УДК 811.163.41’373.611 811.163.41’373.46:91
М ИЛАН С. AJOAHOBHH*
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ, СРБША
ДЕРИВАЦИОНИ ПОТЕНЦШАЛ ГЕОГРАФСКИХ ТЕРМИНА СТРАНОГ ПОРЕКЛА**
Сажетак. У раду се анализира деривациони потенцщал географских термина страног порекла ексцерпираних из различитих извора, првенствено речничких, како оних општих тако и оних стручних. Ради болег описа посматрани термини, и мотив- ни и мотивисани, разврстани су у одговара]уйе моделе и шихове подтипове.
К лучне речи: дериватологи|а, географща, термини, деривациони потен
циал.
1. Уводне напомене.
Предмет овога рада ]есте, што се и из аеговог наслова види, деривациони потенцщал географских термина страног порекла. П аж ау смо усмерили на терми
не страног порекла зато што су они, у оквиру свог терминолошког система, како показу|е и само летимичан преглед коришйених извора гра^е (исп. нпр. Мастило 2001) - изразито доминантны у односу на одговара]уйе термине домайег порекла.* 1 У вези пак с рестрикциям к у а се тиче порекла посматраних термина, вала рейи следейе: под терминима страног порекла подразумевали смо не само оне речи, без изузетка апелативе, кеде су преузете директно из неког страног ]езика, изворника или посредника (нпр. географща), вей и све оне термине, ]еднолексемске или више- лексемске, кде садрже неки од деривата таквих лексема (нпр. географски омотач).
Овакав приступ у одре^ивашу порекла термина имали смо управо да бисмо што потпунще остварили ц и л нашег истраживаша - одре^иваше деривационог потен
ц иала датих термина.* 1 2 Осим тога, поред термина, првенствено интернационали- зама, за го|е ]е веома лако утврдити да представла]у лексичке импорте, постели и
* e-mail: ajdzanovic@neobee.net
** Ова) рад представка део истраживала у оквиру npojeKTa Стандардни српски )език: синтак- сичка, семантичка и прагматичка истраживала (178004), ко)и финансира Министарство просвете, науке и технолошког разво)а и науке Републике Србще.
1 Ово, разуме се, не значи да термини домайег порекла не заслужу)у да им се посвети иста па- ж ла, напротив, вей само то да би анализа свих термина, об)едилених без обзира на лихово порекло - умногоме превазишла оквире )едног оваквог рада.
2 Ова) наш ц и л може водити ка )ош )едном: утвр^ивалу лексичке спо)ивости у оквиру тер- минолошке номинационе )единице, што йе бити предмет, надамо се, неког нашег наредног истра
живала.
438 Милан С. AjuaHOBHh
]едан 6poj а и х толико добро адаптираних и уклоплених у српски лексикон да се уопште не oсеhаjу као речи страног порекла (такве су на пример лексеме: громада, клисура, рит, талас, шар, пристигле из различитих ]езика). Ипак, с обзиром на то да се и овде ради о поза]мленицама, и такве смо речи уврстили у наш корпус.
Коначно, термине нисмо делили с обзиром на то да ли су део народне или научне географске терминологще, како се то негде чини (исп. Мастило 2001), веh смо у корпус уврстили представнике оба терминолошка подсистема. Наравно, с обзиром на примарни извор гра^е (Мастило 2001) као и на рестрикцщу ко]а се тиче порекла термина - потоки су изразито предоминантни.
1.1. Под географским термином пак подразумевали смо, прво, сваку ону лексичку ]единицу, ]едночлану или вишечлану, ко]а]е, с терминолошким значеаем, заступлена у општсу географщи и различитим другим (под)дисциплинама из а е проистеклим, али и, друго, све оне термине к у е потичу из географщи сродних и, у односу на ау, граничних наука (нпр. геологща, демографща, социологща и др.) и к у и се ]авла]у у географским радовима, а без куи х би неки географски описи и об]аш аеаа практично били немoгуhи. У овако широком дефинисаау географског термина повели смо се за стручаацима на]компетентни]им за географщу - самим географима к у и су се бавили географском терминологиям (исп. Мастило 2001).
Наравно, овако доста широко поставлене границе географског термина, с ]едне стране, могу довести до непрецизности у идентификации припадности жуеди- них термина одре^ено] (под)дисциплини, али, с друге, и што сматрамо важнщим, oмoгуhаваjу нам свеобухватнщи увид у предмет нашег интересовала.
1.1.1. У наш корпус ушли су следеhи извори, 1) лексикографски и 2) струч- ни:
1) а) Đurić 1969: Đurić, Vladimir (urednik) (1969). Enciklopedijski leksikon:
Mozaik znanja. Tom 18. Geografija. INTERPRES: Beograd;
б) КлаЯ, Шипка 2006: КлаЯ, Иван, Милан Шипка (2006). Велики речник странихречи и израза. Нови Сад: Прометей
в) Мастило 2001: Мастило, Наталща (2011). Речник савремене српске гео
графске терминологи]е. Београд;
г) PCJ: Речник српскога ]езика (2007). Нови Сад: Матица српска;
д) РМС: Речник српскохрватскога каижевно^езика. К аига I—III (1967-1969).
Нови Сад: Матица српска, Загреб: Матица хрватска. К аи га IV—VI (1971—1976).
Нови Сад: Матица српска;
5) Šic 1994: Šic, Jozef (1994). Geografska terminologija srpskohrvatskog jezika. Novi Sad: Matica srpska. Gornji Milanovac: Dečje novine. Beograd: Vukova
zadužbina.
2) а) Mилиhевиh 2005: Милиhевиh, Милан Ъ. (2005). Кнежевина Србща - фототипско издате. Београд: Book & Marso;
6) Цвиjиh 1966: Ц вщ и^ Joван (1966). Балканско полуострво и jужномо- равске зем ле - основи антропогеографще. Београд: Завод за издаваае уцбеника
СР Србще;
в) Цвиjиh 1991: Ц вщ и^ Joван (1991). Геоморфологща I. Београд: САНУ
— Каижевне новине — Завод за уцбенике и наставна средства;
Деривациони потенциал географских термина страног порекла 439
г) Цвщий 2000: Цвщий, JoBaH (2000). Говори и чланци 2. Београд: САНУ - Завод за уцбенике и наставна средства.
1.1.2. Из наведених извора ексцерпирано je око 2000 термина.3 У вези с овом непрецизношйу треба дати две напомене: овакво огра^иваше од тачног бро]а термина резултат ]е чишенице да су по]едине лексеме, превасходно придеви, бележене само као део вишелексемских термина, те да су накнадно увршйиване у регистар термина муим смо оперисали, што ]е повейало укупан бро] лексема.
Осим тога, у нелексикографским изворима (у нашем случа]у, пре свега делима J. Цвщийа) понекад ]е тешко утврдити да ли по]едини вишелексемски примери, нарочито уколико има]у само ]едну потврду, представла]у ]единице с термино- лошким значешем или се пак ради о тзв. ’невезаним комбинади]ама’.4
2. Теорщ ско-методолошки оквир.
Д. Гортан-Премк (Гортан-Премк 2004: 116-125), расправла]уйи о месту термина у општем лексичком фонду, наводи неке специфичности термина, муе по шеном мишлешу нису доволне да им да]у статус спецщалне лексике, али ипак ]есу доволне да им да]у посебан статус унутар лексичког фонда:5
1) од речи општег фонда термини се р а з л и ч у у типу значеша: наиме, у шиховом садржа]у налази се само архисема, док ]е одсуство сема нижег ранга последица високог степена апстракцще;
2) термини има]у ограничену способност развщаша вишезначности, што ]е последица чишенице да они не могу ширити сво]у семантичку структуру ме- тафоричким путем. За разлику од метафоре, нешто су чешйа значеша добщена метоними]ом и синегдохом, али су и она ограничена потребом моносемичности у терминолошком систему у коме дате ]единице делу]у;6
3) у вези с претходним, термини нису способни да оствару]у секундарна метафорична значеша, нити пак фигуративна, експресивна значеша, што значи да не могу да учеству]у у творби фразеологизама;
4) термини има]у ограничену деривациону способност, што ]е последица истих оних фактора муи им онемогуйава]у и способност вишезначности;
5) термини су неспособни за развщ аае лексичке синонимще; по]едини изузеци последица су напоредне употребе речи различитог порекла, домайег
3 Ова] наш рад представла само маши део ]едног знатно обимнщег рада, посвейеног српско]
географско] терминологии друге половине XIX и XX столейа, те отуд и тако знатан бро] коришйе- них извора и из ших ексцерпираних термина.
4 О овом в. више у Zgusta 1991: 135-136.
5 Ова ауторка ]едан други рад посвейен исто] теми - заправо, рад ко]и ]е послужио као предло- жак поменутом поглавлу у Гортан-Премк 2004 - заклучу]е следейим речима: „Термини припада]у и општем ]езику и специфичном, научном. Специфичност им ]е у типу семантичког садржа]а, и то им управо о д р е ^ е посебно место у општем лексичком фонду” (Гортан-Премк 1988: 20).
6 Ово ]е Р. Катичий сликовито описао следейим речима: „Za obične je riječi velika prednost ako im se značenje prelijeva u bogatoj raznolikosti. Značenje termina naprotiv treba da bude što je više moguće jednoznačno. Zato se slikovito može reći da su obične riječi žive, a termini mrtvi. Ako, dakle, neku riječ želimo upotrebljavati kao termin, moramo je ’ubiti’ i ’balzamirati’. Zato su kao termini najprikladnije izvedenice od grčkih i latinskih riječi, njihovi doslovni prijevodi ili, pak, neobične riječi vlastitog jezika”
(Katičić 1965: 139-140).
440 Милан С. AjuaHOBHh
и страног наjчешhе (нпр. прелаз-транзицц/а7), истовремене употребе тупице и домаhе кованице (нпр. землопис-географц]а) или пак употребе поза]м.ъеница из различитих ]езика (нпр. mcrno-jcrnuja) и др.;8
6) коначно, термини има]у веhу могуhност успоставлаша антонимских односа него лексеме општег лексичког фонда (нпр. синоним-антоним).9 10
2.1. За наше ]е истраживаае посебно битно оно што ауторка наводи под тачком четири - ограничен деривациони потенцщал термина уопште. Уколико се томе дода да ]е ограниченост семантичке дисперзще, а тиме и деривационог потенциала, нарочито уочлива код термина ксуи су настали ономасиолошким путем, какви су термини страног порекла (Гортан-Премк 1988: 16), као и то да што ]е бро] лексема у оквиру ]едног термина веhи, то ]е аегов деривациони по
тенциал м ааи (Milic 2009: 184)10 11 - ]асно ]е да ]е наша полазна пресупозицща да ]е деривациони потенцщал термина ю |и су нам у фокусу пажае, без обзира на аихову бро_|ност, кра]ае ограничен и скроман, а да]е та аихова особина нарочито изражена код вишелексемских термина, ксуи има]у знатног удела у укупном бро]у забележених термина. Анализа ексцерпираних термина, стога, спроведена ]е да бисмо се уверили у то да ли ]е поменута пресупозицща тачна или не.
3. А нализа гра^е.
Из укупног бро]а термина издво_|или смо само оно термине ксуи у нашо]
гра^и наспрам себе има]у потвр^ен одговараjуhи дериват, ту деривирану реч с корм поспуи ]асна семантичко-деривациона веза типа мотиватор - мотивисана реч.11 Таквих ]е термина укупно 209. Ови се термини, с обзиром на бро] и врсту деривата, могу поделити у неколике моделе и аихове подтипове:
3.1. П рви модел, у|едно и далеко на]бро_|нщи (167 потврда), чине само два члана: номинални мотиватор и аи м е мотивисан а^ективни дериват.12
7 Илустративне примере наводимо из нашег корпуса, а не из Гортан-Премк 2004.
8 Управо се због те улоге термина у синонимском низу ко]а се р а з л и в е од улоге синонимще код лексема општег фонда, понекад не говори о синонимима ме^у терминима вей о ’терминолошким дублетима’ (Гортан-Премк 1988: 19; Гортан-Премк 2004: 122). О овоме в. више и у Karadza-Garic 1979: 9-10.
9 Ово проистиче из тога што у основи лексичке антонимще леже асоцщацще по супротности, контрасту, док у основи терминолошке антонимще поред ових спонтаних асоцщацща леже и научна сазн ааа о постсуаау по]мова, по]ава ко]е су у неком контрастном односу (Гортан-Премк 1988: 19).
10 Наводимо према Б]елаковий 2012.
11 Отуд йемо из анализе изузети парове као што ]е тувиометар (= кишомер) (’лимени суд за мереае падавина’ [Мастило 2001: 287]) и плувиаметрц/ски, ко]и ]е потвр^ен у термину плувиа- метри]'ски режим (’годиш аа расподела падавина по месецима или годишаим добима’ [Мастило 2001: 287). Тако^е, нейемо посматрати ни деривате суб]ективне оцене, односно деминутивно-хи- покористична и аугментативно-пе]оративна образовала по]единих термина, ко]а су несумаиво део лексикона српског ]езика, али се због сво]е природе не могу сматрати терминима (нпр. у РМС да]е се: клисура > клисурица; клисуретина, клисурина; талас > таласик; таласина). Коначно, предмет нашег интересовааа нейе бити ни глаголи ко]и су мотивисани по]единим географским терминима, а ко]и нису део нашег корпуса (нпр. [за]таласати [се]).
12 У вези с обликом датих придева, в ал а рейи следейе: приликом наво^еаа придева, да би се избегле евентуалне грешке у морфологии узроковане придевским видом (пре свега код оних приде-
Деривациони потенциал географских термина страног порекла 441
3.1.1. Наведени модел пак може се поделити у два подтипа: а) први, и осетно бро_|нщи, можемо назвати интегрални будуйи да га чине они примери у корима приликом деривацще не долази до редукцще мотиватора (нпр. геопростор >
геопросторни, -а, -о), док б) други, ксди смо назвали суплетивни,1 чине примери у корима ]е редуковани мотиватор послужио као творбена основа мотивисаног придева (нпр. аерологи]а > аеролошки, -а, -о).
3.1.1.1. Први подтип репрезентован ]е следейим паровима лексема, а и х укупно 111, ксуи се пак могу поделити с обзиром на структуру мотиватора на а) оне код ю]их ]е мотиватор у потпуности изгра^ен страним лексичким материалом (110)13 13 14 и б) на хибридне мотиваторе код ю]их се страни елемент (у датом случа]у, префиксоид) удружу|е с домайом основом (]едан пример):
а) абисал > абисални, -а, -о; адщабата > адщабатски, -а, -о; алувщ(ум) > алувщални, -а, -о; антиклинала > антиклинални, -а, -о; антициклон > антициклонски, -а, -о;
апсида > апсидни, -а, -о; атмосфера > атмосферски, -а, -о; базалт > базалтни, -а, -о;
батщал > батщални, -а, -о; бреча > бречасти, -а, -о; бунар > бунарасти, -а, -о; валов
> валовски, -а, -о; вулкан > вулкански, -а, -о; галактика > галактички, -а, -о; геобо
таника > геоботанички, -а, -о; геополитика > геополитички, -а, -о; геосинклинала >
геосинклинални, -а, -о; геотермика (= геотермща) > геотермички, -а, -о; геотехника
> геотехнички, -а, -о; геохемща > геохемщски, -а, -о; гипс > гипсни, -а, -о; глацщал
> глацщални, -а, -о; гад > гле^ни, -а, -о; глечер > глечерски, -а, -о; гномон > гномон- ски, -а, -о; гравиметрща > гравиметрщски, -а, -о; градщент > градщентни, -а, -о;
гранит > гранитни, -а, -о; гранитоид > гранитоидни, -а, -о; графит > графитни, -а, -о; девон > девонски, -а, -о; дилувщ(ум) > дилувщални, -а, -о; еквино(к)цщ(ум) >
еквино(к)цщски, -а, -о; еклиптика > еклиптички, -а, -о; елувщ(ум) > елувщални, -а, -о; еоцен > еоценски, -а, -о; епицентар > епицентрални, -а, -о; ефорацща > ефора- цщски, -а, -о; зенит > зенитни, -а, -о; интрузив > интрузивни, -а, -о; ]ура > ]урски, -а, -о; камбрщ(ум) (= камбрща) > камбрщски, -а, -о; каолин > каолински, -а, -о;
карбон > карбонски, -а, -о; карбонат > карбонатни, -а, -о; квартар > квартарни, -а, -о; клисура > клисурасти, -а, -о; комплекс > комплексни, -а, -о; крас > крашки, -а, -о; креда > кредни, -а, -о; ландшафт > ландшафтни, -а, -о; латерит > латеритни, -а, -о; латитуда > латитудинални, -а, -о; лес > лесни, -а, -о; литосфера > литосферни, -а, -о; лонгитуда > лонгитудинални, -а, -о; мезосфера > мезосферни, -а, -о; меридщан >
меридщански, -а, -о; метасоматоза > метасоматски, -а, -о; метеор > метеорски, -а, -о;
метеорит > метеоритски, -а, -о; минерал > минерални, -а, -о; монсун > монсунски, -а, -о; морена > моренски, -а, -о; неолит > неолитски, -а, -о; ниво > нивоски, -а, -о;
озон > озонски, -а, -о; океан > океански, -а, -о; оркан > оркански, -а, -о; офиолити
> офиолитични, -а, -о; палеоген > палеогени, -а, -о; пасати > пасатни, -а, -о; период
ва ко]и нису дати као одреднице у РМС и PCJ, али, ради у)едначавааа облика, и код оних ко]и су у речничким изворима потвр^ени у крайем облику), сви йе придеви бити наведени у дужем облику.
13 Ову бинарну опозици)у, ко]у сматрамо доволно прозирном и отуд погодном, додуше сада невезану за моциона образовала, преузели смо из 'Ьорий 1982.
14 Наравно, овако велики бро] примера омогуйава и отвара места за класификаци|е ко]е би се тицале творбене структуре и мотиваци|е датих мотиватора у ]езицима изворницима (уп. нпр. гипс, ]ура, с ]едне стране, и епицентар, метасоматоза, с друге) или пак аиховог порекла. Ипак, будуйи да
то ни|е у непосредно] вези с предметом и цилем нашег рада - овога пута нейемо се тиме бавити.
442 Милан С. А]цановиЬ
> периодични, -а, -о;15 пластика > пластични, -а, -о; плувщал > плувщални, -а, -о;
подзол > подзоласти, -а, -о; порфир > порфирни, -а, -о; прерща > прерщски, -а, -о;
регион > регионални, -а, -о; реликт > реликтни, -а, -о; релеф > релефни, -а, -о; рщас
> рщаски, -а, -о; савана > савански, -а, -о; сателит > сателитски, -а, -о; седимент >
седиментни, -а, -о; сезона > сезонски, -а, -о; сизигщ > сизигщски, -а, -о; силикат >
силикатни, -а, -о; синклинала > синклинални, -а, -о; синоптика > синоптички, -а, -о; сифон > сифонски, -а, -о; степа > степски, -а, -о; стратосфера > стратосферски, -а, -о; структура > структурни, -а, -о; територща > територщални, -а, -о; терме >
термални, -а, -о; терцщар > терцщарни, -а, -о; травертин > травертински, -а, -о;
трахит > трахитски, -а, -о; тропи > тропски, -а, -о; урбанистика > урбанистички, -а, -о; физичка географща > физичкогеографски, -а, -о; фирн > фирнски, -а, -о;
флиш > флишни, -а, -о; фосил > фосилни, -а, -о; хелиограф > хелиографски, -а, -о; хидрометрща > хидрометрщски, -а, -о; хидротехника > хидротехнички, -а, -о;
цирк > циркни, -а, -о; шарщаж > шарщашки, -а, -о;
б) геопростор > геопросторни, -а, -о.
3.1.1.1.1. Ме^у наведеним терминима специфично место, на неки начин прелазно измену овог и наредног подтипа, заузима]у по]едини латинизми к у и се ]авла]у у дублетжу форми: наиме, термини алувцЦум), дилувцЦум), еквино(к)цц](ум) и елувцЦум), као што ]е познато, има]у дуже и крайе облике.
Уколико бисмо придеве шима мотивисане изводили из крайих облика, тада би они били представници интегралног подтипа; уколико бисмо пак шиховим мо- тиваторима сматрали дуже облике именице - место би им било ме^у осталим представницима суплетивног подтипа.
3.1.1.1.2. Вишелексемски термин физичка географц/а ме^у терминима юуе смо сврстали у интегрални подтип ]едини ]е такав - вишелексемски, и по томе посебан.
3.1.1.1.3. Деривирани придеви на]вейим делом спада]у у групу релационих (нпр. моренскц, сцзцгы]скц), затим матерщалних (нпр. графцтнц, порфцрнц), при чему понекад нще могуйе повуйи ]асну границу измену те две класе, а само по изузетку - симилативних придева (нпр. бречастц, бунарастц, клцсурастц). У вези с овим последним, можемо приметити да нще случало што управо лексеме бунар и клцсура, обе одавно примлене и адаптиране, у свом семантичко-деривационом потенциалу има]у могуйност гра^еша (и) овог типа придева.
3.1.1.2. Суплетивни подтип пак репрезентован ]е са следейих 56 парова лексема, код ко]их не постсуи нщедан пример за хибридне мотиваторе, како смо имали у претходном подтипу:
аблацща > аблациони, -а, -и; абразща > абразиони, -а, -о; аерологща > аеролошки, -а, -о; акумулацща > акумулациони, -а, -о; антропозоик > антропозо]ски, -а, -о; ап-
15 У РМС уз OBaj да]е се и придев периодски, -а, -о, незабележен у нашо] неречничкд гра1)и и данас изобича]ен (PCJ га не бележи). Уколико бисмо пак и ова] придев уврстили у наш корпус, тада би се именица период са сво]а два деривата нашла у оквиру другог модела, што не би умногоме променило општу слику о односу та два модела, а нарочито не коначни суд о продуктивности пос- матраних термина. Осим тога, у Мастило 2001, као део вишечланог термина периодски плавлено поле, налазимо прилог периодски, несумаиво настао конверзщом од придева периодски, ко]и се пак у датом извору не наводи.
Деривациони потенцщ'ал географских термина страног порекла 443
сорпцфа > апсорпциони, -а, -о; архаик > арха]ски, -а, -о; астрономфа > астрономски, -а, -о; географща > географски, -а, -о; геоморфологий > геоморфолошки, -а, -о;
геостратегий > геостратешки, -а, -о; геохидрографща > геохидрографски, -а, -о;
гравитацща > гравитациони, -а, -о; демографща > демографски, -а, -о; денудацща
> денудациони, -а, -о; дефлацща > дефлациони, -а, -о; еворсща > еворсиони, -а, -о;
екологща > еколошки, -а, -о; ендореизам > ендореични, -а, -о; ерозща > ерозивни, -а, -о; етнографща > етнографски, -а, -о; зоогеографща > зоогеографски, -а, -о;
илувщум > илувщални, -а, -о; ингресща > ингесиони, -а, -о; инундацща > инунда- циони, -а, -о; инфилтрацща > инфилтрациони, -а, -о; кенозоик > кенозо]ски, -а, -о;
колувщум > колувщални, -а, -о; кондензацща > кондензациони, -а, -о; корозща >
корозивни, -а, -о; лимнологща > лимнолошки, -а, -о; мезозоик > мезозо^ки, -а, -о;
миграцща > миграциони, -а, -о; морфологща > морфолошки, -а, -о; морфометрща
> морфометрщски, -а, -о; навигацща > навигациони, -а, -о; орографща > орограф- ски, -а, -о; палеографща > палеографски, -а, -о; палеозоик > палеозо]ски, -а, -о;
педологща > педолошки, -а, -о; петрографща > петрографски, -а, -о; популацща >
популациони, -а, -о; регресща > регресивни, -а, -о; рекреацща > рекреациони, -а, -о; солифлукцща > солифлукциони, -а, -о; стереографща > стереографски, -а, -о;
стратиграфща > стратиграфски, -а, -о; стратосфера > стратосферски, -а, -о; топог- рафща > топографски, -а, -о; трансгресща > трансгресивни, -а, -о; фанерозоик >
фанерозо]ски, -а, -о; фенологща > фенолошки, -а, -о; хидрогеологща > хидрогео- лошки, -а, -о; хипсограффа > хипсографски, -а, -о; хипсометрща > хипсометрщски, -а, -о; хорологща > хоролошки, -а, -о.
3.1.1.2.1. Из горенаведених примера види се да се мотиваторы, с обзиром на сво] облик, могу разврстати у три групе: оне rojn се завршава]у суфиксом -и]а (на]бро_|ни|и - укупно их ]е 47 - али не и семантички разноврсни: означава]у или различите научне дисциплине или по]аве), оне чщи ]е финални део суфиксоид -зоик (пет назива разних ера у корима ]е постсуао живот: антропозоик, кенозоик, мезозоик, палеозоик, фанерозоик), те, назвайемо их тако уопштено због непос- то]аиа неке за]едничке особине, барем кад се ради о иихово] форми - остале (архаик, ендореизам, илуви]ум, колуви]ум). Ме^у припаднииима последие групе два термина захтева]у посебан осврт: наиме илуви]ум и колувщум обликом су блиски горепоменутим дублетним латинизмима поменутим у оквиру интегралног подтипа, али, за разлику од иих, ови су у нашим изворима16 потвр^ени само у дужем облику, те ]е иихова припадност овоме подтипу - неупитна.
3.1.1.2.2. Што се тиче мотиватора са суфиксом -и]а, овде можемо само констатовати нешто што ]е одавно примейено у нашо] стручно] литератури (исп.
нпр. Babic 1986: 180-183, Кла_|н 2003: 235): приликом гра^еиа деривата неке се именице р е д у т у , а неке не. Како наша гра^а показу|е, деривата добщених од редуковане основе знатно ]е више (однос ]е 50 : 14).17
3.2. Други модел чине они примери где наспрам номиналног мотиватора имамо тако^е ад|ективски дериват, али сада не ]едан него два или чак три, при томе, како показу|у речници и забележени контексти, истозначна - дакле, ]авжа]у се творбени дублети. Ова] j е модел с осетно маие потврда него претходни - укупно
16 Заправо, у само ]едном извору - Мастило 2001.
17 На овоме месту нейемо се бавити утв^иваием евентуалне правилности у томе будуйи да ]е то тема ко]а би захтевала знатно обимы^и корпус и изашла би из оквира овог истраживаиа.
444 Милан С. А]цановиЬ
]е забележено 18 мотиватора, при чему смо и овог пута забележене примере, али сада користейи бро] регистрованих деривата као класификациони критерщум, поделили у два подтипа: а) именице наспрам ко]их се ]авла]у два придева и б) оне наспрам ко]их фунгира]у три придева.
3.2.1. Први подтип приметно ]е бро]нщи од другог - наспрам укупно 13 мотиватора ]авла]у се два деривата, док пет има]у по три деривата. Ради се о следейим примерима, муи се опет могу поделити на а) интегралне и б) супле- тивне, али и на в) комбинацщу та два, ту мотиватор муи наспрам себе има ]едан дериват настао додавааем творбеног форманта на нередуковану основу, а ]едан изведен од редуковане основе:
а) дщамант > дщамантни, -а, -о, дщамантски, -а, -о; доломит > доломитични, -а, -о/доломитски, -а, -о; екватор > екваторщални, -а, -о/екваторски, -а, -о; клима >
климатски, -а, -о/климски, -а, -о; пол > поларни, -а, -о/полни, -а, -о; прогноза >
прогнозни, -а, -о/прогностички, -а, -о; трщас > трщаски, -а, -о/трщасни, -а, -о;
циклон > циклонални, -а, -о/циклонски, -а, -о;
б) плутонизам > плутонистички, -а, -о/плутонски, -а, -о; сеизмицитет > сеизмички, -а, -о/сеизмични, -а, -о;
в) вегетапща > вегетациони, -а, -о/вегетаци)ски, -а, -о; дислокацща > дислокациони, -а, -о/дислокацщски, -а, -о; моноклинала > моноклинални, -а, -о/моноклинични, -а, -о.
3.2.1.1. Из датих примера види се да ]е и овде (на])више представника ин
тегралног модела: наспрам осам таквих скуе само два представника суплетивног и три комбинованог. Тако^е, дублетизам забележених деривата, што ]е, наравно, и очекивано, резултат ]е употребе различитих творбених форманата: било да се ради о два форманта домайег порекла (дщамантни, -а, -о/дщамантски, -а, -о;
сеизмички, -а, -о/сеизмични, -а, -о; трщас > трщаски, -а, -о/трщасни, -а, -о) или пак, што ]е знатно чешйи случау ]едном домаЬег а другом страног порекла (ве- гетацща > вегетациони, -а, -о/вегетацщски, -а, -о; дислокацща > дислокациони, -а, -о/дислокацщски; доломит > доломитични, -а, -о/доломитски, -а, -о; екватор
> екваторщални, -а, -о/екваторски, -а, -о; клима > климатски, -а, -о/климски, -а, -о; моноклинала > моноклинални, -а, -о/моноклинични, -а, -о; плутонизам > плу
тонистички, -а, -о/плутонски, -а, -о; пол > поларни, -а, -о/полни, -а, -о; прогноза
> прогнозни, -а, -о/прогностички, -а, -о; циклон > циклонални, -а, -о/циклонски, -а, -о).
3.2.2. Други подтип посматраног модела репрезентован ]е са пет мотивних термина и аиховим дериватима, ме^у муима имамо деривате припаднике интег
ралног (три) и комбинованог типа (два):
а) магма > магматични, -а, -о/магматички, -а, -о/магматски, -а, -о; ороген > орогенс- ки, -а, -о/орогенетски, -а, -о/орогени, -а, -о; планета > планетарни, -а, -о/планетни, -а, -о/планетски, -а, -о;
б) дисперзща > дисперзщски, -а, -о/дисперзни, -а, -о/дисперзиони, -а, -о;18 пелаги|ал
> пелашки, -а, -о/пелагички, -а, -о/пелагщални, -а, -о.
18 У Кла)н, Шипка наводи се и придев дисперзиван, -вна, -о, али се изводи из француског dis- persif, те га отуд не сматрамо мотивисаним.
Деривациони потенциал географских термина страног порекла 445
3.2.2.1. Чиаеница да наспрам ]едне именица nocroje чак три истозначна, релациона придева да се об]аснити тиме да ме^у датим придевима два (магма- тички, орогенски) припада]у на_|стари|им нашим изворима (Цвщий 1991) те да их у савременим изворима нема. Тако^е, иако сва три придева мотивисана именицом планета има]у потврду у речнику Кла_|н, Шипка 2006, како показу|е поменути извор, они нису потпуни синоними: придев планетарни ]е двозначан (’1. муи обухвата, муи се односи на целу планету Землу; 2. муи се односи на планете’), при чему ]е аегово друго значеае истоветно значеау придева планетни и пла- нетски. Придеви деривирани од именице дисперзи]а пак, будуйи синонимични и забележени у савременим изворима,19 представла]у унеколико изузетак.
3.3. Као трейи модел издво_|или смо модел на први поглед сличан претход- ном, будуйи да наспрам номиналног мотиватора опет имамо два ад|ективска деривата, али сада - разнозначна и припадника различитих класа придева:
квалификативних, матерщалних и/или релационих. Ова] ]е тип репрезентован на]мааим бро]ем примера: трима мотиваторима и аиховим дериватима, юуи су настали додавааем творбеног форманта на нередуковану основу:
кварц > кварцни, -а, -о/кварцевити, -а, -о;
кристал > кристаласти, -а, -о/кристални, -а, -о;
талас > таласасти, -а, -о/таласни, -а, -о.
3.3.1. Првонаведени пар придева захтева посебан осврт због извесних недоумица муе се не тичу првог придева, муи ]е и данас сасвим фреквентан и обичан, вей другог, муи ]е забележен само код Цвщийа (2000: 162) у термину20 кварцевити порфир. Наиме, из контекста се не може видети да ли ]е придев кварцевити синонимичан с придевом кварцни, муи не налазимо код Цвщийа, или не. Уколико ]есте, термину кварц и аеговим дериватима место би било у првом подтипу претходног модела. По сво] прилици ова два придева ипак нису синонимична: и Кла]н и Бабий, говорейи о придевским суфиксима, издва]а]у и формант -овит/-евит, муим се граде превасходно придеви са значеаем, како га Бабий формулише, „koji je pun i” (Babic 1986: 430). Кла]н, с друге стране, за]едно с р ш неколико придева са значеаем „рудног богатства” (Кла]н 2003: 291), чак наводи и придев кварцовит, фонетски дублет посматраног придева.
3.4. Ч етврти модел чине примери у муима ]е присутна тзв. секундарна мутацща (Babic 1986: 44), ту по]ава да се релациони придев изведен од ]едне именице односи и на другу именицу обликом и значеаем блиску прво] (нпр.
филозоф, филозофи]а > филозофски, -а, -о).21 С. Бабий примейу]е да ]е ова по]ава
19 Дисперзни и дисперзщски има]у потврду само у PCJ, док се дисперзиони да]е у Кла]н, Шип
ка 2006 и РМС.
20 Наравно, под условом да се ова именичка синтагма, само ]едном регистрована, ]а в л а с терминолошком вредношйу.
21 Овакво Бабийево дефинисаае дате по]аве имплицира да ]е у оквиру пара мотиватора ]една од лексема, када се ради о творбено] структури, надре^ена оно] друго]. Иако он на почетку сво]е мо- нографи]е не казу]е да ли назив струке/научне дисциплине или пак особе ко]а се а и м а бави - сматра таквом лексемом (Babic 1986: 44), касни]е (Babic 1986: 183), говорейи о суфиксу -и/а, он по]еднне nomina professionis помойу нултог суфикса изводи из назива струка/научних дисциплина. Ипак, за- клучу]е да се то пи таае може сматрати отвореним. Ни И. Кла]н не доводи ова] проблем до кра]а:
446 Милан С. AjuaHOBHh
нарочито честа код именица корима се означава]у називи места и одговара]уйих етника или пак, што ]е присутно без изузетка код свих наших примера, називи струка и научних дисциплина и особа ксуе се аи м а баве.
3.4.1. У нашем ]е корпусу 11 парова термина ксуи наспрам себе има]у исти релациони придев:22
вулканологща, вулканолог > вулканолошки, -а, -о; геологща, геолог > геолошки, -а, -о; картографща, картограф > картографски, -а, -о; климатологща, климатолог
> климатолошки, -а, -о; метеорологща, метеоролог > метеоролошки, -а, -о; океано- графща, океанограф > океанографски, -а, -о; сеизмологща, сеизмолог > сеизмо- лошки, -а, -о; спелеологща, спелеолог > спелеолошки, -а, -о; туризам, турист(а) >
туристички, -а, -о; хидрологща, хидролог > хидролошки, -а, -о; хидрометеорологща, хидрометеоролог > хидрометеоролошки, -а, -о.
3.4.2. Ме^у наведеним мотиваторима запажа се ]едан доминантан творбени модел у ко]ем се ]а в л а суфиксоид -логц/а, када се ради о називу науке, односно -лог, када ]е у питаау именица корм се денотира особа муа се датом дисциплином бави: чак ]е осам таквих парова мотиватора ме^у 11 забележених (вулканолог[ща], геолог[ща], климатолог[ща], метеоролог[ща], сеизмолог[ща], спелеолог[ща], хидролог[ща], хидрометеоролог[ща]).
3.5. Као пети модел издворли смо номиналне мотиваторе наспрам к орх стсуе два деривата, али сада]едан првостепени и ]едан другостепени. Забележених бро] оваквих микросемантичко-деривациона гнезда веома ]е мали - свега пет:
дисперзща > дисперзни, -а, -о > дисперзност, зона > зонални, -а, -о > зоналност;
континент > континентални, -а, -о > континенталност;
сеизмицитет23 > сеизмични, -а, -о > сеизмичност;
пол > поларни, -а, -о > поларник.
3.5.1. Четири од забележених другостепених деривата (дисперзност, зоналност, континенталност, сеизмичност) настала су по истом, веома фрек- вентном, творбеном моделу: поименичавааем одговара]уйих придева помоЬу суфикса -ост, форманта чща ]е ]едина функцща управо поименичаваае придева и к о р ]е ме^у изофункционалним суфиксима далеко н арродуктивнир (К лар 2003: 178).24
найме, он код горенаведеног пара примера сматра назив науке примарнщим или пак говори о ’коре- лацщи суфикса’, тр констату]е да с истом основом облик на -uja значи радлу, а она] на -0 вршиоца или носиоца радле (Кла]н 2003: 234).
22 Део нашег корпуса су и по]едини други парови именица ко]има се означава]у научне дис
циплине и луди ко]и се лим а баве, али ко]и наспрам себе нема]у потвр^ен придев (нпр. глациоло- гщ'а-глациолог), те отуд и нису могли бити сврстани у дати модел.
23 Ову и претходну именицу и лим а мотивисане придеве поменули смо веh у оквиру других типова.
24 Да би илустровао ову сво]у тврдлу, И. Кла]н наводи податак да номинални деривати на -ост у Обратном речнику српскога]взика М. Николиhа заузима]у читавих 56 страна.
Деривациони потенциал географских термина страног порекла 447
3.5.2. Термин поларник пак резултат ]е универбацще: настао ]е елидирааем вишелексемског термина поларни круг, на муи ]е додат формант -йк (поларни [круг] + -йк).
3.6. Коначно, шести модел чине номинални мотиватори и аи м а мотиви- сани глаголи. Ме^утим, код овог се типа ]аваа]у две недоумице: прва се тиче утвр^ивааа чиаенице да ли ]е глагол заиста мотивисан именицом, или се пак ради о двема поза]маеницама п р и м е н и м независно ]една од друге, док се друга недоумица, уколико ]е глагол заиста мотивисан у српском ]езику, тиче вишеструке мотивацще, односно проблема утвр^ивааа аеговог мотиватора.
3.6.1. У вези с првом наведеном недоумицом, можемо поставити питаае где се може, и да ли се уопште може, повуйи ]асна граница измену оних именица и глагола страног порекла ко_|и у српском ]езику има]у за]едничку основу, али ко_|и се не могу довести у везу мотиватор - мотивисана лексема, и оних глагола муи се у српском ]езику могу сматрати мотивисаним одре^еном именицом (и/или придевом). И. Кла_|н као примере за прву групу, да]уйи и одговара]уйе именице с за]едничким основама, наводи бро_|не глаголе, као што су: диктирати (диктат), жонглирати (жонглер), монтирати (монтажа), негирати (негацща) и др., за муе кратко констату|е да се „не могу сматрати изведеницама” (Кла_|н 2003: 356).
С друге стране, глаголе као што су селекционирати (<селекци]а), критизирати (<критика), полемизирати/полемисати (<полемика), спецификовати (<специфи- чан) - он сматра мотивисаним. За глаголе пак као што су организовати и ауто- ризовати сматра да се тешко могу сматрати мотивисаним, ]ер се семантички не могу довести у везу с именицама орган25 и аутор (Кла_|н 2003: 358). Нажалост, у овом не видимо неки систем муи би нам могао помойи у анализи.
3.6.1.1, Ме^у терминима муе смо забележили следейих 10 именица има]у наспрам себе глаголе с муима су у несумаиво] обличму и значеасю ] вези, при чему карактер прве нще лако у потпуности осветлити:25 26 27
абразц'а (’одроааваае зем ае под де)ством таласа’) - абрадирати ( ’1. [о]стругати, [са]стругати. 2. одронити, одроаавати; односити треаем , разарати’); дислокацщ'а (’измена распореда геолошких ото] ева под де] ством тектонских процеса’) - дислоци- рати ( ’померити, померати, помайи с места; разм естит, размештати, распоредити, распоре^ивати’); инундацщ'а ( ’1. п л ав аеа е, поплава, поводаа. 2. плавно подруч)е водотока, обухвата жуас измену речног корита и линще вишег терена или насип’) - инундирати21 кристал (’тело саставаено од правилно саставааених атома р н а или молекула у облику полиедра’) - кристалисати/кристализовати/кристализира- ти (’бити захвайен процесом кристализацще, прейи, прелазити у кристално стаае, претворити се, претварати се у кристал’); нивелир (’справа за м ереае и упоре^иваае надморских висина геометри) ском методом’) - нивелирати/нивелисати ( ’одредити, одре^ивати висинску разлику измену две]у или више тачака на површини З е м а е’; 25 26 27
25 Као мотиватору у овом случа^у, уколико бисмо глагол ипак сматрали мотивисаним, пред- ност бисмо могли дати ]едно] друго] именици - организаций (организ[аци]а] + -овати), при чему и семантика датих речи то допушта.
26 Управо због тога наводимо зн ачеаа датих именица и глагола.
27 Jедину сво]у потврду ова) глагол има у Цвн)иЪ 1966: 85 („Вей на ]есен издан се п еае до на површ и инундира равнице.”).
