811.163.41’373.611
ДРАГАНА Д. В Е Л К О В И Ъ СТАНКОВИЪ*
ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ, СРБИJА
КОГНИТИВНИ АСПЕКТИ ДЕМИНУЦШЕ ГЛАГОЛА У СРПСКОМ 1ЕЗИКУ**
Сажетак. У раду се разматра глаголска деминуцща као творбено-семантичка модификацща ослоаена на концепте фрагментацще и лимитацще (РАДЛА ХЕ /ДИ- НАМИЧАН/ ЕНТИТЕТ, НАЧИН ВРШЕЛА РАДЛЕ ХЕ ФОРМА /ДИНАМИЧНОГ/
ЕНТИТЕТА, ГЛАГОЛСКА ДЕМИНУЦИХА ХЕ ТЕМПОРАЛНА И АКЦИОНА ФРАГ- МЕНТАЦИХА РАДЛЕ МОТИВНОГ ГЛАГОЛА, ФРАГМЕНТИРАЛЕ Ш СЛАБЛЕЛЕ /КОХЕРЕНТНОГ/ ЕНТИТЕТА), из куих происходе основна значеаа девербативних умааеница са богатим адвербщалним инскриптом.
Каучне речи: глаголи, деминуцща, концептуализацща глаголске деминуцще у српском ]езику.
Увод
1. Развщеност глаголске деминуцще у српском ]езику показу|е наглашену склоност изворних говорника према варираау динамике, интензитета и модалите- та радае. Бро_|ност глаголских деминутива, па и о куп ааае више истоосновинских деривата око по]единог глагола као мотиватора указу|е на то да ]е палета глаголске деминуцще у српском ]езику разучена, а да у творбеном процесу настала апро- симацща не омета додатну дезинтензификацщу (нпр. тихо певуши, лако куцка, лагано луподуЬи и сл.; исп. КССХ). Уз то, захваау]уйи специфичностима семе мало код глаголских умааеница, ме^у евалутивним твореницама девербативни деривати издва]а]у се по способности на_|ширег значеаског обухвата, али и rajro - разитще семантичке неодре^ености.
1.1. Основна разлика измену мотивног и деминуираног глагола препоз- натаива ]е у одговору на питаае Како се врширадта именована девербативном уматеницом? Наше истраживаае, засновано на анкети (исп. ниже 2; 1, 1.1), пока- зу]е да говорници српског ]езика као матераег на ово питаае одговара]у читавим низом разноврсних прилога, па се уобича]ена семантичка формула „врш еае рад ае Х у маао] мери/мааим интензитетом” осейа унеколико недостатном. С обзиром на особености семантизацще ових деривата, муи се могу посматрати као
* e-mail: draganavs@yahoo.com
** Ова] рад jc настао у оквиру про]екта бр. 178006, под називом Српски ]'език и тегови ресурси:
опис, теорще и примена, rajn финансира Министарство просвете, науке и технолошког разво]а Ре
публике Србще.
498 Д рагана Д. В елковиЬ СтанковиЬ
адвербщални валерски отклони од основинске речи, без оштрих разграничена и поларизацща, глаголске деминутиве треба посматрати као изразито фазичну1 групу твореница.
1.2. Претпоставили смо да ]езичка економща, ту потреба да се семантика глаголских уманеница - ослонена на творбено унет прилошки спектар - на разно- лике начине реализу]е у комуникацщи, нще ]едини разлог развщености глаголске деминуцще у српском ]езику. Овом, без сумне значащом ]езичком тенденциям (исп. ЛориЙ 2008: 159-160) не можемо у целости об]аснити шароликост и ширину адвербщалних детерминатора код глаголских уманеница, зато смо одговоре на питана у вези са природом и когнитивном утемененошЙу глаголске деминуцще потражили у концептуализации радни исказаних глаголским евалутивима, кеда се ослана на уопштено поимане делана, активности и времена.
1. О неким особеностима деминуцщ е именица и глагола
1. Пошто увек треба имати на уму да се - упркос диференцщацщама узро- кованим припадношЙу различитим врстама речи - неке карактеристике творбено реализоване евалуацще мора|у у одре^ено] мери препознавати као за|еднички именитени и код деноминалних и код девербативних твореница, од ових срод- ности и полазимо.
1.1. Два су обележ]а карактеристична и за именичке и за глаголске евалутив- не творенице; прво се огледа у апроксимацщи, ту неодре^ено] мери одступана од подразумеване норме (на|чешЙе препознатниве у денотату мотивне речи), а друга у супремацщи деминуцще и убедниво веЙем семантичком потенциалу деминутива у односу на аугментативе (уп. ВенковиЙ СтанковиЙ 2011: 62-65).
1.2. Разлике измену глаголских и именичких евалутива су упадниве. Наиме, поларизацща деноминалних деминутива и аугментатива и нихова кореспонден- цща са хипокористичним или пеЯративним значенем условнене су концептом запремнености ЧОВЕКОВОГ ВИЗУЕЛНОГ П О Л А (ВИЗУЕЛНО П О Л Е JЕ САДРЖАТЕЛ, НЕМ АЛЕ КОНТРОЛЕ И НЕМОЛ СУ ДОЛЕ, КОНТРОЛА И М ОЛ СУ ГОРЕ) и позиционирашЙу у оквиру (поларизованог) ЧОВЕКОВОГ ЕМОЦИОНАЛНОГ ПРОСТОРА (ВенковиЙ СтанковиЙ 2011: 142-154). Емоцио- нални простор ]е отворен за мале ентитете (и за оне коЯ су именовани као мали), ]ер су операбилни и базопасни; они не запрема|у визуелно поле, те ]е суб]екат оцене у супериорном положку (ту гледа их одозго, уп. МОЛ Ш ГОРЕ, НЕМАЛЕ КОНТРОЛЕ И НЕМОЛ СУ ДОЛЕ, Кликовац 2004: 38, 76). Зато ]е облицима деминутива отворен пут према хипокоризацщи, у чи_Я основи ]е потреба за
1 OTBapajyhH читав низ лингвистичких пи тала сагледаних из угла фази логике, М. Радовано- виЬ нас подсеhа на човекову потребу да свеколику по)авност, па и )езичке феномене категоризу)е и класифику)е, али и на реалну заснованост оног погледа ко)и подразумева неодре^еност и одсуство строгих подела: „Насупрот ’аристотеловско)’, ’тврдо)’ логици, стсуи ’фази’ (,fuzzy’), ’мека’ логика (,soft’ logic), ’расплинута’, ’разливена’, ’лабава’ логика, она што светове по)ава и наших судова о а и м а подвргава разврстава^има на скалама градуелности, ’интензитета’ (по принципу скаларнос- ти, дискретности, континуалности, постепености, степенова^а, рангира^а...)...” (Радовановиh 2009:
19-20).
афилщацщом.2 Поред хипокористичног, именичке умааенице могу имати иро
нична, еуфемистичка и перративна значеаа ослоаена на метафоре ВРЕДНО Ш ВЕЛИКО, БЕЗВРЕДНО ГЕ МАЛО, док се код глаголских умааеница ова значеаа развща]у углавном само конотативно.
2. Аугментативне именице, за разлику од деноминалних деминутива, има]у знатно вейи афективни потенцщал, и то захваау|уйи изразитсу атракцщи сема велико и лоше (непожелно). Насупрот умааеницама, деноминални аугментати- ви се, због предимензионираности, поима]у као неоперабилни и потенцщално опасни, ]ер запрема]у визуелно по ле и стога, у оквиру емоционалног простора, заузима]у место на]удааенще од емоционалног центра.
3. Као и код именичких евалутива, суфиксална деминуцща доминира и код глагола. Тако^е, девербалне умааенице има]у широк, али знатно сфуматиранщи семантички опсег од именичких. Пошто се, уопштено узевши, квантитет код глагола везу|е за тра]аае, а квалитет за начин врш еаа, темпорална лимитацща условаава разноликост модалитета радае, па због овакве повезаности значеае глаголских умааеница истовремено обухвата и темпоралне и модалитетске ад- вербщалне модификацще.
2. Анкета: хипотезе, процедура, ц и а е в и , садрж а|
1. У испитиваау деминутивних глагола пошли смо од хипотезе да ]е концепт делимитативности код ове групе евалутива детерминисан природом творбено унете адвербщалне семантике, те да детаанщ и увид у ова значеаа може ]аснще оцртати метафоричку базу глаголске деминуцще. Тако^е смо претпоставили да, упркос апроксимативности оцене, као и код десупстантивних речи суб]ективне оцене, и у оквиру девербативних евалутива постсуе чланови муи гравитира]у центру и они муи припада]у периферии, а да се прототипични представници ове поткатегорще могу препознати не само по с в о ^ фреквентности, вей и по вишем степену умааености.
1.1. Анкета ]е обаваена на Филолошком факултету у Београду током летаег семестра 2012. године.3 У испитиваае ]е било укаучено 106 студената друге и трейе године студщске групе (01) Српски ]език и каижевност.4
2 М ало се посматра као немойно, оно у посматрачу побу5у|е заштитника, али и ж еа у за посе- довааем и афективним и сп у аеаем подстакнуту асоцщативним ланцем: мало ^ безопасно ^ добро
^ вредно ^ мило.
3 Помой у спрово^еау анкете на Филолошком факултету у Београду пружиле су ми доц. др Весна Ломпар и мр Ана Батас, ко]има сам захвална на подршци.
4 Приликом реш авааа задатака (ко]е ]е било ограничено на 8 минута), испитаници су били позвани да се руководе пре свега сво]им ]езичким осейа]ем, но, с обзиром на то да ]е анкета спрове- дена ме^у студентима српског ]езика и каижевности, треба имати у виду да ]е, посебно приликом д авааа одговора на последае питаае, у формулаищи могла имати удела и током студща изгра^ена лингвистичка компетенцща, као и зн аае из области творбе речи.
Од укупно 106 испитаника сви су одговорили на прва три питааа; на последае пи таае (4) ан
кете одговорило ]е 86 анкетираних, ме^у ш]има су многи давали опширнще одговоре; захваау]уйи томе издво]или смо 129 различитих, блискозначних и/или поноваених обележ]а деминутивних гла
гола, ко]е смо, према семантичким и граматичким критерщумима, разврстали у три групе (1. сни
жена динамика/интензитет, 2. темпорална сегментацща /учесталост/ и/или ограниченост, 3. став вршиоца и/или говорника; в. Табелу 4).
500 Д рагана Д. В е ак о в и й Станковий
2. Намера нам ]е била да испитамо (а) ко]и суфикси доминира]у у творби девербативних деминутива, (б) ксуи се суфикси поима]у као индуктори на]веЬег степена умааености, (в) какви су обим и садржа] адвербщалног спектра инхе- рентног глаголским умааеницама, а тако^е и (г) како изворни говорници српског ]езика разуме]у глаголску деминуцщу.
2.1. Првим питааем се од испитаника тражило да наведу по ]едан демину- тивни глагол мотивисан глаголима спавати, летети, свирати и резати, ксуи ]е, према аиховом ]езичком осеЬа]у, нарипичнщи и на]фреквентни]и. Други захтев био ]е усмерен на одре^иваае степена деминуцще (на скали од 1 до 10) углавном првостепених деривата глагола певати (певкати, певнути, певукати, певуца- ти, певуцнути, певушити, певушкати, певуцкати).5 Реш аваае треЬег задатка подразумевало ]е да анкетирани поред сваког од осам деминутивних глагола (биркати, сипкати, пи]уцкати, читуцкати, живуцкати, лулуш кат и, вирукати, трчкарати) напишу по ]едан прилог или прилошки израз муи, према аиховом м иш леау, на^римеренще опису]е начин врш еаа радае именоване глаголском умааеницом. Последаи (четврти) захтев односио се на слободну (уопштену) формулацщу значеаа деминутивних глагола гра^ених суфиксима типичним за ову врсту умааеница (-ка, -кара, -уцка, -уца, -ука, -уши, -ушка).
2.2. Приликом проф илисааа првог п итааа, усмереног на испитиваае плодности по]единих суфикса корима се граде деминутивни глаголи, водили смо рачуна о томе да мотивне речи има]у релативно високу фреквентност у српском ]езику и да п о с е щ у солидан деривациони потенцщал у изво^еау евалутивних глагола. Од сваког наведеног глагола могла су се извести на]маае по три деми- нуирана5 5 6, мада ]е творбена спо]ивост са по]единим суфиксима варирала, што ]е сасвим природно.
2.3. Од испитаника се захтевало да уз сваки мотивни глагол напишу само по ]едну, а и м мотивисану, глаголску умааеницу. Ограничеае ]е поставлено ]ер
сматрамо да ]е у оваквим истраживааима знача]ан и асоцщативни моменат, пошто се, захвалу]уйи аему, у свест испитаника жели призвати управо на]фреквентни]а твореница, док би захтев да се наведу сви деривати заступлени у идиолекту по]е-
5 У идентификации степена умааености реализованог различитим суфиксима пошли смо од претпоставке да у оквирима деминуцще глагола п о сто в градуелност ко)а се, у истраживааи
ма м ааег обима, на)боае може идентификовати унутар деривационих гнезда мотивисаних истом полазном реч)у. Као што се из наведених примера види, желели смо да испитамо и )езички осейа) према деминуираау суфиксом -ну, на ко)и )е одавно п аж ау скренула И. Грицкат, назвавши га мор- фолошким средством за деминуцщу (Грицкат 1955/56: 90-92).
6 У одговорима смо очекивали, пре свега, деривате забележене у речницима РСАНУ и РМС, ко)е овде наводимо са лексикографским дефиницщама: (1) спавати: сп авкати несврш. дем. према спавати, дремуцкати; спавнути сврш. мало одспавати, поспавати; спавуцнути сврш. дем. према спавнути; (2) летети: л еткати и л еткати несвр. у дем. : летети; летуцати несвр. у дем.
значету: летети; изводити кратке летове, летети тамо-амо; летуцкати несвр. в. летуцати;
летуш и ти несвр. в. летуцати; леткар ати несвр. у дем. и хип. : ; л етк ар и ти несвр.
у дем. значету : летети; летнути 1. а. винути се у полетети, одлетети ( у дем. и хип. значету); (3) свирати: сви ркати несврш. у дем. значету : помало, тихо свирати; свирукати, свируцати и свируцкати несврш. помало, тихо свирати, свиркати; (4) резати: рескати несврш.
дем. од резати; рецкати несврш. дем. од резати; резуцкати несврш. дем. од резати; резнути сврш.
1. дем. према резати, мало засеки, сецнути.
динца увела тестатора у недоумицу, будуйи да се м аае плодни суфикси обично ангажу]у у случа]евима када се посебно жели истайи стилска вредност (ре^е употреблаваних) лексема.7
3. Резултати истраж иваш а
1. Анализа одговора открила ]е неке очекиване, али и неке м аае предвидли- ве резултате. Наиме, доминацща деривата гра^ених типичним суфиксима за изво^еае деминутивних глагола била ]е претпоставлена, али ]е експанзивност по]единих суфикса унеколико превазишла очекивааа. Суфикс -уцка показао ]е убедливу доминацщу (62,97%), док су изведенице суфиксом -ка дупло м аае заступлене (31,37%).
1.1. На]вейа творбена инвентивност показана ]е у деминуираау глагола спавати: употреблено ]е шест деривата (спавуцкати, спавкати, спавнути, спа- вуцнути, спавукати, спавушити), од муих РМС бележи само три (исп. фн 6), изоставла]уйи чак и на]фреквентнщи гл. спавуцкати. С друге стране, мада се у РСАНУ може найи седам деминутива изведених од глагола летети, испитаници су се у на]вейем проценту определили за летуцкати (85,85%), а у неупоредиво м ааем бро]у за леткати (11,32%), док су преостала два глагола (летуцнути /2/, летнути /1/) показала да ]е учесталост деминуцще формантом -ну, бар од наведене основе, врло ниска (на]виша ]е код изведеница од гл. спавати и резати, и то од недеминураних основа, в. Табелу 1.а).
1.2. Глаголи гра^ени суфиксом -уши веома су ретки (исп. Николий 2000), а карактерише их - код девербативних умааеница иначе веома ретка - афективна оцена (уп. милушити, летушити и сл.), к у а се обично развща тек на конотативном плану. Ово показу]е да карактеристични суфикси, ме^у муима, због двоструког обележ]а деминутивности, повлашйено место има формант -уцка, утичу не само на унификацщу форме, захвалу]уйи чему ови глаголи п о сщ у лакше препоз- натливи, вей и на ублажаваае или на неутрализацщу афективне семантичке компоненте. Поред тога, запажамо да ]е сугласничка група -цк- у српском ]езику добила статус иконичког маркера глаголске деминутивности, и то на штету емо- тивне компоненте значеаа.
1.3. Да се суфикс -уца све м аае осейа као убедлива ознака деминутивности глагола показу]е чиаеница да ме^у одговорима на прво питаае анкете нема нщед- ног облика изведеног овим суфиксом (летуцати, свируцати), а да су три испита- ника, залазивши у питаау бр. 2 гл. певуцати, сматрала да ]е у питаау погрешно написан глагол певуцкати, те су, уз коректорски знак, унели исправку и додали к.
Такви случа]еви п о т в р ^ у запажаае да се у оквиру афиксалног инструментарща глаголске деминуцще издва]а]у суфикси ко]има се граде прототипични деверба- тивни евалутиви, а да вейи бро] суфикса, па и аи м а гра^ених твореница о с щ е маргинализован. Пошто ]е ове изведенице тешко найи и у Корпусу савременог српског ]езика (КССJ), наводимо ]едини забележени пример:
7 Поред тога, осим што би могли помислити да се анкетом проверава аихово зн а^е из ]езика, испитаници би се можда нашли у искуш е^у да бележе и оне деривате ко]е иначе не употреблава]у, што би на]вероватнще довело до нереалних, па зато и слабо употребливих резултата.
502 Д рагана Д. В елков ий Станковый
Како ]е снег чудан. Он се не топи, не умире као све друго, него се сме]е. Он се игра, он певуца (Милош Цраански, Дневник о Чарно]'евиЬу, КССТ).
2. Суфикси без сум ае утичу на измену значеаа, но м и ш а е а а лингвиста нису тако ]еднодушна када се постави питаае треба ли их сматрати значеаским ]единицама. У вези са тим Б. Торий истиче: „Будуйи да суфикс припада класи морфема, ]асно ]е да и он има одре^ено значеае. У том случа]у треба претпос- тавити аегов утица] на формираае значеаа изведене речи. Та] утица], када ]е у питаау експресивно значеае, ни]е лако препознатаив. У принципу йе експресивна функцща суфикса ]асни]е дойи до изража]а онда када ]е основинска реч лишена таквог значеаа” (Торий 2008: 179).
Управо зато смо у другом питаау, насто]ейи да испитамо утица] по]единих суфикса на степен умааености код истоосновинских деривата, одабрали експре
сивно неутралан мотивни глагол (певати).
2.1. Резултати анкете показу]у да различити суфикси ко]и учеству]у у творби исте семантичке категорще утичу на диференцираае твореница не само по степену умааености, ту интензитету, ко]и корелира са темпоралном фраментаци]ом (уп.
ГЛАГОЛСКА ДЕМИНУЦША ДЕ ТЕМПОРАЛНА И АКЦИОНА ФРАГМЕНТА- ЦШ А РАДШЕ МОТИВНОГ ГЛАГОЛА, исп. ниже 4; 4.1), вей и према модалитету (в. Табелу 3). То упуйу]е на чиаеницу да, у овом случа]у, придруживаае по]единих суфикса глаголско] основи резултира специфичном градабилно-адвербщалном модификаци]ом.
2.1.1. Очито ]е да изворни говорници у различитим суфиксима не препозна]у исти потенци]ал деминуцще, па пона]пре захваау]уйи томе, а знатно м аае због потребе за вейим бро]ем лексема као носиоцима стилске маркираности, опста]у многа разучена деривациона гнезда, чи]и се чланови ме^усобно разлику]у и с обзиром на семантичке ни]ансе ко]е добща]у фрагментацщом, и по томе припада]у ли центру или перифери]и ове творбено-семантичке категори]е.
2.2. Мада ]е деминуци]а код свих речи суб]ективне оцене апроксимативна, па отуда увелико сфуматирана и неодре^ена, дакле, фазична, задатак бр. 2 ]е за испитанике представаао мало изнена^еае8, а анализа одговора потврдила]е коре- лацщу са реакци]ама на претходно, прво питаае. Поред тога, на ]езичко осейаае ослоаена процена степена деминуцще допринела ]е употпуааваау података о плодности по]единих суфикса.
2.2.1. Пошто се поузданщи закаучци нису могли доносити искаучиво на основу одговора ко]и ]е подразумевао наво^еае (само) четири деривата, ово пи
т а а е имало ]е и улогу коректива. Резултати су потврдили да постсуи непосредна веза измену процене степена умааености и плодности по]единих суфикса.
8 Запажено ]е да су се испитаници наруже заржавали на овом питаау; уочивши вейи бро]
истоосновинских деривата, п аж ау су усмеравали на деминуира]уйи потенциал суфикса, брижаиво га одмерава]уйи и очигледно тражейи погодан контекст у коме би дате примере могли варирати, па тако лакше преиспитати сво]е ]езичко осейаае и дати са а и м усаглашен одговор.
Нема сумше да изворни говорници српског ]езика rajBehn потенцщал умаши- ваша препозна]у у творбеном форманту -уцка. Високо je оцешена и деминутивност суфикса -уши и -ушка9, док су -уца, -ну и -ука на зачешу.
2.3. Друго запажаше односи се на деминутивни потенцщал суфикса -ну, посебно када се шиме истиче темпорална лимитираност глаголске умашенице, тр када се ова] формант придружу]е вей деминуирано] основи (уп. фн 10).
У таквим образовааима формант -ну нема само функцщу промене вида, вей се ]а в л а као интензификатор деминутивног значеша, мада му се умашивачки потенцщал не може одрейи ни код првостепених девербалних деривата посведо- чених у РСАНУ и РМС:
РСАНУ: |авнути (се) и |авнути (се) свр.у дем. значепу:]авити‘ (се). - Послайемо човека одавде па нека им ]авне да се код суднице на^у (Ком. Р. МС-МХ). Jавнушe се кликом из горе пастири (Ил. J. 3, 194).
га^нути свр. трен. дем. лако или лагано бацити се нечим на некога (на нешто). - Никад ]е нико нще поплашио, ни дщете ]е га^нуло камичком (Cnj. Ъ. 1, 132).
делнути свр. дем. мало захватити сечивом (ножем, секиром и др.), заделати, засеки. - И за дивно чудо, нико нще од тада нигде дел>нуо клупу (Ац. 1, 94).
РМС: пи|нути сврш. дем. према пити. - Де, Страхиаа, пи^ни мало! Глиш. чуjнути сврш. дем. према чути; исп. чухнути. - И кад га [вола] чу^не ма]чица, што ионако ]е „крава”, на велика би ока два на кабле плакат стала. Крапч. С.
чекнути сврш. дем. према чекати. - Чекни мало, чика Jово, чекни! - рече он оштро. Вес.
2.3.1. Деминутивни потенцщал суфикса -ну сагледавамо у оквиру конце
пата фрагментацще и сепарацще (уп. ДЕМИНУЦША JE ФРАГМЕНТАЦША /ЕНТИТЕТА/), и то као издва]аше усамленог акта из имперфективног низа.
Таква дискретна, ]еднократна акцща поима се и као део широке, мозаичке слике (делнути : делати) и као шена минщатура, дакле, као деминутив.
2.3.2. И. Грицкат каже да ]е од свих начина деминуирааа глаголских основа
„на^щакше разумети перфектизоваае обичних имперфективних глагола заменом шихових основинских наставака основинским наставком -ну-”, и дода]е: „ствараае основе на -ну- може у далем разво]у постати прави, морфолошки начин демину- ираша, и то онда када оно више не представла перфектизацщу, тр у случа]евима када ]е вей и основни глагол перфективан: завирнути < завирити” (Грицкат 1955/56: 90; уп. РСАНУ: завирнути свр. у дем. значепу : завирит и).9 9 10
9 Премда морамо истайи да jc наше испитиваше окренуто пре свега концептуализаци]и деми- нуци]е, те ]е, уза све настсуаше да заступленост различитих твореница буде оптимална, обухватило релативно мали бро] лексема (укупно 20), због чега не можемо претендовати на она] степен тачности к о ^ би свакако донела опсежнща и деталнщ а истраживаша, испитиваше деривата глагола певати упуйу]е нас на чишеницу да се семантика умашености тако^е добро препозна]е и у сугласничком склопу -шк-, мада се суфиксом -ушка не гради велик бро] девербативних евалутива (уп. игрушкати (се), лубушкати, лулуш кат и (се) и сл.).
10 Илустру]уйи ова] начин деминуираша, ауторка наводи низ глагола (гледнути, гуднути, гутнути, дремнути, дрхтнути ... равнути се, ]ецнути, клйзнути и др.), а тако^е указу]е и на двоструку деминуцщу, тр на случа]еве придруживаша суфикса -ну суфиксално дeмйнуйранйм глаголима, нпр.
варакнути, в^цнути се, глацнути, глоцнути, гуднути, кашлуциути, клуциути и др. Знача]но ]е и сле- дейе запажаше И. Грицкат: „Иако стари речници за многе од глагола са оваквом изменом основе не
504 Д рагана Д. Вежковий Станковий
3. У улози доминантних адвербщалних дескриптора р ад аи исказаних деминутивним глаголима ]авжа]у се прилози мало и помало, и то на]чешйе у случа]евима када се (неспецификовани, али асоцирани) об]екат разумева као квантитативно одредив (уп. сипкати /воду/, пи]уцкати /пийе/, читуцкати /каигу/
и сл.), а на]ре^е када се р ад аа концептуализу]е као акцща повезана с позитивним афективним стажем суб]екта.
3.1. Дакле, код глагола чщ и типични асоцирани сценарио врш еаа подразуме- ва мали, нежни или вожени суб]екат или об]екат (обично дете), нпр. трчкарати, лулуш кат и, у оцртаваау модалитета на]истакнути]у улогу има]у прилози муи непосредно указу]у на снижен интензитет - лагано/полако (лулуш кат и 39,62%, трчкарати 25,47%). Ипак, знача] ко]и, чак и у нултом контексту, има асоцирани суб]екат ]асно препозна]емо по адвербщалним детерминацщама везаним за глагол лулуш кати: нежно (23,58%), благо (4,72%), смирено/умиру]уке (4,72%), спокоуно
(2,83%), фино (2,83%), лепо (1,89%) (укупно 40,57%).
3.2. Уз глагол трчкарати на интензитет врш еаа радае усмерени су прилози:
лагано/полако 27 (25,47%), споро (8,49%), али нще мали бро] оних муима се, у улози вршиоца, сугерише дете. Та] круг адверба пона]пре осликава афективно стаае вршиоца, а посредно и став адресанта: весело (13,21%),разыграно (5,66%), срекно (4,71%), живахно (3,77%), раздрагано (2,83%).
3.3. Наведени подаци показу]у да рад ае мотивних глагола, а стога нужно и од а и х изведених деминутивних, у свести говорника призива]у, уз денотативно значеае, и типичан акциони сценарио ко]и укжучу]е суб]екат, об]екат и околности вршеаа. Ова] сценарио непосредно утиче на семантичко профилисаае адвербщал- ног скупа, а он код свих девербативних умааеница не укжучу]е исте елементе.
3.3.1. Посебно занимживим показало се евалутивно поларизоваае семе мало код глагола живуцкати. Очито да ]е у овом случа]у преовладала метафора МАЛО JЕ ДОБРО / ЛЕПО / ПРИХВАТЛИВО, те се знатно вейи бро] испитаника опреде- лио за прилошке детерминаци]е ко]е упуйэду на позитивну оцену: лепо (24,53%), весело (7,55%), добро (6,60%), срекно (5,66%), мирно (3,77%), без трзавица/без тензи]е (3,77%), опуштено (0,94%) (укупно 52,82%), док се поимаае малог као неквалитетног и/или лошег (МАЛО Ш НЕДОВОЛНО / НЕКВАЛИТЕТНО / ЛОШЕ) огледа у избору прилога невесело (5,66%),]едва (2,83%), тешко (2,83%), неволно (1,89%), некако (0,94%), не живети пуним плукима (0,94%), премало (0,94%) (укупно 16,03%). Оцену адвербом (по)мало (16,98%), због фазичности, т]. потенцщалног амбигвитета оцене, сматрали смо неутралном у односу на квалитет, док остали прилози има]у ниску заступженост (нпр. полако/лагано, често, брзо; в. Табелу 3).
4. Иако ]е на последае питаае одговорило 86 анкетираних, многи одговори садржали су више елемената, што ]е омогуйило да издво]имо укупно 129 реакци]а.
казу]у поуздано да су они у деминутивном односу према основним глаголима, и то у случа]евима где ми данас ]асно осейамо деминуцщу, ипак имамо разлога да ова образовааа, са оваквим семантичким померааем, сматрамо старим творевинама. Наш архаични дщалекат - призренско-тимочки - има ту по]аву развщенщу него данаш аи каижевни ]език” (Грицкат 1955/56: 92).
Пошто су се ме^у пону^еним одговорима диференцирале три веЬе групе, на]фрек- вентнще формулацще и аихову укупну заступленост наводимо у Табели 4.
4.1. Као на]знача]нща обележ]а глаголске деминуцще запажамо (а) снижену динамику, чща ]е логичка последица см ааен интензитет (56 одг. или 43,41%), и (б) темпоралну сегментаци]у, юуа се доводи у непосредну везу с итеративношЬу (55 одг. или 42,64%). Разлика у определености за прво или друго сво]ство ]е минимална и стога занемарлива. Очито ]е да се ове две карактеристике деверба- тивних умааеница ме^усобно преплиЬу и уза]амно подржава]у, а то показу]у и многи одговори из ко]их ишчитавамо стапаае наведених сво]става (нпр.: „чинити нешто у маао] мери, м ааим интензитетом, означава]у радау ко]а се повремено дешава”; „радити нешто учестало, не стално, спорим темпом”; „означава]у радау ко]а ]е у м ааем степену изражена од радае мотивног глагола, или ]е изделена, одвща се на другачщи начин, различитим интензитетом” и сл.).
4.2. Од стране м ааег бро]а испитаника у први план ]е ставлен став вршиоца и/или говорника према р ад аи деминутивног глагола (18 одг. или 13,95%). Ова]
став тек у ре^им случа]евима упуЬу]е на емоционалност (раздрагано, весело, са дозом надахнутости), а превасходно указу] е на релативно немаран, комотан однос према р ад аи (нпр. успут, неха]но, необавезно, овлаш, опуштено). Тако видимо да се глаголска деминуцща пре доводи у везу са концептом МАЛО/СЛАБО Ш НЕБИТНО, но са поимааем малог као доброг и пожелног. Дакле, афективни сегмент глаголске деминуцще ]е неразвщен и слабо издиференциран, осим у веЬ поменутим случа]евима у ко]има препозна]емо утица] типичног асоцираног сценари]а у коме су суб]екат и/или об]екат емотивно обо]ени (уп. 3; 3.1).
4. К онц еп туали зац и я девербативних деминутива
1. Схватаае времена као динамичког ентитета, али и као садржатела (ВРЕ- МЕ JЕ ЛИНЕАРНО КРЕТАЛЕ, ВРЕМЕ ХЕ ПОКРЕТНИ ОБJЕКАТ, Кликовац 2004: 247, 53; ВРЕМЕ Ш САДРЖАТЕЛ Ле]коф и др. 21991: 78) и активности као кретааа (Ле]коф и др. 21991: 36) упуЬу]е на потребу да се глаголска деминуцща посматра као резултат специфичног твобеног обликовааа модалитета: РАДЛА Л (АПСТРАКТАН И ДИНАМИЧАН) ЕНТИТЕТ, РАДЛА ХЕ ДЕЛИВ ЕНТИТЕТ, РАДЛА Ш ЕНТИТЕТ ПОДЛОЖАН МОДИФИКАЦИJИ.
1.1. Наиме, деминутивним глаголима за]еднички ]е адвербщални инскрипт широко схваЬене ослаблености, ту редукованости оних адверби]ално изразивих сво]става мотивног глагола ко]а се, за одре^ену радау, сматра]у специфичним, каноничким. На пример, певаае се перципира чулом слуха, те се може одредити као гласно, тихо, испод гласа и сл., али никада као безгласно певаае, што значи да ]е чу]ност подразумеван и базичан елемент значеаа. Пошто ]е чу]ност харак
теристика подложна степеноваау, модификаци]а значеаа у правцу деминуци]е усмерена ]е на варираае овог сво]ства (уп. гл. певушити, певкати, певукати, певуцкати и др.).
1.1.1. Означаваае ових и других девербативних умааеница квалификатором дем. у нашим великим описним речницима ]есте ствар мета]езичке целисходнос- ти; тако се избегава]у предуге лексикографске дефиницще ко]е би, у по]единим случа]евима, морале бити профилисане према специфичностима значеаа мотивне
506 Д рагана Д. В елков ий Станковий
речи (глагола) и активных прилошких модификатора, што би понекад - с обзиром на не]еднаку заступленост и разноликост адвербщалних атенуатора - водило неу]едначено сти.
2. Мада нема]у перцептивно доступне димензще, р ад ае поседуу условну димензионираност ко]а се препозна]е у модалитетима тра]ааа и начина вршеаа.
Уопштено значеае глаголске деминуцще происходи из кондензацще атенуи- ра]уйих адвербщалних сема, а по]единачне реализацще тог значеаа резултат су селекцще условлене денотатом мотивног глагола и концептуализациям типич- ног сценарща врш еаа радае одре^еног глагола, ту специфичношйу активности суб]екта, крактеристикама и положа]ем потенцщалног об]екта (уколико ]е глагол прелазан), и, разуме се, контекстом (уп. Грицкат 1988: 133-137).
2.1. Сви глаголи суб]ективне оцене нису у истом степену зависни од кон
текста, ]ер ]е препознатливост доминантне евалутивне семе знатно вейа код детериоративних девербатива гра^ених формантима -ака, -ата, -ара и сл.11 12
№има именована радаа, чак и у одсуству пеЯрацще, ко]а може бити везана за негативно значеае основе, разумева се као неартикулисана, нехармонична, каткад потенцщално агресивна, те се оцена лоше/нелепо/непожелно лако разазна]е и у минималном контексту. Деминуцща, ме^утим, подстиче необично богат адвер- бщални инскрипт, ]ер сема мало, особито код девербативних умааеница гра^ених типичним деминутивним суфиксима, има на]виши степен фазичности.
3. Фазичност семе мало потиче од значеаа прилога мало12 коЯ семантиком своЯм упуйуЯ на апроксимативну недобаченост: „испод потребне мере”, „испод очекиваног”, „у извесжу маао] мери”. Неодре^еност у погледу процене мало код глагола отвара могуйности различитих семашизацща. Тако се, на пример,
„мало и стога недоволно” по правилу схвата као квантитативно и квалитативно изневераваае очекиваног, с нормом усаглашеног параметра.11 12 13
11 Изгледа да суфикс -ака, као формант rajn у дериват обично уноси значеае нелепе девща- цще, за разлику од других, по семантичком потенциалу сродних форманта усмерених на детери- орацщу (нпр. -ата: ломатати, лупатати), може разврати и афективно неутралну семантику, нпр.:
^ у ^ а к а т и (се), -ам (се) несвр. у дем. значету: л у л а т и (се); куц акати несвр. у дем. значету: ку- цати; куцкати (РСАНУ). Ме^утим, аналогща према доста фреквентним тужакати (се), селакати (се) и сл. по]ачава изгледе за негативну оцену. Тако и код гонкати (несвр. I. у дем. занчету : гонити (I)) детериорацще у денотату нема, док се г о а а к а т и (несвр. уч. покр. у дем. значету : гонити (I);
гонити стоку тамо-амо, без потребе. - Оставите се тога г о а к а а а м о ^ е ’ говеда, ]ер ако ]а тебе почнем гоаакати, изагнайу ти душу на нос (Банща, Ворк.)), захвалу]уйи прилошко] дескрипции
„тамо-амо, без потребе”, због разносмерног, хаотичног, неартикулисаног врш еаа приклааа пе]ора- тивном полу.
12 У РСАНУ читамо: м ало прил. 1. а. у мало) незнатно) количини, у малом бро)у; испод пот
ребне мере, недоволно. б. испод очекиваног, незадоволава)уке. 2. а. у извесно), мато) мери, до из- весног степена, донекле, унеколико, помало, понешто. 4. а. кратко време, краткотра)но, за кратко време, на кратко време и сл.
13 Детериоративно значеае, ме^утим, нще угра^ено у денотат, вей, као што смо истакли, за- виси од концептуализацще типичног сценарща одре^ене радае, вршилаца, околности и др. Следейа два примера показу]у да се квалитет рад ае сагледава и процеау]е и с обзиром на могуйности и компетенцще вршилаца:
(а) ... Натали Увил ]е вейину слободног времена проводила у дворишту изна]млене куйе на Сеааку, цртка)уки угленом, пастелном кредом или графитом, у зависности од расположеаа (Г. Петровий, Ситничарница „Код срекне руке”, 129).
3.1. Захвашу]уйи потенциалу сепарацще, сема мало код деминутивних гла
гола концептуализу]е се као иницщатор фрагментацще. Утица] ове семе усмерен je на мултипликацщу и лако ]е уочшив код деминуираних глагола код юуих ]е препознатшиво значеае нарушавааа кохерентности каквог об]екта, нпр. цепкати, рецкати, ломкати и сл.:
РМС: цепкати (се) несврш. дем. према цепати (се). - Она jc ноктом цепкала полако кору на лози. Вес.
рецкати несврш. дем. одрезати. - Стеван ... рецкаше ... оштром бритвицом сла- нину. Jакш.
рескати несврш. дем од резати. - Полице ... ]е обложила и уресила ... симетрично ресканим папирима и чипкама. Петр. В.
РСАНУ: ломкати (се) несвр. у дем. значепу: ломити (се). - Таман ломка граае а ватру потали, а снаха p j у^е (Весел. 10, 85).
3.2. Сема мало код деминутивних глагола ]е прилошка; аморфнща ]е неголи код других евалутива ]ер се у а у учитава]у не само прилози спецщализовани за квантификацщу, веЬ и они ко]и у дериват уносе семантичке податке о различи- тим модалитетима врш еаа радае. Одсуство атракцще об]ективне и афективне оцене, муа ]е важно обележ]е десупстантивних евалутива, и завидан опсег при- лошкоодредбених значеаа, подложних утица]у денотата мотивног глагола (па чак и на]чешйих колоката, уп. пщуцкати полако, биркати паж ливо и сл.), чини их типичним представницима фази категорще.
3.3. Запажамо да ]е у српском ]езику квалитативна, ту афективна оцена девербативним евалутивима сасвим маргинализована. И детериорацща и хипо- коризацща пона]пре потичу од значеаа мотивне речи.14
3.3.1. Код девербалних умааеница гра^ених типичним деминутивним суфик- сима -ка, -уцка, -ушка и сл. став говорника ]е - без оптималног контекста - тешко препознатшив, а атракцще са хипокористичким значеаем, ко]а]е сасвим природна код именица, нема (осим на конотативном плану)15; тако^е, код ових твореница одсуству]е кореспонденцща измену деминутивног и перративног значеаа.
(б) РМС (в. гл. црткарати): Малишани ... трчкара/у, ... , вичу по вртиЬима. Ej.
1970.
У првом примеру (а) детериорац^е нема ]ер р ад ау исказану деминутивним глаголом (цртка- ти) врши особа од ко]е се не очекэде примерена компeгeнциjа, док би пе^рацщ а била ]асно оцртана уколико би актер био, нпр., сликар. Но, и у овом случа]у постели ограда: активираае и имплицитно инпостираае прилошких израза с лакоком, без напора, као од шале и сл. и када ]е у пи таау ком
петентен вршилац неутралише мугациjу семе мало у сему лоше. У следейем примеру (б) запажа се каузална повезаност не]аких вршилаца са очекивано умааеним резултетом рад ае (уп. Грицкат 1988: 135).
14 Хипертофирана сема кванпипeпа код аугмeнгагива препозна]е се по префиксу пре- и ретким суфиксима, нпр. -уса, -иса (нпр. дрмусати, хвалисати). Префиксално гра^ени глаголи са значеаем великог прекорачеаа нису, осим у домену к о н о ^ д ^ е , способни да произведу сему лоше, ко]а уп- равша пejорадиjом (уп. пре]'ести се, преоптеретити /се/ и сл.), док ]е код поменутих (веома ретких) суфиксалних твореница негативна оцена везана за значеае мотивног глагола.
15 Деминутивни ефекат, ко]и Инчауралде опису]е као отвореност човековог емоционалног простора за добро, ко]е ]е именовано као мало (Инчауралде 1997: 135), код глагола ище активан, ]ер се закшучак о наклоности, симпагиjи према вршиоцу, об]екту, а тек посредно и према само]
р ад аи изводи на основу познавааа ]езичког окружеаа, а веома ретко припада дeиогагу (уп. Веш-
508 Д рагана Д. В елков ий Станковий
4. Резултати истраживааа показу]у да се снижены интензитет и сманена динамика деминутивних глагола у наЯейем бро]у случа]ева доводе у везу са темпоралном сегментациям и/или делимичним, ту некомплетним (из)вршеаем.
Ме^у прилозима коЯ су издво]ени као на]примеренщи у описиваау начина вр- ш е аа пону^ених деминутивних глагола наЯишу заступленост има]у адверби мало/помало, често/учестало и полако/лагано.
4.1. Р ад ае именоване имперфективним деминутивним глаголима од стране изворних говорника доживлава]у се као фрагментиране (уп. прил. често, учес- тало, повремено; вр ш епеу кратким интервалима, ра д п е ко]е су „ исецкане " на делове и сл.).
Концепт фрагментацще логички ]е повезан са деминуцщом ]ер некохерен- тност акцще, као и сама могуйност деливости радае, кеда се схвата као (апс- трактан) ентитет, води концептуализации глаголских деминутива као мноштва по]единачних аката (уп. фрагментацща ^ мултипликацща ^ дезинтензифика- цща). Отуда се фрагментацща препозна]е као узрок сл аб л еа а интензитета, ]ер етапност, тр прекиди у вршеау резултира]у недостатком замаха, смааеном снагом делааа, умааеним резултатом и, коначно, деминуцщом. Ово нам казу]е да посто
Я
несумаива повезаност измену концепта фрагментацще и семантике умааеног интензитета: РАДВА В (ДИНАМИЧАН) ЕНТИТЕТ, НАЧИН ВРШ ЕВА РАДВЕ 1Е ФОРМА (ДИНАМИЧНОГ) ЕНТИТЕТА, ГЛАГОЛСКА ДЕМИНУЦША В ТЕМПОРАЛНА И АКЦИОНА ФРАГМЕНТАЦША РАДВЕ МОТИВНОГ ГЛА
ГОЛА, ФРАГМЕНТИРАВЕ В С Л А БВ ЕВ Е (КОХЕРЕНТНОГ) ЕНТИТЕТА, СНИЖЕНИ ИНТЕНЗИТЕТ В НЕДОСТАТАК СНАГЕ/ЗАМАХА.
4.2. Наше испитиваае степена апроксимацще открива да говорници српског ]езика као матераег снижени интензитет код глаголских умааеница изведених различитим суфиксима не поима]у као у]едначен, вей наЯиши степен умааености препозна]у код твореница гра^ених типичним деминутивним суфиксима (доми- нира]у деривати изведени суфиксом -уцка). Поред тога, снижени интензитет не концептуализу]е се као стабилан, вей као променлив, пошто се учесталост поима као покретач варщацща.
4.3. Иако деминуцща не производи обавезно итерацщу, р а д а а исказана деминутивним глаголом схвата се као мултипликована акцща, тр као низ темпо- рално и интензитетски ограничених аката, нпр. делкати < делати (комад дрвета),
„чинити (неограничено много) слабщих, крайих потеза/покрета делуйи штогод”.
Дискретност, издво]еност мааих, а истородних аката асоцщативно се повезу]е са итеративношйу, док ]е дуративност подржана неограниченим и неодре^еним бро]ем п о н авлааа (уп. РСАНУ: виркати несвр. уч. 1. у деминутивном значепу : вирити; диркати (се) у дем. и уч. значепу : дирати (се) и сл.).
ковий Станковий 2011: 103-104). О деминутивном ефекту може се говорити само на прагматичком нивоу, када се р а д аа Х - без обзира на то да ли се уистину дела смааеним интензитетом, или се, пак, саговорнику само п р и к а з е „као мала” (тр ублажена, успутна, нецеловита и сл.) - презентэде као овлашна, наивна, безмало налик игри, па отуда и као прихватлива. Ово особито бива у случа]евима у ко]има говорник, из различитих разлога, жели да код адресата произведе увереае о минорности, ефемерности или небитности сво]е активности. Деминутивни глаголи у тим случа]евима, као и име- нице, има]у за ц и л прихватаае (мало/слабо ^ неопасно, дакле, прихватливо).
