Kako je više puta u prethodnim istraživanjima istaknuto, i izvesni knji-ževni tekstovi XX i XXI veka sabiraju u sebi posledice intenzivnog procesa
28
40 Up. Pavićeva interaktivna dela (Pavić 2013a: http://www.khazars.com/sr-YU/interaktiv-na-dela, pristupljeno poslednji put 28. 6. 2020).
medijamorfoza, među kojima je i ona digitalna (up. Fidler 2004).2941 U tom kon-tekstu, razvijaju se i neki od novih pojmova interdisciplinarnih i intermedijal-nih veza književnosti i interneta, među kojima su i čitač, digitalna književnost, e-knjiga, elektronsko učenje, hipermedijalnost, hipertekst, interaktivna pro-za, nelinearno pismo, roman u mejlovima, sajber drama, sajber roman, SMS roman, tviter proza, veb-kultura, virtuelna literatura i mnogi drugi. Ovakav korpus inovativnih fenomena pretpostavlja i obnovljen pogled na promene poetičkih paradigmi u srpskoj i slovenskim književnostima u kontekstu svet-ske, posebno u sferi tumačenja porekla i dinamike izmena nelinearnog teksta u istoriji književnosti, sa pitanjem koliko je i kako literatura digitalnog mo-dernizma u stvari i književnoistorijski uslovljena i najavljena (up. Gir 2011;
Pressman 2014).
Neosporno je i da su ogromne promene podstaknute rezultatima kvan-tne teorije sa početka XX veka uticale na mnoge aspekte pripovedačkih po-stulata u tekstovima modernizma (up. Morrisson 2009: 343–344). Naučnim poduhvatima Raderforda, Planka, Bora, Šredingera, Hajzenberga stekle su se nove predstave o subatomskom arealu, a kroz postavke Ajnštajnove teorije relativiteta uticalo se i na dotadašnju percepciju odnosa prostora i vremena (Morrisson 2009: 343–344). Svest o aspektima takvih promena zapaža se kod modernističkih autora, među kojima je i Virdžinija Vulf, koja u varijantama svog eseja, između 1919. i 1925. godine, razmišlja o načinima predstavljanja stvarnosti u tekstu:
Za trenutak ispitajte običnog čoveka u običan dan. U svest ulaze mirijade utisaka – trivijalnih, fantastičnih, prolaznih. Urezuju se oštrinom sečiva. Sa svih strana dolaze – neprekidan pljusak bezbrojnih atoma; i dok padaju, dok se uobličavaju u život ponedeljka ili utorka, akcenti se spuštaju drukčiji nego nekada; važno mesto nije ovde, već tamo […]. Beležimo atome onim redom kojim dopiru do naše svesti, sledimo utiske, svejedno kako nepovezani i ra-zjedinjeni izgledali, koje svaki prizor ili događaj urezuje u našu svest (Vulf 1975: 166).
Opisane nepovezanosti i razjedinjenosti u kontekstu čestica utisaka (Vulf 1975: 166) prikazuju i načine ulančavanja u tehnikama struje svesti za koje bi moglo da se pretpostavi koliko su po primerima skokovite realizacije, koja je lišena bilo kakve spoljašnje strukture, veoma srodni idejama hiperteksta i hi-permedijalnosti (Gordić Petković 2015: 247). Iz modernistikih dela Džojsa ili Foknera nelinearna sadržajnost strukture toka svesti (up. Petrović 2013: 49) često se poklapa i sa akcijama junaka urbanijih pejzaža, odnosno sa snagom
29
41 Segment posvećen Virdžiniji Vulf, Stanislavu Vinaveru, Džejmsu Džojsu, Miloradu Paviću i Nilsu Releru u ovom delu teksta oblikovan je prema izmenjenim odlomcima iz radova Mine Đurić „Small Media Syndrome (SMS)” (Đurić 2012c), „Ideenflucht u poeziji i poetici Stani-slava Vinavera” (Đurić 2015), „Kvant u književnosti – Džejms Džojs i Milorad Pavić” (Đurić 2017b) i „Mogućnosti priručnika za internet i književnost u nastavi” (Đurić 2018b).
njihove psihološke dominacije. U eseju „Smisao i cezura” Stanislav Vinaver3042 taj fenomen izlaganja određuje kao:
[…] brzinu navijenog govora, […] takozvani Ideenflucht: tu nema cezure ni u nizanju reči, ni u nizanju pojmova, a veze, govorne veze – ima. Samo je ta veza izvan dubljeg smisla rečenice; ta je veza između dve reči, dva iskrsla pojma, dve slučajne slike, a suprotno opštem skupnom smislu, koji je težio da se kristališe. […] nedostatak cezure daje rečima ne samo brzinu, nego i dvosmislene i vrtoglave asocijacije. […] Docnije je Džojs od ovoga napravio manir. Genijalan, ali nedovoljno proučen (Vinaver 2012: 83 i fusnota; podvla-čenje, osim Ideenflucht, M. Đ.).
Takva „veza” nelogičnih i neprekidnih nizanja reči i slika u vidu moder-nističkog talasa, toka, fluktuacije, kontinuiteta (up. Vinaver 2012: 83), definiše se i kao bergsonizam:
[…] pretpostaviti da je moj govor trajao godinama, od prvog buđenja moje svesti, i da je bio postavljen u jednoj rečenici […]. Dakle, verujem da je naša celokupna psihička egzistencija nešto kao ova jedna rečenica, nastavljana od prvog buđenja naše svesti, prošarana zapetama, ali nikad prekinuta tačkama (Bergson 1920: 56; Kumar 1962: 111).
Upravo se jedan od evidentnih načina ostvarenosti modernističkog talasa uviđa i u primeru iz prvog dela romana Dan šesti Rastka Petrovića (prvi deo je pisan tridesetih godina XX veka, a objavljen je i u okviru dihotomne romane-skne celine posthumno 1961):
Ona je pustila mladićevu glavu i gledala kako s pola poljane počinje da izvire reka rastopljene gutaperke. Gutaperka je rđava za mivenje, ali stavite vi samo ruku u nju!... Ptice uvek padnu kad je prelete, u zanosu, lukavo, gordo. Jedan engleski novinar pisao je o tome. To u stvari i nije gutaperka. To je Gutem-berg. Guta Milić, gutaja, lajbrba. Gutaja ide u polje. To je sad pronađeno!
Ljudi uvek pođu napred, a tri koraka unazad. Univerzalni progres. Jedan je doktor to pronašao. Ima ljudi koji rastu kao stabljike, kao bilje, i koji pevaju ko bilje. Bilje, biljenija, beljanaja, biljenuja... (Petrović 2014: 208; podvlače-nje M. Đ.; up. Petrović 2013: 165 i dalje).
Unutrašnja talasna povezanost „iskrslih pojmova” u Petrovićevom tekstu deklarisana je kao suštinski aspekat fluktuacije, proistekao iz inovativne lite-rarne percepcije sveprožimajućeg bergsonizma (up. Petrović 2014: 208; Ber-gson 1920: 56; Kumar 1962: 111; Vinaver 2012: 83). Srodno varirani primeri shvatanja sveta nakon naučnih otkrića sa početka XX veka i njihovi uticaji na oblikovanje određenih pripovedačkih postupaka modernizma (up. Morri-sson 2009: 343–344), stvaralački recipirani u srpskoj, slovenskim i drugim
30
42 Povodom ispitivanja dela Stanislava Vinavera v. zbornike radova Književno delo Stanislava Vinavera (Tešić 1990), Poezija i modernistička misao Stanislava Vinavera (Petrović 2015), mo-nografiju Vinaverova književna republika (Svirčev 2017) i dr.
književnostima predstavljaju poseban poetički izazov i vrlo često graničnu situaciju poetičke paradigme – dezintegracije realizma i modernizma i/ili mo-dernizma i avangarde ili, kasnije reflektovano, u nešto drugačijem smislu, po-znog modernizma i postmoderne.
Na izvesne načine, u drugoj polovini XX veka, paralelno revolucijama na polju fizike sa početka veka (up. Morrisson 2009: 343–344), epohalnu ulo-gu poetičkih i medijalnih promena u književnosti najavila su nova otkrića u informacionim tehnologijama, odnosno mrežnim komunikacijama. Nači-ni na koje kvantNači-ni informacioNači-ni sistemi prenose određenu poruku (Dowling, Milburn 2003: 1659) uočavaju se kao srodni osnovama tekstualne nelinearno-sti, u koje se ubrajaju i „račvanje”, „u prostorno nelinearnom tekstu; poveziva-nje/preskakanje” u „sloju hiperteksta”, „permutacija, računanje i poligeneza”
„u određenom i u neodređenom hipertekstu” (Arset 2015: 286). Povezanost navedenih osobina kvantnih transmisija (up. Dowling, Milburn 2003: 1659) i postmodernog dela podrazumeva aktivnu ulogu recipijenta u složenoj meto-dologiji čitanja pokretnih odrednica i enciklopedijskih transfera, koji se nalaze i u osnovama geneze Hazarskog rečnika Milorada Pavića (1984) (Pavić 1996a):
Ako se dobro sećam, bilo je to jednog prepodneva s proleća 1979. godine.
U spavaćoj sobi okupanoj suncem stajala je postelja s prekrivačem od ljubi-častog somota. Po njoj sam rasporedio 47 komadića hartije. Na svakom je bio napisan naslov po jedne od 47 odrednica ili poglavlja knjige koju sam u to vreme pisao. […] Kompjuteri još nisu bili uvedeni u domove i mi tu spravu nismo imali u kući. A pisao sam nešto što će se pokazati kao veoma podesno za korišćenje u digitalnom okruženju. Spisatelje koji se danas bave takvom nelinearnom prozom, nazivaju svuda u svetu elektronskim piscima, pa ja i sam spadam jednim delom svoje delatnosti među njih (Pavić 2005: 14).
Promene u naučnim otkrićima, kao i u istraživanjima različitih informa-ciono-tehnoloških sfera, doprinose i izmenjenim vidovima narativnih kon-cepcija: od fluktuacije (struje) misli likova modernističkih ostvarenja kao što su roman Uliks Džejmsa Džojsa, objavljen 1922. godine (Džojs 2008), ili prvi deo romana Dan šesti Rastka Petrovića (Petrović 2014), do primera u tekstovi-ma kao što su Fineganovo bdenje Džejmsa Džojsa iz 1939. godine (Joyce 1975) ili Pavićevi romani iz osamdesetih godina XX veka (Pavić 1996a; Pavić 1996b), gde „[...] svet i/ili naša vizija njega [...] dolaze do nas u epizodama, česticama [...] u nasumičnim momentima i grade moguće epifanije, poremećaje i preki-de, mnoštvo glasova i perspektiva, ostavljajući nas sa predstavom da ’realnost’
biva zauvek nedokučiva, neuhvatljiva, misteriozna i nespoznatljiva” (Coale 2012: 36). Dok se u Fineganovom bdenju delovi reči iz različitih jezika poput etima poliglotski povezuju (up. Joyce 1975; Duszenko 1994: 273), u Paviće-voj knjizi Predeo slikan čajem to je predstavljeno na nivou (meta)poetičkog ustrojstva:
A pisac uvek boluje od iste bolesti, od bolesti da ukršta reči. Da od jednog jezika u svojim ustima gradi dva. Šta je u stvari jedna knjiga, do zbirka dobro
ukrštenih reči? Međutim, postoji i čitalac koji boluje od iste ljubavi. Ljubavi za ukrštenice (Pavić 1996b: 231).
Čitalačke kombinacije etima iz mnogih jezika Fineganovog bde-nja ili odrednica Hazarskog rečnika, kao i račvi Pavićeve interaktivne proze, utiču na višestruke mogućnosti reverzibilnih interpretacija ova-kvih tipova dela, posebno u njihovim prevodima i recepciji (up. Joyce 1975; Duszenko 1994: 273; Pavić 1996a; Pavić 2005: 17, 21; Pavić 2013a).
Upravo u tom kontekstu, Pavić u ogledu „Knjiga u novom mileniju-mu”, u poglavlju „Skakutavo čitanje ili povratak fusnote”, promene u či-talačkoj paradigmi sagledava kroz uticaje aspekata novih tehnologija:
Način čitanja na Internetu danas je kao čitanje sa bezbroj beležaka ispod teksta, fusnota. Skakutavo. Između dva načina čitanja, klasičnog, kontinual-nog, linearkontinual-nog, i drugog nelinearnog i skakutavog, deli se svet na prestrašene kompanije starih medija i vizionarske kompanije novih medija. U tim sta-rim medijima postavljalo se pitanje kako čitaoca nagnati da ostane sa vama.
U novim medijima postavlja se pitanje kako čitaoca nagnati da se vrati pošto vas je napustio da bi se „linkovao”, to jest, da bi skočio na neku „fusnotu”
(Pavić 2005: 57–58).
Interaktivnost Pavićevih priča, među kojima je i „Damaskin: priča za kompjuter i šestar” (1998),143 uključuje metodu čitanja prema kojoj se klikom na račve, tj. odabirom raskršća određuje redosled recipiranih poglavlja (Pavić 2014: 18). Uz to je zanimljivo da Pavićev svet junaka u ovom delu pripada ranijim vekovima – u pitanju su osamnaestovekovni dvojnici Jovana Lestvi-čnika i Jovana Damaskina (Pavić 2014: 14). Pavićeva interaktivna proza po-drazumeva, između ostalog, i aspekte multimedije koji usmeravaju čitanja, odnosno utvrđuju izvesne čitalačke odluke.244 Tako se i na mesto „boga priče”, definisanog u „Epilogu” Zvezdanog plašta, astrološkog vodiča za neupućene (2000): „Dragi čitaoci, vreme je da se upitate kuda vas je odveo bog priče?”
(Pavić 2006: 159–160),345 postavlja veština pretraživanja čitaoca (Petrović 2017:
119–121), kao nosioca sudbine priče, koja potom opstaje ili nedočitana ili pak u otvorenim mogućnostima višestrukog iščitavanja i stalnog tumačenja.
Nekoliko važnih teorijskih i literarnih ostvarenja doprinelo je ovakvoj kontekstualizaciji odnosa informacionih tehnologija i književnog teksta, među njima i koncepcija otvorenog dela Umberta Eka (1962) (up. Eco 1989), teorija hiperteksta Teda Nelsona (1965) (up. Nelson 1987), promatrana pitanja inter-tekstualnosti Julije Kristeve (1966) (up. Kristeva 1980: 64–91), gramatologi-ja Žaka Deride (1967) (up. Derrida 1997), rizomska struktura knjige Hilgramatologi-jadu
1
43 Milorad Pavić, „Damaskin: priča za kompjuter i šestar” (Pavić 2013b: http://www.khazars.
com/sr-YU/damaskin, pristupljeno poslednji put 28. 6. 2020).
2
44 V. Pavićeva interaktivna dela (Pavić 2013a: http://www.khazars.com/sr-YU/interaktivna-dela, pristupljeno poslednji put 28. 6. 2020).
3
45 Up. i: Milorad Pavić, „Bik i Vaga: razrešujuća poglavlja iz romana Zvezdani plašt” (Pavić 2013c: http://www.khazars.com/sr-YU/bik-i-vaga-1, pristupljeno poslednji put 28. 6. 2020).
ravni Deleza i Gatarija (1980) (up. Deleuze, Guattari 1987), kao i književna dela kakva su Sto hiljada milijardi pesama Kenoa (1961) (Queneau 1961), Školice Kortasara (1963) (Kortasar 2012), Ako jedne zimske noći neki putnik Kalvina (1979) (Kalvino 2016) ili Hazarski rečnik (1984) (Pavić 1996a) i Pre-deo slikan čajem Milorada Pavića (1988) (Pavić 1996b) (up. Petrović 2013: 49;
Gir 2011: 154–156). Imajući ovakve primere u vidu, pokazuje se da bi se moglo polemisati ne samo o formama nove tekstualnosti (up. Jerkov 1996: 113–180) nego i o oblikovanju aspekata nove tekstualne medijalnosti, koja podrazumeva snažne relacije i preklapanja otkrića medijskih, tehnoloških, komunikacijskih sredstava i literature (up. i Makluan 1971). U tom kontekstu jedan od mo-gućih primera jeste i žanr SMS romana, u koji se ubraja i delo SMS Macht Liebe Nilsa Relera (2003), profesora posvećenog i proučavanjima teorije me-dija, a uviđa se da po određenim elementima interaktivnosti stvaralaca i reci-pijenata, formulativnosti, varijantnosti, ili izdvojenih karakteristika kratkog oblika, ovaj žanr pokazuje izrazite srodnosti sa primerima avangardne poetske telegrafije (up. Beals 2019), modernističkim tokom svesti, kao i postmodernim akcentom postavljenim na ulozi aktivnog čitaoca u domenu stvaranja dela.
Imajući u vidu paradigme poetičkih promena u odnosu na uticaje me-dijskih transformacija, otvaraju se mnogobrojna pitanja u vezi sa tim da li su izvesni aspekti digitalne literature književnoistorijski motivisani (up. Press-man 2014), kao i kakve mogu da budu buduće forme novomilenijumskih medija i njihovih uticaja na promene književnog teksta. Ukoliko se sagleda dinamika revolucionarnih dela modernizma iz prvih decenija XX veka, vero-vatno će tek decenije koje slede uticati na kreiranje vrhunskih inovativnih dela digitalnog modernizma (Pressman 2014) i omogućiti nove interdisciplinarne pristupe promenama poetičkih paradigmi u srpskoj, slovenskim i svetskoj književnosti XXI veka.
11. Zaključna razmatranja: budućnost interdisciplinarnih