О ДЕРИВАТИМА СА ЗНАЧЕЊЕМ ПРОИЗВОДА ЖИВОТИЊСКОГ ПОРЕКЛА У СРПСКОМ JЕЗИКУ

УДК 811.163.41’373.611

БОЖО Б. ЪОРИЪ*

ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

О ДЕРИВАТИМА СА ЗНАЧЕ^ЕМ ПРОИЗВОДА ЖИВОТИтСКОГ ПОРЕКЛА У СРПСКОМ JЕЗИКУ

Апстракт. Рад je посвежей творбено-семантичко] анализи изведеница са зна- чешем производа животитског порекла у српском ]езику, што, поред осталог, под- разумева утвр^иваше свих основинских речи од жуих се граде творбене основе, свих творбених форманата и шихове структуре, мотивационих веза измену основинских речи и секундарних формацща, продуктивности творбених типова, конкурентских односа ме^у творбеним типовима и сл.

Клучне речи: основинска реч, изведеница, суфикс, семантичка скупина, српски ]език, продуктивном; граматика

1. Увод

1.1. Под производом животитског порекла подразумевамо оно првенствено што се од животиша може добити, али не само то. Принципщелно гледано, за такав производ у ]езику постсуи више типова номинацще. О муим типовима ]е реч, показаЬемо на примеру ]едног од конкретних производа - месу животите.

У српском ]езику номинацща може бити метонимщска (пиле на ловачки начин) синтагматска (пилеке месо/месо од пилета), елидирана (пилеке) и творбена (пи- летина). Наша пажша биДе фокусирана исклучиво на товрбени тип именоваша производа животишског порекла (дале ПЖП) у српском ]езику. Термин српски ]език користи се овде у широком значешу тог термина (уклучу]е не само кшижевни ]език, веЬ и дщалекте). Истраживаше ]е обавлено на релативно богатом корпусу формираном на бази разних извора, од ro jrn ме^у на]важнще иду: а) граматике српског ]езика, од почетка 19. века до данас; б) дериватолошке студще ко]е има]у одговара]уйу граматичку намену, а у ко]има се, у ово] или оно] мери, опису]у изве- дене именице са значешем производа животитског порекла; в) речници кшижев- ног ]езика, а пре свега велики описни речници - РМС и РСАНУ као и на]новщи ]еднотомник (РС1); г) дщалекатски речници; д) лексички регистри дщалекатских студща и монографща; ^) поглавла о творби речи у дщалектолошким радовима и сл. Овако сачишен корпус доволно ]е репрезентативан за анализу корм би се реализовали поставлени задаци и цилеви, од ко р х издва]амо: утвр^иваше семан-

* bozocoric@yahoo.com

** Ранено у оквиру про]екта 178006, ко]и финансира Министарство просвете, науке и техно- лошког разво]а РС.

368

тичких подскупина у оквиру опште семантичке групаци]е назива животиаског порекла, приказ творбених типова и подтипова муе садржи анализирана семан- тичка скупина, конкуренцщу ме^у творбеним типовима, суфиксну конкуренцщу, регистроваае основинских речи од муих се кро]и творбена основа, утвр^иваае регистра и структуре творбених форманата, анализу формално-семантичких веза измену основинске речи и деривата, типологщу мотивационих веза и сл.

2. Граматички ресурси

2.1. Прве податке о творбено-семантичко] скупини ПЖП налазимо веЙ почетком 19. века: године 1828. об]авжена ]е студща под називом Главна свр- шивата суштествителни и прилагателни имена у српском jезику} й е н аутор ]е Вук СтефановиЙ КарациЙ, родоначелник модерног српског каижевног ]езика на народно] основици. У ово] на]ранию] граматичко] студщи из творбе речи, ме^у именичким дериватима, у одежку под насловом ИНА, анализира]у се, поред осталих, и примери са значеаем ПЖП (КарациЙ 1969: 260-261).2 Мотивацщу и семантику изведеница аутор, за време у коме ]е живео, тумачи доста коректно:

овакве именице н асщ у „од ж ивотиаа (особито средаег рода на е), и значе месо аи ово” (исто, 260). Примере, ко]и затим следе, аутор графички рашчлажу]е на специфичан начин: jагк>-ет-ша/jак>-ет-ша, прас-ет-ина, jар-ет-ина, тел-ет-ина, крм-ет-ина, свит-ет-ина и срн-ет-ина.3 Овакво графичко раш члааиваае упуЙу]е на дилему у погледу коначног облика формантског дела деривата: као да се аутор пита ]е ли то -ина или -етина. Уочене тешкоЙе у творбено] интерпретации се- кундарних формацща додатно се екплицира]у коментаром „да се данас не говори с в и а е с в и а с т а и с р н е с р н е т а , али ]е у производу ових рщечи и прилагателних имена тако о с т а л о (или се у з е л о ?)” (исто, 261). Вук ]е, дакле, на основу изведеница свитетина и сренетина, помислио да су некада постегали граматички облици аналогни онима типаjагте, jагтета, те да ]е на основе *свитет- и *срнет- долазио именички суфикс -ина (* свитет-ина,

*срнет-ина), односно придевски -)и (*свиает-]и>свитеки, *срнет-]и>срнеки).4 Аутор, у наставку, готово узгредно, уочава да „ме^у ове рщечи иде (особити по значеау) и г о в е ^ и н а (од г о в е л и , као што се може чути и с в и а е Й и - н а , т е л е Й и н а и т. д.)” (исто, 261), наводеЙи тиме на закжучак да су деривати гове^ина, свитекина, телекина деад|ективне формации и да су, у поре^еау са десупстантивним еквивалентима, периферног карактера.

Ме^утим, има у ово] студщи ]ош потврда за деривате са значеаем ПЖП, али они нису, као претходни, посебно издво]ени као такви, веЙ се примери за а и х 1 2 3 4 1 2 3 4

1 Вука СтефановиЙ КарациЙ, на почетку CBoje студще, екплицитно вели да jy je радио угле- да]уйи се на каи ге Jозeфа Добровског. Што се назива за ПЖП тиче, код Добровског налазимо сле- дейе потврде: hovezina (говедина), zverina, vyzina, veprovima, j ehnetina, teletina, j elenina (месо ]елена), jelenice (кожа ]елена), skopovina (шкопчевина), mišina (задах од миша) (Добровски 1799. и 1809).

2 Ц итираае овде вршимо према каснщем издаау (КарациЙ 1969).

3 Ме^у Вуковим примерима нема изведеница ко]е су мотивисане називима за пернате живо- тиае.

4 Оба придева има]у савремене потврде, с тим што ]е срнеки ]едини облик (и данас ]е тако), а поред сви^еки (данас некаижеван) потвр^ен ]е и лик свиъски (данас сасвим обичан) (КарациЙ 1852).

О дериватима са значетем производа животитског порекла у српском]езику

369

да]у скупно, са онима друкчще семантике, а чща ]е општа карактеристика да су настали „од различни рщечи, и различнога значеаа”. У такво] групи нашли су се и примери зеч-ина, ]ар-ина и лисич-ина за ксуе с правом претпоставламо да има]у значеае ПЖП (исто, 260).

Каткада ]е у ово] студщи доминантна генетска страна деривата, а не семан- тичка, те у први план избща категори]ална припадност основинскеречи. Тако се, у оквиру суфикса ИНА, говори о изведеницама „од посво]ителни прилагателни имена (на -ов и на -ев),” при чему се отворено призна]е да неки од таквих при- дева и нема]у говорних потврда. Занимливо ]е да аутор ове деривати деле у две групе: ]една ]е насловлена са -овина, а друга са -евина, сугеришуйи тиме да су у питаау два различита форманта. Ме^у, семантички, разноврсним примерима аутор наводи и такве у чщем се коренском делу налазе називи животиаа: „овнов-ина, рисов-ина, самуров-ина, сомов-ина”, односно „коз]ев-ина, овч]ев-ина,5 прчев-ина”

(исто, 261-262). Графички приказ изведених именица очито нще у сагласности са насловом (где стсуи овина, односно евина), али ]есте са одре^ивааем катего- рщалне припадности основинске речи („посво]ителна прилагателна имена”).

Отуда ]е немогуйе открити како би аутор, творбеносемантички, интерпретирао наведене деривате: као овново месо или месо овна, рисова кожа (рисово крзно) или кожа/крзно риса, самурово крзно или крзно самура, сомово месо или месо сома итд. Има]уйи у виду да вейина основинских придева нще потвр^ени у говору (*рисов, *самуров, *коз]ев, *овч]ев, *прчев),6 треба претпоставити да ]е несклад измену наслова и потврда резултат ауторове дилеме у погледу раш члааивааа изведеница: ]едне би се, онда, могле интерпретирати и као деад^ективи и као де- супстантиви (овново месо/месо овна, сомово месо/месо сома), са суфиксом -ина, односно -овина/-евина, а друге само као десупстантиви (производ риса, самура, козе, овце, прча, са суфиксом -овина/-евина).

2.2. Требало ]е да про^е скоро пола века до по]аве нове публикацще у к о ^ йе се анализирати примери изведеница са значеаем ПЖП (Даничий 1876).

Корпус за анализу формиран ]е на основу гра^е из Српског р]ечника Вука Сте- фановийа Карацийа (дале - Вук. ру) (Караций 1852). За Ъуру Даничийа, аутора студще, у духу времена у коме ]е живео, све лексичке ]единице, без обзира на аихову формалну структуру, само су гра^а за утвр^иваае основа на ко]е йе се додавати наставци за облик. Отуда не чуди формулацща по к о ^ „од основа рщечи ксуе значе ж ивотиае п о с щ у основе за рщечи кэде значе месо или кожу или тако што од животиае” (Даничий 1876: 160). Неке такве „основе”, казайе ау­

тор, могу значити и месо и кожу (]агп>етина и]ап>етина,1 ]аретина,8 мрледина,5 6 7 8 5 6 7 8 9

5 Основни облик у речнику

j

j

6 Нема их у ауторовом лексикографском делу (Караций 1852).

7 У Вук. рр немачки еквиваленти су das Lammerfleisch и das Lammfell.

8 У Вук. рр тумачи се са Fleisch von jungen Ziegen и das Ziegenfell.

9 Вук. рр има мрледина са дефинициям: „кожа од живинчета ко)е липше, ein Fell von einem verreckten Viehe, pellis morticini animalis.” Према Даничийу, реч )е настала „од основе ко)а нще у обича)у а ко)а )е постала наставком да од основе ко)а )е у партиц. мрьо, мрла.”

370

телетина10), друге само месо (браветина,п гдведина, крметина, прасетина, свйтетина, срнетина12), треЬе само кожу (вучетина13, вучина /-^вук/, дйвле- тинаи , кдзлетина15, кравина16 /-^крава/, кУрjачинаY1 /-^кур]ак/, лисичина / ^ лисица/, медвjедина /-^медв]ед/, двчина /-^овца/,18 а четврте кожу, вуну или костр щ ет19 (кдзина 20 / - ^коза/, козлина и козлина / - ^ к о з л ъ /.

У поглавлу где се говори о изведеницама од посесивних придева, на_|пре долази реч гове^ина, без наво^еаа семантике (исто, 170).1 0 1 1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1 7 1 8 1 9 2 0 1 0 1 1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1 7 1 8 1 9 2 0 21 Неколико редова дале следи констатацща: „од ксуе ]е животиае што, али само од животиае мушког рода: зечевина22 2 3 jdn>чевина,22 2 3 2 4 2 5 2 6 2 7 jарчевина,24 2 5 мишевина,25 двновина26 2 7 прашчевина21

10 И у Вук. pj. je двозначно.

11 Даничий порекло ове основе тумачи на начин KojH je у 19. веку био сасвим обичан: „од ос­

нове Koja нще у обичаjу а свршивала би се на - а т, од основе коjа je у брав.” Наиме, израз да нешто

„ниje у oбичajу” значио je, заправо, да га у говору нще било. У Вук. pj. изведеница се тумачи са бравле месо односно das Schafsfleisch.

12 Даничий и овде дaje свoje тумачеае типа: „од основе ко^а ниje у oбичajу а свршивала би се на а тод основе ко^а je у срна”. Дакле, Даничий нще, као Вук, запазио чиаеницу да се из других образовала, односно према другим образовааима на -ина издвojиo суфикс -етина, а затим додавао и на основе ко^е генетски тог -ет- нису имале. Изразом „ниje у oбичajу” означавано je одсуство неке jeдиницe из говора.

13 Аутор уз а у дaje коментар: „од основе кoja ниje у oбичajу а свршивала би се на а тод ос­

нове ко^а je у вук” (Даничий 1876: 160). У Вук. pj. ова je реч двозначна: „вуч]'а кожа и капа од вуч]'е коже”.

14 Пример je прайен коментаром: „од основе к ^ а нще у oбичajу а свршивала би се на а т од основе кoja je у ди вл и ” (исто). У Вук. pj. стojи немачки еквивалент das Wildfell (крзно дивлачи). Ово je jeдини пример са придевом у основи у oвoj сeмaнтичкoj скупини (уколико ниje у п и таау скрайена основа од дивлач).

15 Сто^{^}и oбjaшftefte: „осн. у козле, ген. козлета” (Даничий 1876: 160). Вук. pj. потвр^{^} е облик козле, козлета, а дериват се дефинише као „кожа од козлета”, са напоменом да се говори по]угоза- падним кра]'евима.

16 Вук. pj. има немачки еквивалент die Kuhhaut.

17 У Вук. pj. упуйуje се на вучина.

18 У диjaлeкaтскoj гра^и ова изведеница има значеае „месо овце” (Марковий 1986, Ракий МилojкoвиЙ 1993: 35 и 71).

19 У Вук. pj. кострщет (кострёт) се тумачи немачким Ziegenwolle и лат. lana caprina, а упуйуje на козина, кочет.

20 У Вук. pj. налазимо за ову реч два значеаа: прво се поклапа са значеаем речи костри'ет, а друго je дифинисано као Ziegenfell, лат. pellis caprina (кожа, крзно). Дщалекатска гра^а има потвр- ду за значеае „кoзja длака” (Ракий М и ^ к о в и й 1993: 35). Исп. и щ з и н а „ т у а длака” (Елезовий 1932/35).

21 Вук. pj. има немачки еквивалент Rindfleisch (месо говеда).

22 Вук. pj. има зечевину, нема зечетину (у значеау месо зеца).

23 У Вук. pj. - месо од]а^ца.

24 Вук. pj. има еквивалент Bockfleisch (месо од japцa).

25 У Вук. pj. се упуйуje на миш] 'ак, у знач. миш] 'и измет.

26 Вук. pj. има - месо овна.

27 У Вук. pj. стojи да je то сви^ско месо, а не као у другим дефиницщама очекивано „месо прасца”.

О дериватима са значетем производа животитског порекла у српском]езику

371

прчевина,28 рйсовина,2 8 2 8 29 3 0 3 1 3 2 самуровина,30 3 1 3 2 шкдпчевина’’"31 (исто, 171). Очито je да се наведеним именицама означава ПЖП, али аутор не врши деталну семантичку спецификацщу, као у претходним примерима, т]., не наводи конкретна значеша.

Ипак, лако ]е, на основу Вук. р]., заклучити да вейина значи месо, а маши део (и) неки други производ.

2.3. Сго]ан НоваковиЙ у сво]им граматикама (4894, 21902) не издва]а посебно скупину назива за ПЖП, али шуединачних примера ипак има.32 Тако се у оквиру наставка -ина (21902: 93-94) каже да „од придевских присво]них основа на ов наставком ина изведена именичка основа значи предмет назван по придеву муи показу|е чщ ]е. Из тога се значеша развило значеше за дрво, те овакве именице показу|у и каквойу дрвета”. Ме^у наведеним потврдама, за семантички различите деа^ективне формади]е, нашла су се и два примера са значешем ПЖП: овнов-ина и зечев-ина (НоваковиЙ 1894: 92). У наредном издашу, уз ова два, наведен ]е и пример гове^-ина, муи ]е ту омашком упао (у основи нще придев на ов) (Нова- ковий 21902: 93-94). Ова граматика уопште нас не информише о дериватима на -ет-ина са значешем ПЖП.

2.4. Граматика Томислава Маретийа садржи опширан део о творби речи,33 а опис ]е заснован на матери]алу из Вук. р]. У оквиру суфикса -ина, са именич- ком основом, поред осталих аутор наводи и скупину муа значи „кожу или месо какве животише”, а уз примере се да]у и неопходни творбеносемантички комен- тари: „govedina, krmetina, prasetina; prema ovima dvjema posljednjim načinjene su:

bravetina, smetina, svinjetina, kojima se temeljne riječi ne svršuju na -e, gen. -eta ^ о : na pr. krme, krmeta). Te riječi znače meso, a kožu znače ove: divljetina, kozletina, kurjačina, lisičina, medvjedina, ovčina, vučetina ili vučina; u divljetina i vučetina prodrlo je -etina iz kozletina (: kozle, gen. kozleta). Gdjekoje ovake riječi znače i meso i kožu: jagnjetina ili janjetina, jaretina, teletina. Kakvi su akcenti ovim imenicama, vidi se iz samih primjera” (МаретиЙ 1899: 320-321).

У посебном параграфу говори се и о речима на -ина изведеним од присво]них придева на -ов/-ев, а ме^у шима су и изведенице са значешем ПЖП: „Ovake riječi od imena životinjskijeh obično znače meso ove ili one životinje, na pr. janjčevina, jarčevina, ovnovina, praščevina, zečevina, kašto kožu: risovina, samurovina; gdjekoji osnovni pridjev ovijeh riječi nije u običaju, na pr. janjčev, praščev” (МаретиЙ 1899: 322).

28 ДаничиЙ примеЬэде да Вук. рр нема лексеме прч, али има прчевину у знач. смрад прча (]а- рац). Исто значеше исп. и у рубном косовско-ресавском говору у Румунщи („мирис специфичан ]арцу”) (Томий 1989).

29 У Вук. рр - крзно/кожа риса.

30 У Вук. рр - крзно самура.

31 У Вук. рр - месо шкопца (ушкопленог овна).

32 У 19. веку било ]е битно одре^иваае корена и основе за облике. Отуда код Новаковийа дефиницще типа Основа]'е она] део речи, уз щ и приставу наставши за облик... (НоваковиЙ 1894: 59). Потреба разгранавата значета у гра^ета речи у развику ]'езика чини, те основе не постам само од корена, него и ₁'една од друге. К основи щ а ]'е век од корена постала, дода]'у се нови наставци, те се тим путем гради нова основа (исто, 60).

33 У различитим изда^има граматике Т. Маретийа поглавле о творби речи имало ]е само ситне измене, што важи и за семантичку скупину о к о ^ се овде говори.

372

Видимо да аутор не издва]а форманте на -етина и -овина/-евина, веЙ се сви примери да]у у оквиру суфикса -ина,34али он, као и Вук КарациЙ, примеЙу]е да се завршетак -етина аналошки, из облика типа крметина, кдзлетина преноси и на друкчще основе, па тако н асщ у структуре типа свитетина, вучетина, чиме се, имплицитно, сугерише постсуаае форманта -етина.

2.5. Идуйи за Вуковом, ДаничиЙем и МаретиЙем, Аугуст Лескин издва]а у посебно поглавле називе од имена животиаа муи значе месо или крзно, месо и крзно, а у свакодневном говору се, по аему, користи ]едно или оба значеаа (1914:

296). Примере дели према категорщално] припадности основинске речи: десупс- тантиви су му гдведина (—говеда множ.: Rindfleisch), ]агп>етина (—}агп>е, ген.

]агп>ета: Lammfleisch, Lammfell), медв]едина (—медв]ед: Barenfell), телетина (—теле, ген. телета: Kalbenfleisch, -fell), вучина/вучетина (— вук, *вуче,35 ген.

вучета: Wolfsfell), а деад]екиви -]ап>чевина (—}ап>чев —]атац: Lammfleisch),_/ap- чевина (—}арчев—]арац: Bockfleisch), двновина (— овнов — дван: Schopsenfleisch), прашчевина (— прасац, ген. прасца: Schweinefleish),36рисовина (—рис: Luchsfell), зечевина (—зец: Hasenfleisch). Овоме дода]е, за поре^еае, и изведеницу мишевина (—миш: Mausedreck). Лескин нигде не издва]а сложене суфиксе (суфиксне дери­

вате), тр графички не раздва]а основински део од формантског, чиме ]е Лескин исказао доминантну позицщу суфикса -ина.

2.6. Александар БелиЙ, у с в о ^ синтетичю] расправи о творби речи, скупи- ни са значеаем ПЖП не поклааа знача^щ у пажау, а малобро]не примере, као и аегови претходници, подводи под суфикс -ина. Напомиае да десупстантиви

„значе предмет у вези са основном реч]у”, али да унутар тог значеаа п остов

„ексукурзивно кретаае” какво ]е, ме^у осталима, кожа (вучетина)37 и месо38 живинчета (БелиЙ 1949: 103). Д але се, не увек систематски, да]у потврде нази- ва ПЖП: оне муе значе кожу (и вуну) дате су скупно - „вучина (кожа), зечина (кожа), ]арина39 (од ]агаааца кожа), козина (вуна, кожа) и сл.” (исто, 104), док су ,^агп>етина (кожа, месо), браветина (месо) и сл.” приклучене уз деривате писа- рина, ха]дучина (исто, 105). Ме^у деадективима су само „мишевина (м. ^убре) и гушчевина (г. ^убре)” (исто, 106). У ово] расправи први пут се ]а в л а потврда за производ пернате животиае (гушчевина —гуска). И БелиЙ, као и Лескин, ме^у примере мотивисане називима за животиае уклучу]е и оне са значеаем „^убрета”

(мишевина и гушчевина).

2.7. Михаило СтевановиЙ, у с в о ^ обимно] граматици, да]е и творби речи доста простора, а у оквиру тог дела говори и о „продуктивном” наставку -ина. 3 4 3 5 3 6 3 7 3 8 3 9 3 4 3 5 3 6 3 7 3 8 3 9

34 Ова граматика нема изведенице са основинским именицама ко]е значе пернате животное.

35 Лескин узима ова] облик као претпоставлени, ]ер га нема у Вук. рр Показало се да ]е Лес- кин добро просудио да би такав назив за младунче вука могао постсуати у српском ]езику (Вук има вучад, што нще могло настати без основинске речи вуче). РСАНУ има потврду за номинатив вуче (потврда ]е с ]уга Србще, из дела каижевнике Боре СтанковиЙа).

36 Лескин сад не да]е придевску изведницу, веЙ номинатив и генитив основинске именице, следеЙи тако к р а ^ е доследно прилике у Вуковом р]ечнику (где нема потврде за придев прашчев).

37 Сто]и заправо вучтина што ]е вероватно грешка.

38 У к аи зи стсуи, грешком, мисао.

39 У Вук. рр деф ин иц^а ]е - вуна од]агатаца.

О дериватима са значе^ем производа ж ивоти^ског порекла у српском]езику

373

2.7.1. У посебном поглавлу говори о десупстантивима са зн ачеаем коже или вуне „неке ж ивотиае: вучина, зечина, japuna (вуна од ]а га е т а ),40 медведина, као и месо од ж ивотиае с именом у основи: гдведина, ]'агп>етина, japemuna, пйлетина, телетина, прасетина, крметина, кдзлетина” (Стевановий

1975: 499).

2.7.2. Споменуйе затим да се овим наставком и у истом значеау изводе именице и „преко придева: гове^ина (преко г о в е ^ и), пйлекина,]агтекина, т елекина"

али „су данас обичнще ове именице с именичким основним делом - гдведина, пйлетина итд.” (исто, 499-500).

2.7.3. У посебном поглавлу Стевановий говори о наставку -ина као завршном делу ]едног ширег, сложеног наставка -етина: „Код вейине таквих именица, код оних ко]е претежно означава]у какво младунче, наставак -ина се не дода]е на праву, него на проширену основу, ко]а се завршава са -ет (а добща се кад се од зависних падежа основних речи одбаци завршни самогласник). И на та] ]е начин ова] део основе срастао с наставком -ина, тако да ]е у ]езичком осейалу добивен наставак -етина, муи се дода]е и на општи део именица нешто друкчщег типа, па смо тим путем и добили изведене именице браветина (према брав), кдтетина (према кот), свйтетина (према свита), зечетина (према зец)" (исто, 500). СтевановиЙ ]е први граматичар юуи експлицитно говори о „наставку" -етина.

2.7.1. Занимливо ]е да СтевановиЙ нигде не говори о именицама ове скупине на -овина (типа овновина и сл.).

2.8. Бабий у с в о ^ обимж] синтетично] студщи о творби речи (1986) систе- матизу]е гра^у према суфиксима, а унутар л и х према категорщално] припадности основинске речи, што значи да се потврде са значеаем производа животиаског порекла не да]у скупно, вей су расуте по одговара]уйим оделцима. То ]е разлог што йемо овде, прегледности ради, примере систематизовати у неколико твор- бених типова.

2.8.1. Творбени тип са основинском именицом средаег рода и суфиксом -ина у значеау месо животите репрезенту]у примери „janjetina, jaretina, kozletina, krmetina, piletina, prasetina, teletina" (Бабий 1986: 221). Реч гдведина (месо од го- веда) смештена ]е, мало ниже на исто] страни, у групи речи „посебног значеаа."

Изведеницу]арина, из формалних и семантичких разлога, одва]а од претходних:

због редуковане основе и друкчщег конкретног значеаа (’вуна од ]арета’).41

40 Исп. напред како Белий исту реч тумачи на сличан начин: кожа ^агалаца). Чудно je да истраживачи, све до данас, нису уочавали раскол измену семантике творбене основе (/ар-) и тума- ч ел а - вуна/кожа]'аг^ета, ]'ага^аца. йи хови преходници ову реч нису уврштавали у сво]е корпус.

Очито ]е да се полазило за тумачелем у Вук. р]., где стсди да ]е ]арина „вуна од ]ага^аца, Wolle von Lammern.” Занимливо ]е да ]е таква именица потвр^ена и у руском ]езику (ярина), са слич- ним значелем као у српском (вуна овце), и да се анализира као изведеница иако ни у руском нема еквиваленцще са одговара]уЬом основинском речи (што се види вей и из семантичке парафразе) (Максимов 1975: 127-128). У ]едном дщалекатском речнику иста се реч дефинише као вуна од козе (Томий 1989). У другом дщалекатском речнику ова се изведеница дефинише као „вуна од ]аглета”, с додатком - „прво стрижеле” (Боричий 2002).

41 Изведеница ]е потвр^ена у песми Албус крал, писца Владимира Назора: „Čobani su oku­

pali u potoku dvadeset stada i ostrigli vunu za dušeke i blazine. Vojska je drndara razbijala jarinu; jata su djevojaka uoči moga pira gargala vunu gargačama od zlata. (Владимир Назор, Прича о кралу Албусу).

374

2.8.2. Други творбени тип ове семантичке скупине карактеришу придевска основа (у питаау су придеви на -ов/-ев, изведени од именица к у е значе живо­

тику) и суфикс -ина. Конкретно значеае деривата ]е месо (китовина, вепровина, зечевина), кожа или месо (jеленовина), кожа или крзно (jазавчевина, медв]едовина, рисовина, самуровина), крзно или маст (дабровина) (Бабий 1986: 222).

2.8.3. Трейи творбени тип карактерише суфикс -етина од именичких ос­

нова сва три рода, са значеаем меса: браветина, гушчетина, ]елетина (sic),42 4 3 кдтетина, кдзетина, мачетина,43 двчетина, срнетина, свйтетина, зечетина...

(Бабий 1986: 227).44 4 5 Ме^у примерима се нашао и литерарни индивидуализам чов]етина (месо чов]ека),45 са редукованом основом.

2.8.4. Четврти творбени тип карактеристичан ]е по суфиксу -]евина к у и долази на именичке основе, а потврде су: „kornjačevina, kornjačevina ’rožnata tvar od oklopa kornjače’, ’meso od kornjače’, miševina ’izmet od m iševa’, tunjevina

’meso od tune’. Овоме йе додати и пример кдз]евина муи ]е, изведен од придева, а значи коз]емесо (Бабий 1986: 229). Б аб и н е ]едини аутор муи говори о суфиксу -]евина у оквиру семантичке скупине ПЖП. Jасних методолошких разлога за такав поступак нема.

2.8.5. Пети творбени тип карактерише суфикс -овина, а потвр^ен ]е при­

мерима „rilovina ’meso od rila’ (sic), kozlovina (meso), zebrovina (koža)” (Бабий 1986: 230).

2.9. У к а и зи Хрватска граматика (Барий et al. 1995). суфиксални деривати распоре^ени су према семантичким критерщумима, па су изведенице са значеаем ПЖП уклучене ме^у „именице за ствари”. Каже се да се „sufiksima -etina i -ina tvore nazivi za meso, kožu i krzno kakve životinje” (Барий et a l, 1995: 318). На бази малобро]них примера (од ro jm ]е ]едан потвр^ен и изван дела о творби речи) можемо идентификовати три творбена типа.

2.9.1. Тип карактеристичан по суфиксу -етина: брав - браветина, срна - ср­

нетина, овца - двчетина,46 4 7 4 8 патка - пачетина,41 гуска - гушчетина48. У овом типу у неким примерима се ]авла]у одре^ене алтернацще и редукцща основе (исто).

2.9.2. Тип са суфиксом -ина: ]ап>е, ]ап>ета - ]ап>етина; пиле, пилета - пй- летина; теле, телета - телетина...). Исти ]е суфикс потвр^ен и у гдведина / ^ гдведо/, без конкретизоване семантике (у групи примера са значеаем „разноврсних ствари”) (исто, 317). 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4 7 4 8

Ме^утим, у Назоровом тексту се не види мотивация Kojy Бабий претпоставла. Видели смо напред како Белий и Стевановий тумаче ову лексему (према Вук. pj.).

42 Аутор сматра да ]е у пи та^у редукована основа (оду'елен) (Бабий 1986: 226).

43 Бабий претпоставла да ]е у оваквим примерима основа скрайена за -к-.

44 За суфикс -етина у овом типу творбе аутор каже да ]е „слабо плодан”.

45 Ову ]е реч направио писац Ранко Маринковий (Киклоп, Београд, 1966, на стр. 84).

46 „S alternacijom c/č.”

47 „S okrnjenom osnovom i alternacijom k/č.”

48 „S alternacijom s k š č .”

О дериватима са значетем производа животитског порекла у српском]езику

375

2.9.3. Пример зечевина зец) показэде и п осп уаае трейег типа, са суфик- сом -евина (исто, 84). Претпоставламо да значи месо зеца (у каизи се семантика конкретних примера не да]е).

2.10. Кла]н (2003) гра^у разврстава према суфиксима, па се у аегово] каизи примери изведеница скупине са значеаем ПЖП налазе на разним местима.

2.10.1. У оделку насловленом са -Етина1 наведени су сви деривати ксуи има]у такав завршетак (без обзира на граматичке особине основинских речи).

Аутор об]аш аава да ]е суфикс -етина, са значеаем меса одре^ене животиае

„на]пре настао од именица на -е -ета с додатком -ина, као у телетина, ]унетина, ]агтетина, прасетина, пилетина, куретина. Потом се потпуно осамосталио, па се спа]а с именицама мушког рода као у котетина, ]арчетина, браветина, чак и волетина (у РМС без цитата), или женског као у свитетина, овчетина, срнетина, козетина. Примери овчетина и ]арчетина показу]у да се основе на -ц палата- лизу]у. Палатализациу -к имамо у гушчетина и пачетина (юуи би по постанку могли бити и од гушче односно паче, али су по значеау свакако везани за гуска односно патка)” (Кла_|н 2003: 77). Начин на ксуи Кла]н опису]е наведене деривате захтева одре^ен коментар: а) наслов не кореспондира са примерима ко]и следе (нису сви изведени суфиксом -етина); б) не може суфикс настати „од именица”;

в) нще та] суфикс могао настати „од именица на -е -е т а ,” кад изведенице од тих основа увек има]у суфикс -ина; г) -ина нще „додатак” вей суфикс.49

2.10.2. Ако бисмо као критериум систематизацще гра^е узели формант, онда се из Кла]новог презентирааа чиаеница могу издво]ити одре^ени творбени типови.

2.10.2.1. У тип са суфиксом -инаушли би примери као: говед-ина, телет-ина, ]унет-ина, ]агтет-ина, прасет-ина, пилет-ина, курет-ина.50 У ова] творбени тип иЙи Йе и примери крав-ина, кур]ач-ина, овч-ина, зеч-ина, ]ар-ина, медвфед-ина ксуе Кла]н, с правом, наводи као неуобича]ене данас у каижевном ]езику, а ксуе наводе стариц граматичари (исто, 95).

2.10.2.2. У други творбени тип ишли би примери са „осамосталеним”

суфиксом -етина: кот-етина, ]арч-етина, брав-етина, вол-етина; свит-етина, овч-етина, срн-етина, коз-етина.

2.10.2.3. Посебан тип изведеница са суфиксом -ина ]есу деа^ективи типа гове^ина, ]агтекина, пилекина, прасекина, телекина, куе Кда]н спомиае узгредно, у вези са акцентом51 и за ко]е каже да „су данас ре^и него облици од именица, говедина, пилетина итд.” (исто, 96).52 4 9 5 0 5 1 5 2 4 9 5 0 5 1 5 2

49 Формант -етина се доиста осамосталио, перинтегрисао на бази наведних примера и до- давао и другим категорщама именица (без сегмента -ет- у зависним падежима). Разлози за овакав ]езички разво] леже у чиаеници да ]е суфикс -ина хомониман, па суфикс -етина поста]е средство елиминацще хомонимще. (Да нще тако не би било дистинкцще измену аугментатива котина, ]арчи- на и именица типа котетина,]арчетина (месо коаа, ]арца) и сл.

50 Ова] последаи пример пре би се, из савремене перспективе, могао парафразирати ка месо (од) курке, а не месо (од) курета. У РМС-у одредница курет-ина парафразирана ]е као курчи]'е месо, пуре- тина (лексеме пуретина у речнику нема). С друге стране, у истом речнику постели и одредница куре.

Узима]уЙи у обзир ове чиаенице, може се узети да изведеница курет-ина има дво]ну мотиваци]у.

51 КазаЙе да има]у „ненаглашени суфикс”, као да суфикс може бити наглашен.

52 Исп. сличан став изнет неколико деценща ранще (СтевановиЙ 1975: 499-500).

376

2.10.2.4. Изведенице на -овина/-евина код других граматичара припада]у, по правилу, типу са суфиксом -ина (као да су деащективи), а Кла]н их сматра десупс- тантивима са суфиксом -овина/-евина: зечевина, ]арчевина, сомовина, тутевина (месо), дабровина, самуровина (крзно), кортачевина (кора од корааче), мишевина (измет од миша) (исто, 99). Овакво раш члааиваае нще непознато: ура^ено ]е то тако р ш у прво] половини прошлог века (ЖивковиЙ 1940).

2.11. Щуединачних радова о неком од творбених типова у оквиру скупине ПЖП готово да нема. Jедини познати такав рад тиче се изведеница на -овина, где се каже да ]е ова] „наставак” настао контаминацщом придевског -ов и именичког -ина. Та] се формант онда ]а в л а као уочлив симбол читаве серще творбених типова (ЖивковиЙ 1940). У то] сери]и аутор спомиае и тип чи]а „основна име- ница значи животиту мушког рода, па именица на -овина значи месо или (ре^е) кожу животиае ко]а]е основном именицом означена. Тако ]атчевина, ]арчевина, овновина, прашчевина, прчевина, сомовина, зечевина значе месо уатца, уарца, овна, прасца, прча,53 сома, зеца; а дабровина, куновина, рисовина, самуровина значе кожу (крзно) дабра, куне (жен. род?), риса, самура. - Мишевина отступа са значеаем сво]им, ]ер значи ’мишщи измет’, а не кожу м иш у ” (ЖивковиЙ 1940:

9).54 Аутор, дакле, полази од чврстога става да у творби овог типа у функцщи основинске именица долази она ко]а значи животиау мушког рода, па се чуди и пита откуда у том низу примера иизведеница куновина (-^куна). Ме^утим, кад се ова] формант „осамосталио” могао се додавати и на основе друга два рода (исп.

кортачевина ^ к о р а а ч а ; тучетина ^ т у к а , козловина ^ к о зл е и сл.).

3. Кшижевноуметнички ресурси

Посебних радова, на основу ко]их би се стекао увид у творбу речи каиж ев- них дела врло ]е мало у србистици. Jедини обимни]и рад те врсте об]авлен ]е пре више од пола века, а тицао се творбе речи у делима неких романтичарских песника. У анализирано] гра^и нашла су се три примера изведеница са значеаем ПЖП: овчина (у значеау меса) и ме^едина,рисовина (у значеау коже) (РистиЙ 1970: 392). Ови подаци показу]у да лексици ове врсте, начелно, нема места у поетском делу. Као изузетак и, у одре^еном смислу, необичност може се узети серща примера]агтетина, овчетина, гове^ина, котетина, свитетина, вепро- вина, у значеау меса животите, у поезщи ]едног савременог српског песника (РадовиЙ ТешиЙ 2011: 66). Што се прозних дела тиче, у аим а, по природи ствари, потврда за ова] тип лексике има много више, али се ти примери веЙ налазе у описним речницима и као такви улазе у састав лексикографских ресурса (РМС и РСАНУ). Овде, ме^утим, морамо споменути литерарни индивидуализам чов]етина (месо чов]ека) у роману Киклоп Ранка МаринковиЙа, ко]и нще нашао место у описним речницима (исп. 2.8.3). 5 3 5 4 5 3 5 4

53 Овде се тумачи као ушкоплени ован или ]арац, а другде као приплодни ]арац (Пешикан 1965: 272) или ]арац у подругливом тону (ЕлезовиЙ 1932/35).

54 Видели смо да ]е ]ош Вук КарациЙ такве изведенице подводио под „овина”, али у егземпли- фикацщи то нще испоштовао.

О дериватима са значетем производа животитског порекла у српском]езику

377

4. Д щ алекатски ресурси

У анализи дщалекатског материала полази се од премисе да дщалекти ко]и су у основици каижевног ]езика има]у инвентар назива за ПЖП готово иденти- чан ономе у каижевном ]езику, док дщалекти муи су у процесу стандардизацще остали по страни, могу у ово] сфери садржати и одре^ене специфичности, на ко]е Йемо овде скренути пажау.55

4.1. У дщалекатсю] гра^и среЙу се називи за месо животиша каквих нема у кшижевном ]езику: туч-евина (-^тука), кокош-евина (-^кокош) (Павлица 2006:

71), кокдш-етина (РеметиЙ 1985: 279), сом-етина (Речник СГВ), овну-ина (СтаниЙ 1990/91),56 овч-итак/овчит-ак, свит-штина5 (МарковиЙ 1986) и сл.

4.2. У источним кра]евима српске ]езичке територще честе су деащективне структуре на -екина: заjчёkина,5S 5 6 * 5 8 jарёkина, jагтёkина,5 5 5 6 * 5 8 59 jунёhина, овнёкина, ов- чёкина, пилёкина, прасёкина, свитёкина, телёкина (РакиЙ Мило]ковиЙ 1993: 35, МарковиЙ 1986, JовановиЙ 2004, ЖугиЙ 2005). Отуда не и з н е н а ^ е што ти говори има]у и лик гове^ина (гове^е месо), што се уклада у круг претежно деащективних назива ПЖП.

4.3. У западнщим дщалектима (источнохерцеговачком, зетско-зужносанцач- ком) по правилу нема деащективних формацща, што можемо илустровати при- мерима типа гдведина („гове^е месо”); jатетина, jунетина, крметина („крмеЙе месо”), прасетина; браветина („бравеЙе месо, овчетина”), гушчетина („месо од гуске”), кдтетина („кошско месо”), двчетина („месо од овце”), срнетина („срнеЙе месо”) (Далмацща 2004).

4.4. У централно] зони, ко]а трпи утица]е и са истока и са запада, нще ретка коегзистенцща две]у конкурентних структура - на -екина и -етина: гове^ина, гучекина,60 jагтёкина, jунекина, пилекина, прасекина, телекина, курекина,61

55 Изведенице ове семантичке скупине могу се пратити на бази монографща о по]единим дщалектима, на бази регистара у таквим монографщама, сасвим ретко у деловима о творби речи (постони само ]една студща монографског типа о творби речи у ]едном дщалекту: Павлица 2006).

Уколико се у монографщама и на^у потврде, оне се да]у узгредно, у оквиру неке теме ш ]а са творбом нема везе.

56 Заправо ]е то изговирна варианта од лика овну]'ина. Дефинише се као „месо од овна, ов- ну]ско месо”. Основинска реч ]е или придев двнускй (ко]и ]е ушао у творбену основу окршен, без финалног -ски) или придев двну]'и (РСАНУ). РСАНУ изведеницу овну]'ина упуЙу]е на овнетина.

51 Дефинисано као „свишетина”.

58 Протумачено као „зечевина (месо од зеца)”, а п о сто в и потврда за придев за]'чи „зеч]и”, што нас наводи на то да изведеницу рашчланимо и као за]'ч-ёкина, са суфиксним дериватом -екина.

С друге стране, речник доноси и потврду за именицу с. рода за]'че, за]'чета, што сугерише да ]е могуЙ и придев за]'чеки (нема га у речнику) (МарковиЙ 1986: 310).

59 Индикативан ]е, у ]едном речнику, пример из живог говора ко]им се изведеница п о т в р д е :

„Овчетину деца не волив, а ]агшеЙину би по ]ели” (ЖугиЙ 2005). Види се да се у говору напоредо користе и форме на -етина (овчетина) и на -екина (]агшеЙина).

60 У испитивано] регщи потвр^ена ]е именица средшег рода гуче (са упрошЙеном групом -шч-, од гушче), ген. гучета.

61 Нема потврде за куре, -ета.

378

свитекина и говедина, гучетина, jагтетина, jynemuna, пилетина, прасетина, свитетина, телетина, куретина, (РеметиЙ 1985: 279, Речник СГВ).62

4.5. Назив за млеко, као ПЖП, потвр^ен je само у jедноj регщи (Црна Гора):

дериват овчевина (овчще млеко) (Пешикан 1965, ЪупиЙ 1997), тамо )е у опозицщи према овчетина - у значеау овч^е месо. Лексема двчевина потвр^ена )е у значеау

„овчще месо” у делима неких писаца (исп. РМС, РСАНУ).

4.6. За разлику од каижевног )езика, дщалекти располажу широким дща- пазоном потврда за називе измета фубра): зечщйк, лйсичjак, мачц'ак, мйшщак, паси)ак, тйчи)йк, телекйк,63 (Павлица 2006: 78), крмекйк (Пешикан 1965),64 кокошйтак,65 мачлак, мачолак,66 мйш олак67 (ДиниЙ 1988), кокошйтак и коко- шйтац,68 м ачолак,69 м иш олак70 (МарковиЙ 1986), крмекйк, мишйтак (ЬупиЙ 1997),71 мацйтак и мачйтак, мишйтак (СтщовиЙ 1990),72 мишйтак и мишйтац (ЕлезовиЙ 1932/35),73 гове^ак, мачак, котиштак, свйтиштак („измет животиае”) (МарковиЙ 2000: 203), говедтак,74 кучтак,75 мачлак, свйтштак (ЖугиЙ 2005), говедтаци (МитровиЙ 1984),76 котштрак,77 кучтак78 (ЗлатановиЙ 1998), мачевина (РСАНУ).79 Као што се види, продуктивношЙу се истиче деад|ективни творбени тип са суфиксом -ак.

62 Исп. и рубни косовско-ресавско говор са парним формацщама пилетина и пилекина, теле- тина и телекина, али ]е регистровано само прасекина (Томий 1989, под одредницом пилад).

63 У п и таау су, очито, деащективи (исп. зечи/и, лисичч'и, мачи]'и, паси/и, тичи/и, телеки) са формантом -ак.

64 У знач. крмейи измет.

65 Дефинисано као кокошити измет.

66 Аутори дщалектолошких речника лексеме дефинишу каижевним ]езиком, те се савре- мени лик основинске речи у дщалекту не види, што, у нашем случа]у, нще неважно, посебно кад ]е основинска реч изведена (нпр. придев изведен од имена ж ивотике), а у самом речнику нще потвр^ена. Изведенице мачтак и м ачолак дефинисане су синтагмом мачч'и измет (прва) и мачи]'и измет (друга)

67 Значи миттци измет.

68 Дефиницща ]е „кокошщи измет”, иако речник садржи и ад^ектив кокошити. Исп. и дефини- цщу кокошще %убре за исту именицу (Томий 1989).

69 Протумачено као „измет мачке”.

70 Протумачено као „измет миша”.

71 Дефиницща гласи „свински измет” (уместо очекиване творбене парафразе - крмеки измет) и „миш^и измет” (очекивана творбена парафраза била би - мишити измет).

72 У речнику дефиницща гласи мач}и измет, иако п о сто в одредница за придев мишити, што значи да ]е изведеница и мотивисана управо тим придевом. Иако их нема у речнику, може се претпоставити да су и мацйтак, мачйтак мотовисани придевима мацити, мачити.

73 Дефинише се синтагмом „од миша измет”.

74 Дефинише се синтагмом „говела балега”.

75 Дефинисано као „псейи измет”, иако ]е основинска реч куче.

76 Дефинисано као „сува балега за огрев”.

77 Дефинисано као „коаска балега”.

78 Дефинисано као „псейи измет”.

79 Са назнаком да ]е потврда из Бачке, а упуйу]е се на м ач(и)ак (у значеау мачч'и измет).