 1858.
ПоповиЬ Ст. Зов. СтеФ. Дечансшй. Београд. 1849.
_ Давор!;. Н. Сад. 1854.
Р гат о Р г а у т б к о -и р г а у т Ив! 2абаг. 187 3. Описи народног с у с е к а од Ст. Лэубнше и ВрчевиЬа.
Р адичовиЬ Бранко. Песме. Н, Сад. 1867.
РиетиЬ К . Српске народне щ есме из Босне. Београд. 1873.
СуботиЬ Лов. Д'1;ла I, IV, V. Карловци, II. Сад. 1858 — 1867.
Говор па ори. нар. сабору 1869. ГТ. Сад. 1869.
Покра] овога поолужио сам се богатом збирком примера из
„Српске Синтаксе® ДаничиЬеве и изван науке о падежима. Исто тако у потребно сам, коликО Де за мо,| посао требало, и научна ис- траж ивааа МиклошиЬева Уе; §'1е1с1гепс1е С; а т т а Ш с бег 81ау18сЬеп ВргасЬеп IV. ВупЬах. УАен. Скоро де заборавлэвна (едпа расправа Луке Зиме „Два одломка из. српске синтакее® штампана у „Про- граму велике гимназще карловачке за школоку годину 1864“ 1— 31, где се говори о „наклонима и временима глагола.® Ако и не стоди све, што де тамо (дёр де то рад саме ствари мучно и тешко), заслу- жуде признака на више места показани бистар поглед пишчев. Не могу се хвалити, да сам се много користио юьигом Ад. Вебера 81оушса Ьёгуабзка га згебпда исИШа, 2а§теЪ 1871, дер ласкам себи, да нас дводица, при евреи прилично деднод, ематрамо ствар с два различита гледишта.
У Београд у, на Ускрс 1874.
рт. (лов,
К овом (четвртом) издащ
Ма д а ми де садашвьим изданием кгьига ова но четврти п ут пролазила к р оз р у к е — уч ш ьен е с у 'у хьодзи на п о - дединим местима зн а т н е и зм ене у р а сп о р ед у . у и ск азу П р а в и л а , у терминологией и . у примерима. и у л о ж е н о ]е на н ово доста тр уда. Осим мога властитога р а д а при овод ревизиди, придатеж еви су ме п ослуж и ли сводим пр и м ед- бам а : г. -Андрэ. П и н о ’л и Я , суп л еи ат чача и ск е н и ж е гим- назиде, г. Ж и в к о П о а о в и Я , проФ есор б ео г р а д ск е ги м н а- зи де-и г. М о м ч и л о И в я н и Я . предавач ср п ск ога дезика у оеоградскод реалци . и свод тродици пока де на том е тр у д у и усл узи давна хвала. И од прим едаба, коде де на треЬе издание учинио г. ,/оеан Ж и в э н о в и Я . проФ есор к а р л о- вачке гимназиде, у .1 я в о р у о д 1874, стр. 1 0 2 1 — 1 0 2 3 , у с в о - дене су готово с в е , и доти чн и су чланци прем а п.има
н о н р а в .ь ен и ..
Н азив саставак — <ори1э пром енио сам с тога, ш то сяст явяк у н ас не м о ж е зн ачити о н о што снстав.ьэ или о н о ч у м ]('. што с э с т я в л е н о (а то тр еба да зн ач и реч, к о дом се хоЬ е д а п р ев ед е с о р и Ы ), н его у отвари зн ачи оно нато ]в са ст яв.ъ ен о : н е значи дак л е п о т е н ядвпЫ я, веК п о т е п .ясН опш и л и ясП (уп ор еди М иклошиЬа 8 1 а т т - ЫМииз’8]еЬге, \\л е п , 1 8 7 5 , 2.54; ДаничиЬа О снове, Б и о
град 1 8 7 5 , 3 8 6 ). Т ога р ади сам за с о р и Ы у з е о реч т щ п и к не еетивш м се пичога б ож ега. П осле мп — л а ж ал ост доц к ап — дедам придател, у р азгов ор у о овом е иом ен у, да би се с о р и !а могло д о б р о превести речду с и о н я , и то оих д о и ст а усводио, д а сам за ту реч на време са зн а о .
У колико ]е у зб и р ц и примера прииав./ьано, служ ио сам се махом изв'орима побро]аним при треЬем издан.у. ( К иьима сам само д о д а о и за ова] п осао изврсну квьигу ((З и м гъ е в е ч е р и . Приче из народной ж и в ота у Срби]и.
Н аписао М. Ъ. МилиЬевиЬ. У Б еогр аду 1 8 7 9 .”
19. 1ула 1879 год, У Београду.
(
; | | т С Ы А Н Н О В А К О В И ' Б .
ГГ
П Р И С Т У П .
| 9 Л:
I. Шта наука о реченицама.
1. Н а у к а о реч ен и ц а м а (синтакса) ]есте део ШтНе
! ' - сянтакса.
граматике, коди говори о томе, како се речи и облици аи хов и употребл-узу за казивавье мисли.
I I . Шта мисао и реченица.
2. Свака мисао, кад се речима искаже, зове се р еч ен и ц а . По томе у свако,] рёченири обично има ово дво]е:
а. Оно, о чему се говори, и то се зове иодмет. поднет и
. _ . прирок.
б. Оно, што се о томе подмету казузе, и то сё зове и р и р о к .
Примеры. Сунде гре^е. — Диваде се зелене.
— ВиДи Бог. — Отац добар. •— Ружа )е деда.
— Дан ^е вёдар. — Бог ]е свемогуЬан. — Време пролази. — Планине су високе: — Потоци жу- боре. — ЦвеЬе вене, лишЬе пада, славуз се не чу,)е. — Види Бог.
Напомена. Одмах с почетна вала мотрити, да ученицы тачно изуче, шта | е реченица, и докле тра^е ^една, а ода- кле наста^е друга, кад их Зе по две три за^едно; за тим
— ко^е су главне речи, т. р подмети и прироци у сва- кор То ]е потребно, да се не би са реченицом (расутком) иомешале иредставе, као што би био случае са Л еиаруж а
СИ Н ТА К С А !
Ш т а б и в а ' п о д м е т .
П о д м е т и м г - я и ц а и з а м е -
вс ц ц а.
П о д м е т б е з и м е н и ц е .
проста представа, а ово друго расудак. Како уз расудак увек вала знати време, у ко)е бпва оно што се м н е из- рппе, не може бити ретенице (исказанога расутка) без гла
гола. Исто тако вала одмах задававем примера за анализу привикавати ученике , да не чине раснознававе подмета и прпрока по м есту, )ер се тым начпном могу сваки час преварити, пошто у српском )езику подмет н при рок. нн~
кад нису везани за ово или оно место.
I I I . Главни делови речеиице.
3 . Подмет може бити свака реч, о ко]0] се што говори, али су н а л и ч и и ] и подмет именице и гдеко^е зам енице. Подмет се у реченици тражи, градеЬи питагье глаголом из реченице, к о р з под
мет тражимо, и упитним заменицама, по^е вал>а с тим глаголом удруж ити.
Прим,ери. Птица пева. — Дани пролазе. — Друмови Ъе иожелет’ Турака. — ЦвеЪе вене. — Наоколо све почива. — То ]е било на чисти по- недел>ник. — Све ти било у час добар. — 1а му причам. — Ти си дошао. — Он не веру^е. — Па сам стена. — НрЬ наста^е. — Ми спавамо. — Ви Ьете пропасти. — Они иду.
4 . Али подмет могу бити и друге речи, и то на два н а ч и н а :
а. над се у з н>их подразумевазу им енице (што бива увек уз придеве, брозеве и гдеЕо^е заменице);
б. кад се те речи употребе у смислу именице, те собом заступазу мисао вакву.
П римера Богати на^ё доста ирщ'атеаа.
Сит гладну не веру^е. — Живи Бога хвале. — 1едан говори, а други Ьути. — Сваки себи среЬу ку^е. — Таки нам се хшьадили. — „Али“ ^еворци среЬу губи. — „Сзутра* бринуЬе се за се. —
3
5. Н а послетку подмет могу бити и прост и ёроуеви (к од и се могу удедначити са збирним име- ни цам а), само што подмет брод увек прати име- ница. о ко]о,] се брод казуде.
Примеры. Седам паша ударише на кнеза. — У та] час долети девет златних пауница; осам п а дну на ьабуку. — Смиде му се тридесет сер
дара. — Из тебе ми три сунда грануще. — Два славуДа сву ноЬ препеваше. — Овце насле двиДе, чобанице. — Погибе ти хил>ада сватова. — Сто мисли дуга не плаЬа. — Завапише девет брата.
— Збор зборило осам везирова. — Око три ста Де Турака погинуло.
6. П р и р о к може бити дв о стр у к : или од са- м ога глагола, или од глагола и каквога имена.
П о томе се прирок, коди де од самога глагола, нове глаголски, а коДи де од глагола и им еиа1 — им ен ски . Б ез глагола прирок не може бити, дер с е глаголом казусе врем е, у коде се збива оно што у реченици казудемо.
Примеры глаголскога ирирока: Брат ниш е.—
СлавуДи поДу. — Настала Де тишина. — Сунце Ъе .заЪи. — Турска сила притисла Косово. — А Турчину очи испадоше. — Како л.уто кнеже про- клихьаше. — Сестрица се брату куниДаше.
Примеры именскога ирирока: ВодаДе наДздра- виДе пиЬе. — Штука де риба. — ^а сам твоД брат.
- Црква му Де дивно поднебесье. — То Де био Даво. — Л.етошвьа Ье година бити родна. — Ти
си девети. — Ево мене, Да сам ваша.
7 . У им енски п р и р о к мозйе се метнути свако им е (именица, придев, брод, зам еница), код им се што може казати о подмету. Суш тина прирока обично Де тим именима и к а з а н а , а глагол Де сам о спор ш к, код им се спада прирок с подметом.
К ао такав сп о р и т надчешЬе долази глагол бити у свйма сводим облицима. И з примера Ье се видети,
П о д м е т п р о с т и б род евн .
Ш т а б и ва п р и р о к .
Г д а г о т с к к п р и р о к .
I
И м е н с к и п р и р о к .
С в о д н и к;
Сподннк о с и м б и ти .
I
Н з о с т а в л е н СП О] н и в .
како се у именском прироку могу наЬи и р аз
л и ч и м п адеж и с предлогом или без предлога.
П рим ени. Шешир де мод. — Мати де мила.
— .Он де возник. — Пред вама де сва будуЬа Ор
бита. — Правда де у Бога. — Сунце нам де на заходу. — Далеко де дан. — Блед де месец, ноЬ де тиха. — Мадка де твод'а уза те. •— Онде су гьи- хови двори. — НоЬ де црна, ради би ноЬишту.
— Збор ни био збором, а договор договором. — Аивада де лепе Маре.
8. Али н е само глагол бити, но и други гла
голи могу служити као сподници у именском при
року, ако им зн а ч еь е ниде довол.но за прирок, те ако им де потребна дош кода реи као доп ун а.
Ти глаголи обично казуду би в а а е неко, а таки с у : иостати, пастати, остати, м оби, ч и и и т и се, звати се, уавит и се, видет и се, стати (у з традне глаголе) и т. д . У з многе од а и х и начин не- одре^ени долази као я м е , те чини део имен- скога прирока.
П рим ени. Приповидетка у народу нашем зове се прича. — Они постану велика господа. — Надпосле гладан оста. — Милан ми нада ро^ак.
— А вида се начини ^еводка. — Чини ми се та вечера чемерна. — Ти се створи у дуЬану алва.
— То се не зове радити. — А то ви често не можете ни знати ни разумети. — Вукашин по- стане кражем. — Постадоше ла®и ратарима. — Ноша коб те може стиЬи. — Нити се зовите учит тели. — Та) Ье се велики назвати. — Нитко да се не дави скрбан. — Коди се спол>а виде лидепи.
— Да с’ назове баница госцоЬа. — ^ д н ом стане се цар разговарати са сводим синовима. — Српске старейшие стану се прикунл.ати к Београду.
9 . К ад де у именскоме прироку глагол бит и сподник, он се, с тога што де врло познат, може изоставити.
5
П римери. КуЬа'моуа чарна гора, а постепа камен ови. — Нигде стана, вода свуда. — 1унак негда, сад не ^унак више. — Наоколо морске пене. •— У свакоме ОбилиЬа и.Гам. — Мо^а браЬа све од скора, али сами соколови. — Бог с н>им и анГ)во болу и! — Мало плеве, доста в^етра. — 1 0. К ад ^е подпет лнчна заменица, он се може изоставити, ^ер се види из личнога наставка у глаголском облику.
П рим ери. Жедан сам. — Стани.—• К ад он чу то, постаде жалостан. — Чйтам брзо. — Знате Иисати. — Певамо.
Али ако на таки заменички подмет пада сила мисли, онда се не може изоставити, и ва.ъа га иг
реком казати.
П римери. Та говорим, а он нй у ухо. — Та псето из бунара вадим, а оно ме ууеда. — 1а
^едно питам, а он друго одговара. — Ти йеш бол>е испеЬи, него Ьу у а рейи. — Као што сам у огласу казао, ]а сам оне ри^ечи донио амо у глави.
11. И прирок се каткад може изоставити као и подмет, ако уе добро познат,- или ако се по см и-.
сл у може и неказан погодити.
Примеры. Нигде трага од дана бй^ела. — Други петли у полу путинском, а Новица паде на Цетиае. — Мурат Српску, а Ба^азит Босну, Мурат Епир, а Мухамед Грчку, два Селима Ди
нар и Африку; сваки нешто, не остаде ништа.
— Хвала Богу. — Добро вече. — Слава и. част домайину. — Поклон домайину. — Добра срейа, незнана делило! — То сребро нека теби. — Само полако, кражице! — С Богом, горо и дубрава! — Сунце у море, а он на куйни праг.
12. И ма реченипД, у к о р м а се мисли само р а д н а или би в аа е или ст а н е какво, а не мисли се ко га ч и н и , нити се п ом и н е, од чега би то
П з о с т а А е а п о д м е т .
И з о с т а в л е н п р и р о к .
Р е ч е н и ц е б е з по д ы е т а -
В иге п о д м е т а и
п р и р о к а .
биваве или с т а в е долазило. Таке врсте реченицв нем а] у подмета, зову с е р е ч е н и ц е без иодмета, и тога ради се глагол у ь и м а употребвава у треЪем н е - познатом лицу и у ср ед в ем роду у ^ёднини (ако
^е облик, у ком се може род разликовати).
П рим ени. Смркло се. — Свануло. Ъе кога боли. — Кад се меЬе камееа. — Кад би у ^утру..
— Кад буде пред ноЬ. — У том се смркне са свщем. — Нешто се наоблачи. — Мутно му пред очима. — Нестаде греха. ■— Бо^ати се било,, да силовити таласи не шчепа^у ту ла^у. — Масно ]ё‘ говорити, алп ]е тешко творити. — Вава пра- штати и непри]атеву. — Врло ]е мало таких в у ~ ди. — 1 Док трахало сви)ета и ви.]ека. — Не при - сто]и се мени. Но вему не беше за чекаве.
13. У реченици може бити или само ^едан подмет и ^едан прирок, и . п р .: Човек ж и ви ; или више подмета, а прирок само ^едан за^еднички, н. п р .: М>уди и ж ивот ине д и ш у ; или више при
рока, а подмет само ]е д а н за^еднички, н. п р .: А л и ге Д у ш а н м л а д и и л а х ; или више за^едничких и подмета и прирока, н. п р .: М а х и иегова го браЯ и иегова стауаху н а и о л у и ч ека ху. К ад тако више подмета ■ и прирока, а нема ме!)у в и м а савеза и,.
они се у п и са в у ]’едан од другог одваза]у запетом.
Примеры. Данас се вубе' и друже, а сутра, се псу^у и руже. — А краз тебе цветиЬи и трава.
— Из.свега племена стану излазити учитеви, лекари, управитеви и старейшие народне. — / На то се народ препадне и узбуни. — Топ за топом грми, ]ечи, сева. — Породица, друштво к отацбина , притичу у помбЬ. матери. — СреЬа, нада, будуЬност у вас. — Обращена нова, села, вароши, путови, водоводи ницаху као некаквим чудом на овоз од пре дивво] земви. — Тице, цве- Ье, сунце другамо те зову. — Ствара^у се, шараду се силна кола и колути.
7
IV . Разгранаваае реченице.
14. Осим подмета и прирока, "реченица може имати и других речи. Оне се додачу подмету или нрироку (често и ^едном и другом), да би се до- пунило или раз^аснило оно што се у вьима каже, и зову се д о дсщ и подмету и и р и р о к у . Таки додаци могу бити речи разии х врста, и може их бити више на броду.
Примеры. УзмуЪен поток ]ури. — Живи Бога хвале. — Дунавом плови ла^а лагана. — Гдено синой на ноЪишту бесмо. •— Ова) човек зна све.
— Кад Лазару осекоше главу на убаву на ножу Косову. — Нешто цвили у Стамболу граду. — Гором хладни ветри пире. — Жито желе ли^епе дзево^ке. — ГЬегова ]е храва некувано кореше.
— Сви су тво^и пали. — У аегово] руди сто^и смрт и живот нас свакога. — Сину сабжа 1ак- шиЪа Тодора.
15. Осим ш Дединих речи у веЬем или машем броду могу се као додатак подмету или нрироку употребити читаве реченице, ко)е се зову додане р еч ен и ц е.
Примеры. Сваки, ко)и иште, прима, а жри тражи, налази. — Речи, ко)е вам ]а рекох,' дух су и Живот су. ■— У некаква човека био редан чобан, код и га )е много година верно и поштено служио. — Ал’ ,1унак не зна, шта ]е ни муаа нити гром. — Све ]'е прошло, што ми се милило.
16. Д одаци не мора,]у припадати подмету или нрироку непосредно, него се могу додати п р ед а н другом. Исто тако подмету, нрироку или а и х о в у додатку додана реченица може имати сво^у до- дан у р еч ен й ц у. 1
1 У анализи треба мотрити на случаев, где л’е додатака виш е^есу ли подмету или прироку непосредно, или су^ед ан
,другом додавай и. 1
Д о д а ц и п о д м е т у и
н р и р о к у .
Д о д а ц и р е ч е н и ц е .
Д о д ац и д о д а ц и м а .
В р с т е д о д а - т а к а п о д - д гето в и х .
П р о с т и д о - д а ц п ( А т р и б у т п ).
П о д м е т н н д о д ац и (а л о з и ц й д е ).
ме живу ковьи растргазу. — Жерав му с гриве стреса бео и крвав зноу — Та гдедам браЬу м о т у 6 0 3У раьену. — 1едно зутро по зутреви чузем,
^е звони велико звоно, козе зове у дркву на са- 60р. — Небдагодарникзе, коз'и заборавльа добро, козе з'е учявено. — Скдони се онима, кози про
лазе испред тебе. — Сви Ьемо заборавити све оно, што зе некад бидо. — Бог не да з'е дном чо- веку сва добра.
а. Д о д а ц и п о д м е ту .
17. Ови додаци могу бити поглавито тростру- к и : прост и (атрибути), подмет ни (апозицизе) и п р и р о ч н и (предикативни) додаци.
У прост им д о д а ц и м а (атрибутима) описузе се подмет обично по зн а ц гш а иди по каквоЯи своз03. Таки додац и су обично придеви и именице, и че- сто их има вшпе на зедан пут.
П римери. Беда вида из горе дозива. — Жали неву старац бабо. — Код куЬе су га чекади врло хитни посдови. — Тиха вода бризег рони. —•
Кад то зачу царица Мидица. •— Полегла зе бзе- дица шеница. — Сад з'е опет дабуд бео, нем, узвшпен, невесео. — Господареве очи коаа гоз'е. ,
— Назгоре нрасе назбоду крушку добизе.
18. У п о д м е т и м д о д а ц и м а (апозицизама) ка- зузе се подмет зош зедан пут, другим неким име- ном, коз'е му припада, кад се гдеда с другога гдедиш та. Таки подметни додаци могу бити и брозеви, уз козе зе обично у другом п ад еж у реч, коза значи оно што зе броз'ено. П одм ет ни додатак обицно зе скраЬена, подмету додата реченица, и с тога се подметни додатак дако може растворити у нодметову додан у реченицу.
П римери, Ади Туре, Гавран-ага, веЬ три но- Ьи нема санка. — Ми сиромаси носимо им кодачр.
— Стсуи ага, горско звере, гвоздей ступац, ка
меи тврди. •— Нек погнием ^унак на ^упаштву.
— А другими, клетник, мировати не да. — 1а их уесам, момче, ухватило. — Каигу нише Жура Вукашине. — Уранила Косовка девочка. — Кон.
зеленко росну траву пасе. — Нас два лревалисмо по ви]ева. — Венча^у се а и х дво^е. — Вас четири душом поднесите, а четири криво сведочите.
19. У и р и р о ч п и м додсщ има казусе се неко свойство подметово, коус поред правога -прирока реченице као други прирок стоуи. И прирочни се додатак може сматрати као скрайена додан а р ечен ида, и може се, као год и подметни додатак, у таку реченицу и развити.
Примеры. Ко жив дочека. — О] Дунаве, тиха водо, што ти тако мутна течеш. — Све ]е живо желело потей и у помой неволлицима. — 1ер сам Задан тешко оболио. — Болесна ]е синоЬ омрк- нула. — Те се нисам млада удомила. — Да здрав отидеш и натраг до^еш. — Дотле с’ МилиЬ мр- тав належао.
2 0. К ао прост и додаи,и могу се подмету до- дати имена и у друкчиуем облику, н. п р .: други падеж с предлогом или без предлога.
Примеры. То зачуо Дмитар од Удбара. — Тужан зе ]аук из околина, громав]е одзив гласа тог, тврда Зе мишца српскога снн'а, свете су патае рода мог. — Непше грло у Милоша цар- ско, Зесте лепше него ^е у виле. — У лажи су кратке ноге. — Вино пи^е од 1авока краау. — Нети као муха без главе. — Н оесам ]а тиква без корифена. — Убила ме р^а од тамнице. — НиЗепа као вила од горе. — Пен ]е зоре осмеЗак, леп Зе дана огреЗак.
21.. Као год што додаци у ошнте, и подметови и прирокови, не мора^у припадати само подмету и прироку, него се могу додавати зедан другоме
П р и р о ч н и ( п р е д и к а ти в ии) д о д а ц и .
А т р и б у т се н е к а з у ] е с а м о п р в и м
п а д е ж е м .
П о д м е т о в и д о д а ц и п о с р е д н и и н е п о с р е д н и .
(т. додатак додатку) непосредно — тако исто и додаци нодметови (прости, подметни и прирочни) могу се додавати не само подмету, него и свакоу другоё именици у реченичним додацима.
П римери. И он носи тицу ластавицу. — Него мене старца послушаете. •— Жали шарац тебе господара. — Мртва Марка на свог кон.а врже.
—• Та немо] их младе погубити. ■— Гледатвоёе големе красоте. — Да се врнем у гору зелену.
— Ъевоёка ]е своёе очиклела. — Па потеже во
пле убоеито. — Поздрави ми кража, таста мога.
— Да ёоё младое црне очи ниёе. — Доведе му без бижеге вранца. — Лош да имам рибе од Орида
б. Д о д а ц и и р ир о ку.
врсте 2 2 . Р а д и допуне онога што се важ е у прироку, додатаКсЬ • т —*
прироковпх. п о н а б е й т е се обележава предмет р а д а е глагол- ске, или се додачу падеж и, коёи повазуёу свезу радн>е глаголске с оним што се именицама к а
зусе, или се, по потреби, обележава простор, време, начин, узрок р а д а и глаголсвоё, коёа ёе прироком казана. Ових разних додатака прировових може бити више на ёедан нут.
Примери. И кад уе дошла недежица света, подутину веЬ премерио дан. — Вн стоёите око мене скупа. — Пламти небо као живи пламен.
— Двадесёт лета Бура!» напреже се, гризе и му- чи; двадесет лета дугих српском за вруном чезне.
— О кончиЬу златотканом окреЪе се коло среЬе.
— Сачуваё ми, Боже, деду, соколицу и соколе.
— То ёе братац сеуи веровао.
предмет. 2 3 . П редмет се зове додатак прироков, коёи стоёи поред прелазних глагола у четвртом или у другом п адеж у.
Примери. Онда йште суху дреновину. — 1а Ъу тебе учити свему гьегову занату. — Лщепо ти ёе низ поле гледати жуту душу ме^у листо-
