Б
ожо б. Ъ
ориъФилолошки факултет Универзитета у Београду, Србща, Београд, coricbozo@gmail.com
О дало] деминуци’и у српском ]’езику
Рад се тиче тзв. дале деминуцще KojoM су настали именички деривати ти
па собичица собица (^соба)], собичак собица ( ^ соба)] и сл. Српски ]език располаже са неколико типова дале деминуцще различитог степена продуктивности. Граматичка и лексикографска литература садрже примере к у и показуху да српски ]език поседу^е само ]едан степен дале деминуцще (бориЬак ^ бориЬ). Ме^утим, у разговорном ]езику и на интернет форуми- ма посведочени су и деривати настали далом деминуцщом другог степена (рибичич-ица ^ рибич-ица ^ рибица). Бро] суфикса ко]и учеству^у у дало]
деминуцщи ]е м ааи од бро]а суфикса ко]има се граде основни деминутиви (ко]и су база дале деминуцще).
The paper is dealing with so-called further diminution, by which the noun deri- vates of sobičica [ ^ sobica ( ^ soba)], sobičak [ ^ sobica ( ^ soba)] type and similar were produced. The Serbian disposes of several types offurther diminution, which have different degrees of productivity. The grammatical and lexicographical liter
ature contains the examples showing that Serbian has only one degree of further diminution (borićak ^ borić). Nevertheless, in spoken language and in Internet forums, the derivates produced by further diminution of second degree (ribičič- ica ^ ribič-ica ^ ribica) are confirmed. The number of suffixes that participate in further diminution is smaller than the number of suffixes that produce the basic diminutives (which are the basis of further diminution).
Клучне речи: дала деминуцща, деминутив, суфикс, дериват, српски ]език Key words: further diminution, diminutive, suffix, derivate, Serbian language 1
1 Предмет овог рада ]е тзв. »дала деминуц^а« у српском ]езику. Ц ил рада ]е да се, полазейи првенствено од формалних критер^ума, утврде и систематизу]у творбени типови, прикаже нихова продуктивност, одреде мотивационе везе унутар одре^ених група деривата, прикажу конку- рентски односи унутар разматраног феномена, издво]е форманти ко]и у ово] творби учеству]у и сл. Семантичку страну испитиваног феномена оставламо по страни, а у складу с тим тумове деминутив и деминуцща користимо у на]ширем могуйем значен>у (у та] по]мовни круг уклучу]е-
74
мо и тзв. хипокористике и пе^ративе).1 Посебних радова коjи би били окренути искл>учиво да.шоj деминуцщи до сада нще било. То, ме^утим, не значи да се, као што Йе се видети, о овоj поjави ниjе писало у грама- тикама и радовима к о ^ су, на оваj или онаj начин, у овоj или ожу мери, били посвеЙени деминутивима и деминуцщи.
1.1
Поjава
^а jе у фокусу нашег интересовала први пут jе, колико знамо, запажена у jедноj компаративно-историjскоj студщи на немачком jезику, публикованоj пре више од 100 године (Belić 1901). БелиЙ ту, на гра^и из разних словенских jезика, пише пре свега о разво]у тоуединач- них деминутивних суфикса, али уз неке од тих суфикса, у посебним тачкама, пише и о да^оj деминуцщи (нем. weitere Deminution). Он по- себно не дефинише оваj поjам, а шта jе под аи м схватао сазнаjемо у делу где се говори о настанку сложених деминутивних суфикса. Такви, дакле, сложени суфикси jав^аjу се онда када се током истор^ског раз- воjа изгуби тзв. посреду/yha реч (vermittelnde Wort). Из такве перспек
тиве гледано гласовни склоп ička може се формално двоjако третирати:
као самосталан сложени суфикс -ička (исп. чешко službička ^ služba), али и као завршетак изведене речи к о ^ се може разложити на -ič
ka где први део (-ič) припада основи, а други jе деминутивни суфикс (-ka). Оваj други случаj можемо илустровати творбеним ланцем типа baba ^ babice ^ babička: творбени пар baba ^ babice представка при
мер основне творбе деминутива, док jе пар babice ^ babička пример тзв.
дале деминуцц/е у чешком jезику, помоЙу суфикса -ka. Средишаи део ланца babice би био nocpedyjyha реч. Уколико би она из jезика нестала онда бисмо имали творбени пар baba ^ babička, са сложеним суфиксом -ička. БелиЙ jе био свестан чиаенице да одсуство nocpedyjyhe речи у речницима не значи и аено одсуство из jезика (она, из неких разлога, просто нще унета у речник), па допушта могуЙност да се неки деривати без потвр^ене посре^уЙ е деминутивне форме ипак наведу као примери дале деминуци^е (Belić 1901: 140). Отуда у №еговоj студщи и примери да^е деминуцще без потвр^ене »посредуjуЙе речи«. БелиЙев корпус био jе базиран на речницима 19. века.1 2 Он у с в о ^ студии наводи потврде
1 У ]еджу популарно] хумористичю^ ТВ емисщи (24 часа са Зораном КесиЙем), осврйуйи се на прилике у ]еджу политичко] странци, употребио je оказиона- лизам странчичица ( ^ странчица ^ странка). По сво]о] творбено-семантичю^
структури (странчица= мала странка, странчичица = веома мала странка) ово су деминутиви, али су то, контекстуално, пе/оративи.
2 Даль Владимир Иванович, Толковый словарь живого великорусского языка, 11833—1864, 21880—1882); Иван Иванович Носович, Словарь бйлорусскаго н а р ^ я , Санктпетербургъ, 1870; Евгений Иеронимович Желеховский, Малоруско-шмец- кий словар / Ruthenisch-Deutsches Worterbuch, Л ^ в , 1886; Aleksander Zdanowicz
Божо Б. ЪориЬ
из следеВих je 3 ^ a : руског, полског, чешког, словачког, словеначког, бе- лоруског (weiBrussisch), српског, горао- и доаолужичкосрпског (oserb., oberserb., nserb), староцрквенословенског и црквенословенског. Ми Вемо овде из БелиВеве студне издво^ти, селективно, примере из различитих словенских jезика, водеВи при том рачуна да наведемо све структуре
^ е се тичу српског jезика. Примере Вемо наводити према суфиксима
»посредуjуВих речи,« као што jе и сам БелиВ радио, али Вемо, за разли- ку од аега, мотивацщу означавати стрелицом, правеВи тако творбене парове, односно творбене ланце:
-кь:3 пол. kamyczek ^ kamyk, strumyczek ^ strumyk, срп. ]ачмичак/]ечмичак, пламичак, прамичак, грумичак, кремичак4; -akb: пол. wieprzaczek5 ^ wieprzak ( ^ wieprz), чеш. synacek ^ synak=synek; -ikb: чеш. prsticek ^ prst^k, словач.
vnucicek ^ vnucik; -ькь, -ькь: рус. глоточекь, вЪтерочек, пол. kołeczek; -ka:
чеш. brazdecka ^ brazdka ( ^ brazda); -ko: рус. колВночко, чеш. jablecko; -ica: чеш.
jehlicka, срп. вишпичица, слободичица; -ьсь: словеначки drózevcbk ^ drózevbc, срп. дуЬанчиЬ,6 сточиЬ ^ столац,7 товарчиЬ ^ товарац,8 убрушчиЬ ^ убрусац9, хлепчиЬ ^ хлебац10; -bce: чеш. senecko11, срп. кориташце ^ *коритце, путашце
^ *путце.12
и др., Słownik języka polskiego..., Wilno 1861; František Štepan Kott, Česko-nemecky slovmk zvlašte grammaticko-fraseologicky, 1878-1893; Maks Pleteršnik, Slovensko- nemški slovar (1894-1895); Вук тефановиВ КарациВ, Српски р]ечник истумачен аемачкщем и латинскщем рщечима, Београд 31898.
3 БелиВ вели да се OBaj суфикс среВе код именица мушког рода на -Ъ1, те да у новим словенским ]езицима има само ретких остатака оваквих образовала, че- сто без деминутивног значеаа. За староцрквенословенски да]е серщу потврда:
»ječbmy-kb, kamy-kb, kremy-kb, plamy-kb, remy-kb« (Belić 1901: 154).
4 Све су ове речи са завршетком -ен у ном. ]еднине.
5 Овог примера нема у пол. речнику САНУ, мoтивaтори постсуе.
6 Вук има у свом речнику дуЬанац као деминутив од дуЬан. Других потврда, по сво] прилици, нема.
7 Вук има одредницу столац, али не као деминутив, има и сточиЬ, али не као де
минутив, веВ у значеау столица. БелиВ о томе нще водио рачуна, па ]е погрешно повезао ове две речи. Дакле, овде нема дале деминуцще.
8 Вук има ову одредницу као дем. од товар (ко]а тамо има три значеаа), а има и товарчиЬ као деминутив од товар у значеау магарац. БелиВ нще о овоме водио рачуна па ]е навео да основинска реч (товарац) значи Burde.
9 У Вука постели ова реч, али нще дефинисана као дем. од убрус, веВ као ао] врло сродна реч, док ]е реч убрушчиЬ дефинисана као дем. од убрус.
10 Ова ]е реч у Вука означена као дем. од хлеб, али ]е код аега и хлепчиЬ дем. од хлеб.
11 Претпоставламо да ]е ово од sence ( ^ seno).
12 Код Вука ]е корице (од *коритце, гласовним путем), а пуце ко]е постели код Вука, нще у вези са именицом пут. По сво] прилици овде нще у питаау д ала демину- цща, веВ деминутиви на -ашце.
Овде издвоjена и на OBaj начин презентирана Белийева гра^а садржи претежно трочлане творбене ланце, али се у aeroBoj студщи налазе и примери четворочланих ланаца, што илуструjемо примером из чешког jезика: vitr ^ vetrik^ vetricek^ vetricicek. Наведени ланац, као што ви
димо, садржи три деминутивне структуре. У неким словенским филоло- гщама у оваквоj узастопжу деминицщи виде се деминутиви првог, дру- гог и трейег степена.13 1 4 Што се дале деминуцще тиче, н у , у конкретном случаjу, припадаjу само последна два члана наведеног ланца (vetricek ^ vetricicek). Што се примера из српског тиче - них jе мало. Можемо их разврстати у 4 типа: а) виштичица ^ виштица вишта), слободичица
^ слободица ( ^ слобода); б) jачмичак/jечмичак, пламичак, прамичак, грумичак, кремичак; в) дуканчик, сточик ^ столац, товарчик ^ това- рац, убрушчик ^ убрусац, хлепчик ^ хлебац; г) кориташце ^ *коритце, путашце ^ *путце.14 По нашем мишлену, статус наведних примера, кад jе реч о далоj деминуциjи, ниjе jеднак. Неспоран jе само први тип (са суфиксом -ица). У осталим типовима пре се ради о основжу деминуцщи (помогу суфикса -ичак, -чик и -ашце).
1.2
Поjам »дала деминуцща« следейи пут налазимо у расправи Бе- лийевог ученика и сарадника Радосава Бошковийа у студщи Развитак суфикса у jужнословенскоj jезичкоj заjедници. У поглавл>у Развитак де- минутивних наставака с елементом k и c терминологизирана синтагма
»дала деминуцща« jавл а се на више места. Н>у Бошковий ставла ме^у наводнике, будуйи да jу jе преузео од свог учитела Белийа. И из Бошко- вийеве студне навешйемо, технички на исти начин, неколико примера
»дале деминуцще« у jужнословенским jезицима:
-ice: (буг. зрьнчице ^ зрьнце ^ зрьно); -ица (буг. бабчица ^ бабка ^ баба, мам- чица ^ мамка ^ мама; сх.: маслиничица ^ маслиница ^ маслина, меричица
^ мерица ^ мера, слободичица ^ слободица ^ слобода, ружичица ^ ружица
^ ружа, игличица ^ иглица ^ игла, виштичица ^ виштица ^ вишна, главичица
^ главица ^ глава, шумичица ^ шумица ^ шума); -ка (буг. баричка ^ барица
13 У монографии о деминуцщи у горнолужичком ]езику говори се о деминутивима првог, другог и трейег степена, што се може представити, скупно у виду четво- рочланог творбеног ланца: hole ^ holcik ^ holcick ^ holcicick (Milewska-Stawiany 2012: 60).
14 Видети напомену 12.
Божо Б. ЪориЙ
^ бара, враничка ^ враница ^ врана);15 слов. jamičica ^ jamica ^ jama16), -ence (< en-ьсе) (буг. оченце ^ оче ^ око, ножленце ^ ножле ^ нож, кошченце ^ кош- че ^ кош), -ъсе (слов. žitčece ^ žitce ^ žito, semenčece ^ semence ^ seme).
Као што видимо, Бошковийеви примери могу се представити само тро- чланим творбеним ланцем, из чега се намейе закл>учак да )ужнослове- наски )езици (што се тиче гра^е ко)ом )е Бошковий располагао) поседу)у само jедностепену далу деминуцц/у. Што се српског )езика тиче, Бошко
вий наводи потврде само за тип са суфиксом -ица:
маслиничица ^ маслиница ^ маслина, меричица ^ мерица ^ мера, слободичи- ца ^ слободица ^ слобода, ружичица ^ ружица ^ ружа, игличица ^ иглица
^ игла, вишпичица ^ вишпица ^ виш аа, главичица ^ главица ^ глава, шуми- чица ^ шумица ^ шума.
1.3
Термин »дала деминуцща« нще, колико
)е нама познато, више ко- ришйен у србистици. То, наравно, не значи да о само) тоуави (ко)а се у овом раду имену)е синтагмом дала демтуци/а) нще писано на другим местима и код других аутора. На)више података о то) може се найи у граматико) литератури. Овде йемо дати кратак преглед дале демтуци/е у граматикама ко)е садрже опширн^е делове из творбе речи.
1.3.1
У )едж) од првих вейих граматика из 19. века говори се, измену осталог, и о речима, односно именицама ко)е су »двапут уматене настав- ком ица,« што се п о т в р д е примерима: »čabričica ^ čabrica, glavičica
^ glavica, mjeričica ^ mjerica, ružičica ^ ružica, slobodičica ^ slobodica«
(Maretić 1899: 313).1 5 1 6 17 Мало дале, у дискус^и о суфиксу »-ič(a)k« аутор наводи примере речи »umanjena značenja: grumičak, jačmičak (ili ječmičak), kamičak, konjičak, krajičak, kremičak, plamičak, pramičak, ugljičak.« Све
15 Као и БелиЙ, и он говори о завршетку -инка (а не о суфиксу) и истиче дво]аку вредност аегову: у ]едним случа]евима je он деминутивни суфикс, а у другом он представка употребу наставка -ka као наставка за ‘дал>у деминуцщу’ код деми- нутива на ица. То значи »да ]е завршетак инка у случа]евима прве групе изгубио по формалном моменту везу са именицама на ица (ту са именицама направленим наставком ица) и на та] начин, дао наставак ичка као наставак за деминуцщу именица на а уопште, док су у случа]евима друге групе аегови саставни еле- менти остали семантички одво]ени, ту ица као наставак за просту деминуцщу основних речи, а ka а као наставак за ‘дал>у деминуцщу’ од деминутива аиме сагра^ених« (БошковиЙ 1936: 84).
16 У словеначком, за разлику од српског, постсуе дублети типа: kravičica/kravička
^ kravica ^ krava, али и дала деминуцща само са -ica (goričica ^ gorica ^ gora), и само са -ka (bradička ^ bradica ^ brada).
17 МаретиЙев корпус сачиаен ]е од примера из речника Вука СтевановиЙа Ка- рациЙа, што значи да су и ови примери одатле.
78
су оне, по №ему, осим котичак и крщичак, изведене од именица на -ен као што су грумен, камен, кремен, пламен, углен, а оне су имале некад деминутиве на »-yk, npr. kamyk, plamyk, pa su poslije drugi put umanjene nastavkom, od kojeg je današnje (a)k, i tako je nastalo npr. kamičbk, plamičbk, a otud današnje kamičak, plamičak« (исто, 315). У нареджу реченици екс- плицитно се каже да су наведене именице двапут уматене. Истири_]ски гледано, таква могуйност jе постсуала, али из савремене перспективе гледано, реч jе о суфиксу -ич(а)к, ]ер речи типа камик више нема. Дакле, и код Маретийа се дала деминуцща може свести на jедан тип, као код Белийа и Бошковийа.
1.3.2 У велику граматици на немачком jезику спомиже се Doppeldemi- nuierung (дупла деминуц^а), односно nochmalige Deminuierung (више- струка деминуцща) (Leskien 1914: 266), што се документуjе примерима типа камичак (обjашftеftе jе исто као код Белийа и Маретийа). Занимливо jе да он нема примере дале деминуцща са суфиксом -ица (типа вишти-
чица).
1.3.3 У граматици Михаила Стевановийа, у опсежном поглавл>у о твор- би речи, аутор вели на jедном месту да се наставак -ак додаjе »каткад сврх другог деминутивног наставка у цилу поjачавата деминутивно- сти. Б и м се тако граде деминутиви од деминутива,« за шта се наводе следейе потврде:18 градйкак ^ градий, брестйкак ^ брестйй, храстйкак
^ храстйй, црвйкак ^ црвйй, ножйкак ^ ножйй, краjчйhак ^ краjчий, цветйкак ^ цветйй, рошчйкак ^ рошчий, прстйкак ^ прстйй (Стева- новий 1981: 474). Ово jе први пут да се у граматикама наводе потврде за далу деминуцщу од деминутива на -ик. Интересантно jе да Стевановий уопште не спомиже примере дале деминуцще коjе налазимо код ранних граматичара.
1.3.4 У опсежжу монографии о творби речи у хрватском jезику Стjепана Бабийа говори се, поред осталог, и о уматеницама уматеница, куе посе- дууу поjачано уматеничко значете. (Интерпретациjа феномена jе слична оноj код Стевановийа). Бабийеве примере можемо разврстати у три типа, с обзиром на суфиксе обаjу деминутива:
а) -ак: -ик: borićak, brestićak, djelićak, grošićak, hrastićak, komadićak, kotlićak, krovićak, lončićak. б) -ак: -ица: curičak, m rnčak,pjesmwak, soMčak (Babić 1986:
84-85); в) -ица: -ица: baričica, bobičica, bravičica, britvičica, curičica, glavičica, igličica, iskričica, istiničica, jamičica, kapičica, kapljičica, kitičica, kravičica, rupičica, sabljičica, sestričica, slobodičica, smokvičica, sobičica, suknjičica, torbičica, višnjičica, zdjeličica, zeričica, žiličica... (исто, 146). 18
18 Ознака смера мотивацще ]е наша.
Божо Б. ЪориЬ
1.3.5
У на^овищ монографии о творби речи у српском jезику Ивана Клаjна феномен о коме говоримо уопште нще споменут. Додуше, аутор на jедном месту, из перспективе формалне структуре форманта, говори о двоструким деминутивним суфиксима -икак и -ичак,19 за юуе наводи примере вражикак, комадикак, борикак, вфетрикак, односно камичак, пламичак и кра]ичак (К ла^ 2003: 30). Ове примере сретали смо и ран^е, код других граматичара, где се, на оваj или онаj начин, говорило о фено
мену да^е деминуцще.
2
Има и жуединачних чланака у щ и м а се, у оквиру расправе о демину- цщи уопште, наводе примери да^е деминуцще.
2.1
У раду щ и се бави деминуцщом у српском и енглеском jезику, го
вори се, поред осталог, и о вишеструко] деминутивизаци]и у српском, за шта се наводе и одре^ени примери (ми смо их распоредили у три типа, у виду творбених ланаца):
а) -ак: -ик: комадикак ^ комадик ^ комад, борикак ^ борик ^ бор; б) -ак: -ица:
собичак ^ собица ^ соба, мрвичак ^ мрвица ^ мрва; в) -ица: -ица: сукпичица
^ сукпица ^ сукаа, вишпичица ^ вишпица ^ виш аа, главичица ^ главица
^ глава (Випс 2004: 151-152).
Као што се види, потврде се поклапаjу са онима код Бабийа (али у мааем броjу). Ауторка истиче да се вишеструка деминутивизаци]а може сма- трати плеонастичном са морфолошке тачке гледишта, те да jе стварно обjашftеftе овог феномена у домену семантике.
2.2
У jедноj новищ монографии, щ а деминуциjи приступа из лекси- колошке перспективе, говори се о томе да се одре^ени суфикс додаjе на основу изведене деминутивне именице ^овановий 2010: 48). И овде смо, на основу датих примера, издво^ли четири творбена типа:
а) -ак: -ик: вражикак ^ вражий, деликак ^ делий, копикак ^ коаий, ножикак
^ ножий, прстикак ^ прстий, цветикак ^ цветий, црвикак ^ црвий; б) -ак:
-ица: бачвичак ^ бачвица,]амичак ^ ]амица, мрвичак ^ мрвица, песмичак ^ пе- смица, собичак ^ собица; в) -ица: -ка: бакица ^ бака, декица ^ дека, секица
^ сека; г) -ица: -а: тетица ^ тета, кокица ^ кока.
19 Сасвим ]е не]асан жуам »двоструки деминутивни суфикс«, поготово кад се узму у обзир мотивационе везе: у прво] серщи примера основинска рей ]е деминутив на -ик, а у д р у щ камен, пламен и кра/. Jaсно ]е, дакле, да ]е у д р у щ серщи, из синхроне перспективе, реч о самосталном сложеном суфиксу -ичак, док ]е у првом случа)у реч о простом суфиксу -ак.
80
Новина, у поре^ену са претходницима, огледа се у укл>учиван>у примера дале деминуцще типа -ица: -ка и -ица: -а.
3 Ради што дета.шнщег и систематичниjег описа д а^ е деминуциjе у српском jезику, формирали смо истраживачки корпус на бази потврда из лексикографске литературе (РМС, РСАНУ, Р С , О Р С и Електронског корпуса математичког факултета у Београду), граматичке литературе и са интернета. Експланаторни материал Йе се анализирати полазейи од суфикса к о ^ учествуjе у да^оj деминуцщи и од основинске речи (прво- степеног деминутива). Суфикс деривата насталог да^ом деминуцщом и суфикс основинске речи бийе симболи творбеног типа.
3.1 Дала дериваци|'а помогу суфикса -ица
3.1.1
Основинска реч jе деминутив на -ица (тип - ица: -ица). Познато jе да се у српском jезику деминутиви од именица женског рода са наставком -а у номинативу jеднине граде по правилу суфиксом -ица. На таj начин настаjу нове именице исте врсте ^ е , потенцщално, биваjу основинске речи и за далу деминуцщу помогу истог форманта. Ове нове именице, кад се на^у у речнику, лексикографи у вейини случаjева унифицирано дефиниишу: то су деминутиви од деминутива на -ица. У ре^им случаjе- вима се одступа од овог принципа: неки пут дефиницща садржи двоjну мотивац^у (справичица jе дем. од справа и справица, усничица дем. од усна и усница), а каткад одредницу чине оба деминутива: истиница и истиничица jе дем. од истина (РМС). Примере ко_(и следе представламо у виду творбених ланаца:
(баба ^ ) баб-ица ^ бабич-ица, (баглама ^ ) баглам-ица багламич-ица, (боба ^ ) боб-ица ^ бобич-ица, (брава ^ ) брав-ица ^ бравич-ица, (буква ^ ) букв-ица буквич-ица, (виш на ^ ) виш н-ица ^ вишпич-ица, (вода ^ ) вод-ица ^ водич- ица, (врба ^ ) врб-ица ^ врбич-ица, (глава ^ ) глав-ица ^ главич-ица, (гомила ^ ) гомил-ица ^ гомилич-ица, (група ^ ) груп-ица групич-ица, (гора ^ ) гори- ца ^ горичица; (гу)а ^ ) гурица ^ гу/ич-ица, (жаба ^ ) жаб-ица ^ жабич-ица, (жена ^ ) жен-ица ^ женич-ица, (звезда ^ ) звезд-ица звездич-ица, (здела ^ ) , здел-ица ^ зделич-ица, (зера ^ ) , зер-ица ^ зерич-ица, (зова ^ ) зов-ица ^ зович- ица, (игла ^ ) игл-ица ^ иглич-ица, (искра ^ ) искр-ица ^ искрич-ица, (истина ^ ) истин-ица ^ истинич-ица, (]ама ^ ) ]ам-ица ^ ]амич-ица, ()ела ^ ) ]ел-ица ^ }е- лич-ица, (капа ^ ) кап-ица ^ капич-ица, (кита ^ ) кит-ица ^ китич-ица, (книга ^ ) книжица ^ кпижичица, (клупа ^ ) клуп-ица ^ клупич-ица, (кожа ^ ) кож-ица ^ кожич-ица, (крава ^ ) крав-ица ^ кравич-ица, (кривула ^ ) кривул-ица ^ кри- вулич-ица, (крпа ^ ) крп-ица ^ крпич-ица, (кудела ^ ) кудел-ица ^ куделич-ица, (кука ^ ) кук-ица ^ кукич-ица, (кума ^ ) кум-ица ^ кумич-ица, (ливада ^ ) ливад-
Божо Б. ЪориЬ
ица — ливадич-ица, (магла —) магл-ица — маглич-ица, (махуна —) махун-ица — махунич-ица, (мера —) мер-ица — мерич-ица, (метла —) метл-ица — метлич-ица, (мрва —) мрв-ица — мрвич-ица, (мрежа —) мреж-ица — мрежич-ица, (нога —) нож-ица — ножич-ица, (песма —) песм-ица — песмич-ица, (радаа —) рада-ица — радпич-ица, (риба —) риб-ица — рибич-ица, (ружа —) руж-ица — ружич-ица, (рупа —) руп-ица — рупич-ица, (сабла —) сабл-ица — саблич-ица, (слобода —) слобод-ица — слободич-ица, (смоква —) смокв-ица — смоквич-ица, (соба —) соб- ица — собич-ица,20 (справа —) справ-ица — справич-ица, (сукаа —) сука-ица — сукпич-ица, (тиква —) тикв-ица — тиквич-ица, (усна —) усн-ица — уснич-ица, (торба —) торб-ица — торбич-ица, (трешаа —) треша-ица — трешпич-ица, (цу- ра —) цур-ица —21 цурич-ица, и сл.
3.1.2 Основинска реч jе деминутив на -ка (тип -ица: -ка{). Постсуи само jедна потврда: (трава —) травка — травчица. Дериват травчица РМС и PCJ дефинишу као дем. и хип. од травка и трава. Овакво тумачеае указуjе на то да травчица може имати двоjну мотивацщу: трав-чица
^ трава и травч-ица ^ травка.
3.1.3 Основинска реч jе хипокористик на -ка (тип -ица: -ка2). Потвр^ена су неколика примера: (баба —) бака — бак-ица,22 (сестра —) се-ка — сек- ица,23 (сиса —) си-ка — сик-ица.2 0 2 1 2 2 2 3 24
3.1.4 Основинска реч jе хипокористик на -ка3/-ко (тип -ица: -ка3/-ко).
Регистрована су само два примера: (деда —) де-ка/де-ко — дек-ица25 (чича —) чи-ка/чи-ко — чик-ица.26
3.1.5 Основинска реч jе хипокористик на -а (тип ица: -а). Непродуктиван тип: (тетка —) тет-а — тет-ица, (кокош —) кок-а — кок-ица.
3.2 Даша деминуци|'а помогу суфикса -
ак3.2.1 Основинска реч jе деминутив на -ица (тип - ак: -ица). Оваj тип jе необичан по томе што се од именица женског рода граде деминутиви мушког граматичког рода:
20 PCJ: собичица дем. од соба и собица.
21 РМС: зеричак дем. од зера и зерица.
22 РМС: бакица дем. од бака; PCJ: бакица дем. и хип. од бака.
23 РМС/PCJ: секица дем. од сека.
24 РМС/РСТ: сикица дем. и хип. од сика (сиса). Сика, по РМС и РСТ, потиче из де- чщег говора).
25 РСТ: декица дем. и хип. од дед(а), дека, деко.
26 РМС/РСТ: чикица дем. и хип. од чика и чико.
82
(зера ^ ) зер-ица ^ зерич-ак, (игла ^ ) игл-ица ^ иглич-ак, (капа ^ ) кап-ица ^ капич-ак, (кора ^ ) кор-ица ^ корич-ак, (мрва ^ ) мрв-ица ^ мрвичак,21 (соба ^ ) соб-ица ^ собич-ак,28 (цура ^ ) цури-ица ^ цурич-ак.29
3.2.2 Основинска реч jе деминутив на -
мИ (тип -ак: -иИ). Оваj тип дале деминуцще jе продуктиван:
(бор ^ ) бор-иЬ ^ бориИ-ак,30 (ветар ^ ) ветр-иЬ ^ ветриИ-ак,31 (во/л/ ^ ) вол- иЬ ^ волиИ-ак,32 (враг ^ ) враж-иЬ ^ вражиИ-ак,33 (град ^ ) град-иЬ ^ градиИ- ак),34 (грош ^ ) грош-иЬ ^ грошиИ-ак,35 (део ^ ) дел-иЬ ^ делиИ-ак,36 (комад ^ ) комад-иЬ ^ комадиИ-ак31 (котао ^ ) котл-иЬ ^ котлиИ-ак,38 (кут ^ ) кут-иЬ ^ кутиИ-ак,39 (момак ^ ) момч-иЬ момчиИ-ак,40 (мост ^ ) мост-иЬ мостиИ-ак,41 (пладаа ^ ) плада-иЬ пладпиИ-ак,42 (рог ^ ) рож-иЬ ^ рожиИ-ак,43 (посао ^ ) посл-иЬ ^ послиИ-ак,44 (сто/л/ ^ ) стол-иЬ ^ столиИ-ак,45 (храст ^ ) храст-иЬ ^ храстиИ-ак, и сл.46
Примере овог типа дале деминуц^е, као што jе напред вей речено, први пут налазимо у граматици Михаила СтевановиЬа (1964). Лексикографски чланци нису унифицирани. Могу се издво_(ити три типа дефиницще: а) основинска реч jе дем. на -иИ (вражиИак ^ вражий); б) основинска реч jе заjедничка и за основни дем. и за дал>у деминуцщу (столиИ и столиИак
^ сто/л/); в) скупно се наводе обе основинске речи (храстиИак ^ храст и храстиЬ). * 2 8 2 9 3 0 3 1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 * 3 8 3 9 4 0 4 1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6
21 РМС/РСТ: у дем. значеау: мрва; уп. мрвица.
28 РСТ: собица и собичак дем. од соба.
29 РМС/РСТ: цуричак хип. од цурица.
30 РМС: бориЬ и бориЬак дем. од бор; РСй бориЬак дем. од бор; бориЬ.
31 РМС/РСJ: ветриЬак дем. и хип. од ветриИ.
32 РМС: волиЬак дем. од волиИ.
33 РМС/РСТ: вражиЬак дем. и хип. од вражиИ.
34 Више стотина потврда на интернету.
35 РМС: грошиЬак дем. и хип. од грошиИ.
36 РСТ: делиЬак дем. од делиИ.
31 РМС: комадиЬак дем. од комадиИ; Р С комадиЬак дем. и хип. од комад и комадиИ.
38 РМС: котлиЬак дем. од котлиИ; РСТ: котлиЬак дем. и хип од котао и котлиИ.
39 РСТ: кутиЬак дем. и хип. од кут и кутиИ.
40 РСТ: момчиЬак дем. и хип. од момчиИ.
41 РМС: мостиЬак дем. од мостиИ.
42 РМС: пладаиЬ и пладаиЬак дем. од пладап.
43 РМС: рожиЬак дем. и хип. од рожиИ.
44 Интернет садржи на десетине потврда речи послиИак.
45 РМС: столиЬ и столиЬак дем. од сто(л).
46 РМС: храстиЬак дем. и хип. од храст и храстиИ.
Божо Б. ЪориЬ
3.3 Д а^ а деминуцща помогу сификса -иЪ има само jедну потврду, а основинска реч jе деминутив на -улак (тип -иЪ: -улак): (брег/бриjег —) бреж-у.шак — брежулч-иЪ.47
3.4 Д а^а деминуциjа помогу суфикса -енце. Он долази на основе дери
вата насталог помогу суфикса -е (тип -енце: -е). Примери су малобро^и:
(гуска —) гушч-е — гушч-енце,48 (девоjка —) девоjч-е — девоуч-енце,49 5 0 5 1 5 2 (мачка —) мач-е — мач-енце,50 (момак —) момч-е — момч-енце.51
3.5 Д а^а деминуциjа помогу суфикса -улак. Оваj суфикс тако^е долази на основе са суфиксом -е (тип: -улак: -е). Примери нису бро^и: (де- воjка —) девоjч-е — девоуч-улак,52 (момак —) момч-е — момч-улак.53 3.6 Д а^а деминуциjа помогу суфикса -урак. И оваj суфикс долази на ос
нове са суфиксом -е (тип -урак: -е). Наш корпус садржи само две потврде:
(девона —) девоjч-е — девоуч-урак, (момак —) момч-е — момч-урак.
4 СудеЙи по граматичкоj и лексикографс^ литератури д а^а демину- цща у српском jезику, као што се види, има само jедан степен. Ме^утим, спорадични примери са интернет форума показуjу да се, макар у виду оказионализама и индивидуализама, jа в ^ а и д а ^ а деминуцща дру- гог степена. За ову прилику наводимо само две потврде: мрвичич-ица54 5 5 (— мрвичица — мрвица — мрва) и рибичич-ица55 (— рибичица — рибица
— риба). Као што примери показуjу, дал>у деминуциjу овог типа карак- терише формант -ица: он долази у сва три деривата - основном демину- тиву, те првом и другом степену да^е деминуцще.
47 РМС/PCJ: брежулчиЬ дем. од брежулак.
48 РМС: гушче дем. од гуска, младунче гуске; PCJ: гушче младунче гуске, гушченце дем. и хип. од гушче.
49 РМС/PCJ: дево]че дем. и хип. од девоука, дево]ченце хип. од дево]'че; PCJ: девоу ченце дем. и хип. од дево/че.
50 РМС: маче младунче мачке, маченце дем. од маче; PCJ: маче младунче мачке, маченце дем. и хип. од маче.
51 РМС/PCJ: момче млад момак; момченце дем. и хип. од момче.
52 РМС/PCJ: дево]чул>ак дем. и хип. од дево]'че.
53 РМС: момчулак дем. и пе]. од момак, момчиЬ; РС£ момчулак дем. и хип. од момче.
54 Исп. www.ringeraja.rs ‘Forum’ [Beba]: Danas nam je dan za jaje, tj žumance, ali danas ga nisam oprala kao što inače radim pre stavljanja u kašicu i čak je i
mrvičičica
belancetа upala...55 https://sr.scribd.com/doc/131095003/Pricaj-Mi-o-Njoj-Baretic-Renato: . j a sam za njih sitna riba, ribica, ribičičica, p lan k to n .
84
5 Зак^учак
У србистици се о да-boj деминуциjи писало почетком 20. века и то са позицща упоредне граматике словенских je 3 ^ a (Belie 1901; БошковиЙ 1936). Каснще Йе се, у граматикама и геуединачним научним прилозима, негде више, негде маке, наводити и анализирати, у оквиру расправа о де- миницщи уопште, и примери овде посматраног феномена, са различитим типовима описа: двапут уматене именице, двострука деминуци/а, више- струка деминуци/а, додавате наставка на други деминутивни наставак, уматенице уматеница, додавате суфикса на основу изведене демину- тивне именице и сл. Потврда да^е деминуцще има и у лексикографс^
литератури (на ^ у су се граматичари у сво^м описимам и ослааали).
Таквих примера има и у речницима Вука СтефановиЙа КарациЙа, што jасно показуjе да их jе било и у диjалектима српског jезика (будуЙи да jе Вуков речник пре свега речник српског народног jезика). Вукови при
мери каснще су се понав^али у мла^им речницима и граматикама. РМС показуjе да се броj примера да^е деминуциjе увеЙавао током времена, а творци су, измену осталих, били и каижевници.
Анализирана гра^а показуjе да jе д а^ а деминуцща у српском jезику ограниченог обима и чини мали део речничког фонда. У творбеном про- цесу учествуjу исти суфикси коjима се граде основни деминутиви, али не сви. Анализа jе показала да не подлежу да^оj деминуцщи сви типови основних деминутива.56 Уколико би се за параметар систематизацще узе- ли суфикси основног деминутива и они к а ^ су творбено средство да^е деминуцще, онда би се могло издво^ти 11 творбених типова, различите продуктивности: -ица: -ица, -ица: -каъ -ица: -ка2, -ица: -ка3/-ко, -ица: -а, -ак: -ица, -ак: -и, -иЬ: -улак, -енце: -е, -ул>ак: -е, -урак: -е. Суфикс -ица учествуjе у чак 5 типова да^е деминуцще, -ак и -улак у два, те -енце и -урак у по jедном. Да^оj деминуцщи подлежу основни деминутивни типови на -ица, -а, -каъ -ка2, -ка3/-ко, -иЬ и -е. С обзиром на степен про
дуктивности, на првом месту jе тип -ица: -ица, на другом ак: -иЬ, а на треЙем -ак: -ица. Остали типови су непродуктивни.
Примера д а^ е деминуцще другог степена у г р а м а т и ч ^ и лексико- г р а ф с ^ литератури нема. Такви се примери, у виду оказионализама и индивидуализама, могу пронаЙи само на интернет форумима, односно у разговорном фунцкионалном стилу (исп. рибичичица и сл.).
56 Инвентар суфикса основне деминуцще и аихових сложених форми показухе за- видну бро]ност: -а, -uh (-чиЬ), -/а/к (ел/а/к, -ул/а/к, -ар/а/к, -ер/а/к, -ур/а/к, -иЬ/а/к, -ч/а/к, -еч/а/к, -ич/а/к), -/а/ц, -(ч/а/ц), -ица (-чица), -ка, -ко, -ца, -це (-анце, -енце, -ашце, -ешце), -е, (-че), -иц.
Божо Б. ЪориЬ
Потвр^ене су и конкурентске (синонимске) структуре типа зеричица — зе- ричак, мрвичица - мрвичак, собичица - собичак, момч-енце - момч-улак
- момч-урак и сл.
Неки примери првостепене да^е деминуцще интерпретираjу се тако као да имаjу дво_(ну (вишеструку) мотивац^у, што илустру]емо структурама типа: декица ^ дед(а), дека и деко, зеричак ^ зерица и зера, комадикак
^ комад и комадий, котликак ^ котао и котлий, кутикак ^ кут и кутий, справичица ^ справа и справица, храстикак ^ храст и храстий, и сл.
Литература
Stjepan BABIC, 1986: Tvorba riječi u hrvatskom književnom jeziku. Zagreb: JAZU - Glo
bus.
Aleksandar BELIC, 1901: Zur Entvicklungsgeschichte der slawischen Deminutiv- und Amplificativsuffixe, 1. Substantiva. Archiv fu r slavische Philologie XXIII, 134-206.
Ъуро ДАНИЧИЪ, 1860: Српска деминуцща и аугментацща. Гласник Друштва срб- ске словесности XII (Београд), 474-499.
Радосав БОШКОВИЪ, 1936: Развитак суфикса у ]ужнословенжу ]езичко] за]едници.
Jужнословенски филолог XV, 1-155.
Radmila ĐURIĆ, 2004: Deminutivni sufiksi u srpskom i njihovi prevodni ekvivalenti u engleskom. ЗборникМатице српске за филологиjу и лингвистику XLVII/1-2, 147-164.
Владан JOBAHOBHB. 2010: Деминутивне и аугментативне именице у српском je3rny, Београд: ИСТ САНУ.
August LESKIEN, 1914: Grammatik der serbo-kroatischen Sprache. Heidelberg: Carl Winter’s Universitatsbuchhandlung.
Tomislav MARETIĆ, 1899: Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezi
ka. Zagreb: Štampa i naklada knjižare L. Hartmana.
Małgorzata MILEWSKA-STAWIANY, 2012: Górnołużyckie deminutywa w systemie języ
kowym i w tekście. Gdańsk: Wydawnictwo Uniwersytetu Gdańskiego.
Михаило СТЕВАНОВИЪ, 41981, Савремени српскохрватски je3UK (Граматички cu- стеми и клижевно)езичка норма) I. Београд: Научна каига.
Божо ЪОРИЪ, 2008: Творба именица у српском jезику. Београд: Друштво за српски ]език и каижевност.
Речнициикорпуси
Мирослав НИКОЛИЪ, 2000: Обратны речник српскога jesu ra . Београд: ПалчиЛ (OPCJ)
86
Речник српскохрватскога кпижееног je3urn, I - VI, 1967-1976. Нови Сад: Матица српска. (РМС)
Речник српскохрватског кпижееног и народное je3UKa, 1-19, 1959-2015. Београд:
САНУ (РСАНУ)
Речник српскога ]'езика, 2007. Нови Сад Матица српска. (PCJ)
Korpus savremenog srpskog jezika. <www.korpus.matf.bg.ac.rs/prezentacija/korpus.html>.
Summary
On Further Deminution in Serbian
The further diminution in Serbian is of a limited extent: the words produced by it make a small part of lexical fund. The same suffixes that produce the basic diminutives participate in the word-formational process, but not all of them. If for the parameter of systematization were taken the suffixes of the basic diminutive and those that are the formational means of further diminution, one could single out eleven word-formational types, characterized with different productivity: -ica: -ica (brav-ica ^ bravic-ica), -ica: -ka3 (trav-ka ^ travc-ica), -ica: -ka2 (ba-ka ^ bak-ica), -ica: -ka3/-ko (ci-ka/
ciko ^ cik-ica), -ica: -a (tet-a ^ tet-ica), -ak: -ica (sob-ica ^ sobic-ak), -ak: -ic (vetr-ic ^ vetric-ak), -ic: -uljak (brez-uljak ^ brezuljc-ic), -ence: -e (devojc-e ^ de- vojc-ence), -uljak: -e (devojce ^ devojc-uljak), -urak: -e (momce ^ momc-urak). With regard to the degree of productivity, type -ica: -ica is on the first place, type -ak: -ic is on the second place, and type -ak: -ica is on the third place. Other types actually are nonproductive.
